Psihijatar sa Harvarda otkriva zašto vam sopstvene misli zagorčavaju život i kako da prekinete taj začarani krug (VIDEO)
Nije sve uvek onako kako naš mozak doživljava
Dodaj 24sedam kao Google izvor
Dovoljna je jedna rečenica, pogled ili gest druge osobe da u glavi napravimo čitavu priču. Partner kratko odgovori, kolega deluje nezainteresovano ili prijatelj ne odgovori na poruku, a mi odmah počinjemo da zaključujemo šta se „zapravo“ događa.
Problem nastaje kada svoju pretpostavku počnemo da tretiramo kao činjenicu. Psihijatar dr Kaveta Sundaramurti, koja je svoje medicinsko obrazovanje i usavršavanje prošla na Harvardu, objašnjava jednostavnu tehniku koja može pomoći da prekinemo ovaj obrazac.
Iskustvo, priča i reakcija su ključni
Dr Sundaramurti proces objašnjava pomoću nekoliko papirića. Prvi predstavlja „iskustvo“ – ono što se zaista dogodilo.
Ilustracija/AI/ChatGPT
Na primer, partner je tokom razgovora prevrnuo očima. To je činjenica koju smo videli. Međutim, vrlo brzo stvaramo „priču“: „Prevrnuo je očima zato što misli da pričam gluposti.“
Pročitajte još:
U tom trenutku više ne govorimo o činjenicama, već o sopstvenom tumačenju. Ono zatim može da izazove bes, tugu, strah ili osećaj odbačenosti.
Budite svesni svega
Između „priče“ i „reakcije“ dr Sundaramurti dodaje još jedan važan korak – svesnost.
Umesto da kažemo „Besan sam“, možemo sebi reći: „Primećujem da osećam bes.“ Na taj način pravimo malu distancu između sebe i emocije.
Cilj nije da osećanje potisnemo, već da ne dozvolimo da ono automatski odluči kako ćemo se ponašati.
Misao nije isto što i činjenica
Naš mozak stalno pokušava da popuni praznine i pronađe objašnjenja. Zato nečiji kratak odgovor možemo protumačiti kao ljutnju, tišinu kao odbacivanje, a izostanak odgovora na poslovni mejl kao dokaz da smo nešto pogrešili.
Freepik
Ali takvi zaključci nisu nužno tačni. Postoji razlika između „Neće me zaposliti“ i „Imam misao da me neće zaposliti“. U drugoj rečenici jasno prepoznajemo da je u pitanju naša misao, a ne činjenica.
Četiri papirića mogu biti koristan podsetnik
Kada se sledeći put uznemirite, pokušajte da razdvojite četiri koraka: iskustvo, priča, svesnost i reakcija.
Prvo se zapitajte šta se zaista dogodilo. Zatim prepoznajte šta ste vi pretpostavili da taj događaj znači. Nakon toga imenujte emociju koju osećate i tek onda odlučite kako želite da odgovorite.
Nekoliko sekundi pauze može biti dovoljno da ne odreagujete impulsivno. Ne možemo uvek da kontrolišemo ono što se događa oko nas, ali možemo da napravimo prostor između događaja i svoje reakcije. Upravo taj mali prostor često omogućava da na istu situaciju odgovorimo mnogo smirenije.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari