Zastani. Pročitaj ovo: Ne morate danas imati odgovor na ceo svoj život

Neizvesnost nas često ne boli zato što je nepodnošljiva, već zato što verujemo da svaka dilema mora odmah biti rešena. A neke odgovore ne možemo smisliti — moramo ih doživeti.

„Živite sada pitanja. Možda ćete onda, postepeno i ne primećujući, jednog dalekog dana urasti u odgovor.“

— Rajner Marija Rilke, pismo Francu Ksaveru Kapusu, 16. jul 1903.
 

Pismo mladom čoveku koji nije znao kojim putem da krene

Početkom 20. veka Franc Ksaver Kapus bio je pitomac Terezijanske vojne akademije u Bečkom Novom Mestu. Imao je devetnaest godina, pisao je stihove i nije znao da li treba da ostane u vojsci ili pokuša da postane pesnik.

Saznao je da je istu vojnu školu svojevremeno pohađao Rajner Marija Rilke, tada već zapaženi pesnik. Poslao mu je svoje pesme i zamolio ga da ih oceni.

Rilke je odbio da presuđuje o njihovoj vrednosti. Umesto književnih lekcija, počeo je mladom neznancu da šalje pisma o stvaranju, usamljenosti, ljubavi, strpljenju i nesigurnosti. Njihova prepiska trajala je do 1908. godine, a Kapus je deset Rilkeovih pisama objavio 1929, tri godine posle pesnikove smrti. Bibliografski podaci i priroda prepiske potvrđeni su u arhivskom zapisu knjige „Pisma mladom pesniku“.

Čuvena misao o „življenju pitanja“ nalazi se u četvrtom pismu, napisanom 16. jula 1903. u Vorpsvedeu, nedaleko od Bremena.

Rilke je desetak dana ranije napustio Pariz umoran i narušenog zdravlja. Otišao je na sever Nemačke, u ravnicu čija je tišina, kako je napisao, trebalo da mu pomogne da se oporavi. Tamo je ponovo čitao Kapusovo pismo, prepoznajući u njemu „lepu zabrinutost za život“.

Nije mu ponudio gotov odgovor.

Napisao mu je da bude strpljiv prema svemu što je u njegovom srcu još nerešeno i da pokuša da zavoli sama pitanja — kao zaključane sobe ili knjige napisane na nepoznatom jeziku. Upozorio ga je da ne traži odgovore koji mu još ne mogu biti dati jer još ne bi mogao da ih živi.

Potom je zapisao:

„Leben Sie jetzt die Fragen. Vielleicht leben Sie dann allmählich, ohne es zu merken, eines fernen Tages in die Antwort hinein.“

Originalno pismo, sa tačnim datumom, primaocem i celim odlomkom, dostupno je u digitalnoj zbirci Rilkeove prepiske.

Rilke nije savetovao Kapusu da pasivno čeka niti da odluke prepušta slučaju. Govorio mu je da postoje pitanja na koja razum još nema dovoljno životnog materijala da odgovori. Odgovor neće nastati samo razmišljanjem, već iskustvom, radom, odnosima, pogrešnim izborima i vremenom.

Kapus je želeo da zna ko treba da bude.

Rilke mu je, u suštini, poručio da čovek ponekad najpre mora da živi da bi to mogao da sazna.

Ogledalo za današnjeg čitaoca

Savremeni život teško podnosi rečenicu: „Ne znam.“

Od mladog čoveka očekuje se da rano izabere zanimanje kojim će se baviti decenijama. Od odraslog da zna da li treba da promeni posao, ostane u vezi, osnuje porodicu, preseli se ili počne ispočetka. Svaka dilema dobija rok, svako oklevanje izgleda kao slabost, a svaki pogrešan izbor kao trajno zaostajanje.

Zato požurujemo sebe.

Tražimo znakove, pravimo spiskove prednosti i mana, pitamo prijatelje, čitamo tuđa iskustva i očekujemo da će se, ako dovoljno dugo analiziramo, pojaviti odgovor bez rizika.

Ali neke odluke ne dolaze sa potpunom sigurnošću.

Ne možete unapred znati hoće li novi posao postati prava prilika ili novo razočaranje. Ne možete izračunati da li je osoba koju volite neko sa kim ćete moći da gradite život. Ne možete uvek prepoznati da li ste umorni od puta ili ste zaista krenuli u pogrešnom pravcu.

Ponekad odgovor postane vidljiv tek kada napravimo nekoliko koraka.

„Živeti pitanja“ ne znači ostati zauvek neodlučan. Znači izdržati period u kojem još nemamo konačan zaključak, ali možemo pažljivo da posmatramo, učimo i postupamo prema onome što trenutno znamo.

Možda danas ne morate odlučiti čime ćete se baviti do kraja života. Možete proveriti šta želite da naučite sledeće.

Možda ne znate da li neki odnos ima budućnost. Ali možete videti postoji li u njemu sada poštovanje, iskrenost i spremnost na zajednički trud.

Možda ne znate gde ćete biti za pet godina. Ipak možete odlučiti šta više ne želite da ponavljate narednih pet dana.

Postoji, naravno, i čekanje koje služi samo kao skrovište od odgovornosti. Neke činjenice već znamo, ali ih nazivamo „dilemom“ jer nam se ne dopada ono što zahtevaju. Ako se ista granica stalno krši, isto obećanje neprestano izneverava ili isti posao ozbiljno narušava zdravlje, možda odgovor nije nepoznat — možda je samo težak.

Rilkeova misao ne opravdava beskonačno odlaganje. Ona nas poziva da razlikujemo odgovor koji izbegavamo od odgovora za koji još moramo da sazrimo.

Prvi zahteva hrabrost.

Drugi zahteva strpljenje.

Završna misao

Ne morate danas rešiti sve ono što će tek vreme učiniti jasnim.

Dovoljno je da ne prestanete da obraćate pažnju. Da živite pošteno prema onome što sada znate i ostanete spremni da promenite mišljenje kada saznate više.

Neki odgovori ne dolaze kao iznenadna rečenica koja utiša svaku sumnju.

Dolaze neprimetno — kroz dane koje smo proživeli, greške koje smo razumeli i čoveka kakav smo u međuvremenu postali.

Možda još ne znate odgovor. Ali već danas možete početi da živite tako da ga jednog dana prepoznate.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi