Premijer ne voli NATO i vojsku: Budžet vojne obaveštajne službe smanjen za više od 84 hiljade evra, evo na šta će se tačno trošiti sredstva

Spram sredstava koja su Zakonom o budžetu, od strane Vlade Crne Gore, dodeljena Obaveštajno-bezbednosnom direktoratu koji funkcioniše u sklopu Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Crne Gore, reklo bi se da nova crnogorska vlast ne gaji previše simpatija prema ovoj strukturi.

Ili, bolje rečeno: da Pokret „Evropa sad“, čiji ministri su uglavnom i sastavljali budžet, ne polažu previše nada da će od crnogorske vojne obaveštajne službe, koja se nalazi u sklopu ministarstva na čijem čelu je kadar Demokrata, Dragan Krapović, imati previše vajde da čuju i/ili saznaju neku bitnu informaciju u sferi odbrane. 

Naime, za funkcionisanje Obaveštajno-bezbednosnog direktorata Vlada Crne Gore je izdvojila svega 3 miliona 971 hiljadu 711 evra.

To je, u odnosu na prošlu godinu, manje za 84 hiljade 565 evra, kada je budžet ovog Direktorata bio 4 miliona 56 hiljada 276 evra. 

Civilnoj službi drastično povećan budžet, a vojnoj smanjen 

Ovaj podatak posebno je indikativan u svetlu činjenice da je ove godine ekonomska situacija znatno složenija zbog poskupljenja i roba, i usluga, i cena rada, kao i toga da je budžet Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) povećan za 2 miliona i 988 hiljada.

Ovaj resor Vojske Crne Gore će, približno kao i prošle godine, po osnovu bruto zarada svojim zaposlenima isplatiti 2 miliona 149 hiljada 965 evra.

Rashodi za ovog odeljenja građane će koštati 18,981 evra, službena putovanja 44,885 evra, a reprezentacija (troškovi ručkova, kafa i pića koja, prilikom prikupljanja podataka i, uopšteno, izvođenja operacija, plaćaju službenici Direktorata) 16,222 evra.

Za komunikacione i, generalno, telefonske usluge izdvojeno je 53,937 evra. 

24sedam/Goran Sivački/Profimedia

Što se tiče sredstava koja se, iz godine u godinu, ulažu u opremu i izrade softvera, kao i njihovo održavanje, stiče se utisak da crnogorski vojni obaveštajci raspolažu najsavremenijom tehnikom.

Tako je za tekuće održavanje opreme predviđeno 8,000 evra, a za izradu i održavanje softvera samo 59.290 evra.

Slično je i sa uslugama stručnog usavršavanja službenika za koje će se isplatiti 5,050 evra.  

Podsećamo da je Crna Gora i članica NATO saveza. Postavlja se pitanje da li je ovakav odnos vlasti u Crnoj Gori po ovom pitanju odraz toga što smatraju da kao deo tog saveza nemaju potrebe da troše velika sredstva, kad će se za njih ionako postarati NATO, ili možda aktuelna većina i nije toliko blagonaklona prema tom savezu i ne želi da bude među (naj)aktivnijim članicama u ovim delatnostima, a svakako bi bila dužna kao deo kolektivnog saveza da sve eventualne uspehe u njima (po)deli za svojim ,,evroatlantskim partnerima''.

Možda zaista, kako piše u naslovu teksta Borbe koji prenosimo, premijer Crne Gore Milojko Spajić i ne voli NATO, a ni vojsku generalno. Obzirom da je Spajić živeo i u vreme zajedničke države, kada je NATO izvršio brutalnu agresiju na našu zemlju, mogli bismo reći da bi Spajić u tom slučaju razmišljao kao i svaki normalan čovek, jer prirodno je da niko ne voli onog ko je izvršio agresiju na njegovu zemlju.  

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi