Od neolita do danas: Penušavost punog ukusa i aroma
Dosta zemalja u svetu svoju turističku ponudu bazira na ovom piću i festivalima u njegovu čast
Prema nekim podacima, posle vode i čaja, pivo je treće najpopularnije piće na svetu. Neki gradovi u svetu su poznati upravo po pivu, kao što je Minhen po festivalu piva u oktobru.
Kratka istorija piva
Ono što se za sada zna je da se pivo pravilo i pilo u drevnom Egiptu jer su tokom iskopavanja pronađeni ostaci piva. Arheološki nalazi su pokazali da se pivo proizvodilo i tokom neolita u Anadoliji u Turskoj. To znači da je prvo pivo napravljeno pre 8500 godina pre nove ere dok su pisani tragovi o pripremanju i pravljenju piva pronađeni na glinenim pločicama kod Sumeraca, 6000 godina pre nove ere. Da dodamo još samo jedan podatak iz istorije piva: Vavilonci, Germani, Skiti, Kelti i Sloveni – svi su znali da naprave pivo. A koliko je bilo važno svedoči i to što se našlo u prvom pisanom zakoniku na svetu, Hamurabijevom zakoniku, gde piše: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.“
Češka je kao zemlja poznata po brojnim pivima koja se i kod nas rado piju. Kažu da godišnje svaki Čeh popije 156 litara piva. Prva pivara je u ovoj zemlji otvorena 1118.godine a svoje pivare su slali i do Meksika kako bi izučili zanat.
Belgija po pitanju piva nosi neke druge titule. U ovoj zemlji ima najviše vrsta piva na svetu i najviše pivara po glavi stanovnika. Kod njih je pivo počelo da se proizvodi u XI veku i to u manastirima pa nije ni čudo što imaju svog sveca zaštitnika Arnolda Oudenburškog. On se zalagao za pijenje piva jer je u odnosu na vodu, koja je bila zaražena i nečista, bilo zdravo. Njihov grad Purs, koji se sad spominje po proizvodnji Fajzerove vakcine, dobro je poznat pivopijama po dobrom pivu.
Studija objavljena u časopisu „New England Journal of Medicine” otkrila da je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga.
U svetu je sve popularniji i pivski turizam i namenjen je pivopijama koji tragaju za novim ukusima širom sveta. Za to su najzaslužnije male kraft pivare koje eksperimentišu sa ukusima. Pivski turizam je počeo da se razvija sedamdesetih godina prošlog veka u SAD a od nedavno je u ekspanziji i kod nas.
Printscreen/YouTube
Dosta festivala sa temom piva se održava u našoj zemlji što privlači turista iz zemlje i regiona. Bio je to dobar razlog da popričamo sa Dejanom Smiljanićem, predsednikom Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije koji nam je rekao da je pre godinu dana, pre pojave virusa, u Srbiji bilo registrovano 55 malih zanatskih pivara:
-U međuvremenu, neki su prestali sa radom i sad ne znam tačan broj. Neki skroz zatvaraju, neki su u mirovanju, svi smo u ozbiljnim problemima. Na početku su svi krenuli kao zaljubljenici i većini je to postao osnovni i jedini posao.
Dejan je zajedno sa Dragoljubom Mitrovićem vlasnik jedne od najstarijih zanatskih pivara u Srbiji, poznate „Crne kornjače“ – „The Black Turtle“:
-Dragoljub i ja smo se vratili iz inostranstva i 20.10.2000.godine otvorili pab na Tašmajdanu. Tada je u Srbiji ponuda piva bila vrlo siromašna – većina piva su bili svetla (pils ili lager), moglo se pronaći i poneko tamno. Mi smo krenuli sa pivom zanatske pivare WFB, svetlim i tamnim. Ta pivara se nalazila na Zrenjaninskom putu i zatvorena je 2010.godine. Odmah smo krenuli i sa našim voćnim pivima – sa borovnicom, limunom, kasnije i jagodom.
Te iste godine kupuju i svoju opremu:
-U Kukujevcima smo 2007.godine kupili sokaru i 2010.godine u nju unosimo opremu i krećemo sa svojom proizvodnjom. Pored lagera, stouta i piva sa voćnim ukusima krenuli smo i sa ekstremnim pivima, tako smo ih mi krstili, jer je to tada bilo veoma neobično. To je bila IPA, Novogodišnje, Abby, Dimljeno, Pšenično, Green hope, Bitter, Sour i ostala.
Pixabay
Za nas laike, Dejan objašnjava po čemu su posebna zanatska piva:
-Karakteristična su po tome što se kuvaju na način na koji se to nekada radilo, obično su to manje količine pa je lakše za eksperimentisanje.
I sada se prave sa raznim ukusima:
-Piva se sada kuvaju sa veoma različitim sirovinama. Osnova je voda, ječmeni slad, hmelj i kvasac. I samo od toga se može dobiti mnogo različitih ukusa jer ima puno različitih vrsta hmelja. Pored toga se mogu koristiti i druge žitarice osim ječma, kao i različite vrste kvasca. Osim toga se koristi voće, povrće, začini i još mnogo toga uključujući i školjke.
Pixabay
Za sada, neke obuke za pivare nema:
– Svi se mi družimo, tako da uvek pomažemo jedno drugima i svaki kolega će rado pomoći onome ko je zainteresovan da nauči. Kao udruženje predlagali smo da se u okviru Poljoprivrednog fakulteta ili srednjih škola organizuje kurs za kuvanje piva, ali nismo naišli na razumevanje. Kažu da je to veoma komplikovano.
Prave pivopije vole da uživaju u punom ukusu piva i aroma i uvek stavljaju kvalitet ispred kvantiteta pa se zato neka naša domaća zanatska piva i izvoze.
Ali ni malo nije lako opstati, kaže Dejan Smiljanić, predsednik Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije:
-Pristup tržištu je jako težak jer su ostala piva banalno jeftina što uništava kategoriju, a i nama otežava situaciju jer je nemoguće pobediti tu cenu. Na visinu naših cena, pored malih količina koje se kuvaju, veliki uticaj imaju veoma skupe sirovine, neprilagođene zakonske regulative koje indirektno povećavaju troškove i naravno malo tržište jer veliki broj ljudi ne razume zašto je zanatsko pivo skuplje. Takođe je veliki problem što svaka pivara mora da ima zaposlenog tehnologa koji dosta košta, a realno nema dovoljno posla za puno angažovanje.
Pixabay
Prethodna godina je dovela da velike krize kod malih pivara:
-Ozbiljno je teško. Država nas ne vidi da postojimo. U istoj smo kategoriji kao i svi pivari što nikako nema smisla. Pored daleko skupljeg procesa proizvodnje, pristup tržištu je veoma težak jer su se naša piva većinom prodavala kroz ugostiteljske objekte koji sada ne rade. U trgovine je teško ući, a zbog cene je ljudima teško da se u prodavnici odluče za naše pivo. Pisali smo više puta i obraćali se ali ništa. Čak i nove pomoći za ugostiteljstvo nismo mogli da koristimo jer nam je osnovna delatnost proizvodnja iako svu prodaju (ili najveći deo) ostvarujemo kroz ugostiteljstvo. Mislim da će većina biti prinuđena da zatvara pivare. Nažalost.
Pixabay
Mi se nadamo da to toga neće doći a da će u svemu mnogo pomoći i belgijski grad gde se pored dobrog piva sada proizvodi i vakcina koja će nam živote vratiti u normalne tokove.
Beer Yoga (pivo joga) je prvi metod joga vežbi, tokom koje se ispija pivo. Praktikuju se klasične asane, koje, između ostalog uključuju „pozdrav suncu uz pivo” i balansiranje flaše piva na glavi. Mnoge vežbe se izvode u paru. Osnivači škole pivo joge prvi put su videli ovu vrstu vežbanja na festivalu Burning Man, a ovaj trend uveliko je zahvatio svet.
Pročitajte i ovo:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari