Zastrašivanje Srba pod plaštom borbe protiv kriminala: Upad u Štrpce dan pre godišnjice pogroma

Sećanje na 17. mart 2004. godine i pogrom nakon kojeg je proterano na hiljade Srba sa Kosova i Metohije, na dan kada je ubijeno najmanje 27 osoba, uništeno 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, još je sveže, a upad naoružanih pripadnika Rosu u Štrpce samo je podgrejalo strahove Srba da novi napad lako može da se ponovi.

U današnjoj akciji pretreseno je sedam različitih lokacija u Štrpcu, a uhapšeno je dvoje Srba. Njima je određeno zadržavanje do 48 sati, zbog sumnje da su izvršili krivično delo primanje mita. 

Tanjug

 

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ne očekuje nikakvu reakciju međunarodne zajednice na upad pripadnika kosovske policije Rosu u više srpskih kuća u Štrpcu, Sevcu i Brezovici, jer će Priština reći da je to u sklopu borbe protiv kriminala i korupcije, iako joj je cilj sasvim drugi.

Cilj Prištine je, ističe, da "očiste" Sirinićku župu, da bi jug Kosmeta bio oslobođen prisustva Srba, da ne mogu tamo da opstanu, a sve to je sakriveno iza lažne brige za poštenje u odnosu na upravljanje Brezovicom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković naveo je, povodom upada specijalaca Rosu u srpske kuće u Štrpcu, Sevcu i Brezovici, kao i u zgradu Privremenog organa opštine Štrpce, da se radi o nedopustivom iživljavanju nad Srbima, i to dan uoči godišnjice pogroma.

- Ovako specijalci Rosu vršljaju po Štrpcu, maltretiraju i zastrašuju Srbe! Više od šest sati drže opštinu i ulice u blokadi, preturaju po kancelarijama, ruše šta stignu, i dalje vršljaju - naveo je Petković na Tviteru.

 

 

Dodatnu zabrinutost Srba koji su, uprkos svemu, ostali na KiM, čuvajući ognjišta, podgreva i činjenica da za zločine nad njima niko nije odgovarao.

Predsednik Skupštine Srbije i SPS-a Ivica Dačić kaže da je cilj pogroma 17. marta bio etničko čišćenje Srba, koje međunarodna zajednica nikada nije osudila. On dodaje da se od 1999. do danas vratilo manje od dva odsto Srba koji su proterani, što je dokaz da je cilj Prištine Kosovo i Metohija bez Srba, a ne zajednički život sa njima.

Naglasio je i da međunarodna zajednica nikada nije osudila pogrom Srba na KiM 2004. i da se njena politika prema KiM nikada nije promenila.

Profimedia

 

Isto smatra i naučni saradnik Instituta za studije "Pojasa i puta" Aleksandar Mitić, koji je u izjavi za Tanjug rekao da je cilj pogroma 17. marta na Kosovu i Metohiji bio etničko čišćenje i zastrašivanje Srba koje je u velikoj meri uspelo, jer se mnogi Srbi nisu vratili na svoja ognjišta. Takođe, jedan od ciljeva bio je i prelazak na rešavanje pitanja statusa Kosova.

Povod za napade na Srbe, njihove kuće i crkve bio je tragedija u kojoj su se tri albanska dečaka utopila u Ibru. Kosovski mediji lažno su optužili srpsku decu da su albanske dečake, jureći ih, naterali da skoče u vodu. Ta lažna vest pokrenula je histeričnu antisrpsku kampanju koja je rezultirala pogromom.

Dragan Spasojević, sin Borivoja Spasojevića, koji je ubijen u martovskom pogromu u Kosovskoj Mitrovici 2004. godine, ni danas ne može da se pomiri sa tim što ni 18 godina kasnije za izgubljeni život njegovog oca niko nije odgovarao, iako, kako navodi, dokazi postoje.

Tanjug printscreen

 

Prisećajući će tog 17. marta, Spasojević je rekao da ga je sve što je proživeo, a posebno ta strašna rana kada mu je otac herojski izgubio život, učvrstilo u odluci da zauvek ostane na Kosovu i Metohiji.

Kako kaže, tada su povređene 33 osobe, a ubijene dve, njegov otac i Jana Tučev, koja je izašla na balkon.

- Sa Tri solitera, mom ocu su pucali snajperom u srce, bio je mrtav na licu mesta - rekao je on, i dodao da je "more" Srba proterano iz drugih krajeva KiM.

Dodaje da je to što niko nije odgovarao zločin bez kazne, najgori, jer služi da stimuliše neka druga pokolenja da mogu da rade šta hoće, kada to nekome bude odgovaralo.

U martovskom pogromu, osim Borivoja Spasojevića (1941) i Jane Tučev (1968), ubijeni su, između ostalih, i Nenad Vesić (1951) iz Lipljana, Dobrivoje (1955) i Borko (1984) Stolić iz Drajkovca kod Štrpca, Boban Perić (1952) iz sela Kusce kod Gnjilana... Kosovo Polje pamti žrtvu Zlatibora Trajkovića koji je živ spaljen, a Prizren Dragana Nedeljkovića (1943), koga su nasilnici zatekli u Prizrenskoj bogosloviji i tu ga ubili.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi