Mladost je lepa, ali... Evo u kom životnom dobu smo zapravo najsrećniji

Prema teoriji poznatoj kao krivulja sreće u obliku slova U, ljudi su najzadovoljniji u ranoj mladosti i ponovo u starijim godinama, dok srednje životno doba donosi pad raspoloženja i veći emotivni pritisak. Ipak, najnoviji globalni podaci ukazuju na promene koje dovode u pitanje dosadašnje shvatanje sreće i životnog zadovoljstva.

Klasičan model krivulje sreće, potvrđen brojnim istraživanjima, pokazuje da životno zadovoljstvo dostiže najnižu tačku krajem četrdesetih godina. Studije ekonomiste Dejvida Blenčflauera i Endrjua Osvalda, sprovedene na stotinama hiljada ispitanika u više od 145 zemalja, pokazale su da se najniži nivo sreće najčešće javlja oko 47. ili 48. godine života. Razlozi su povezani sa pritiscima i odgovornostima koje dolaze u tom periodu.

Srednje godine kao najizazovniji period

Četrdesete su često vreme kada ljudi nose najveći teret obaveza. Pojavljuje se takozvani „sendvič efekat“, jer se istovremeno brinu o deci koja odrastaju i o roditeljima koji stare. To je i period vrhunca poslovnog stresa, ali i suočavanja sa realnošću i razlikom između mladalačkih planova i stvarnog života.

Podaci pokazuju i da se upotreba antidepresiva često povećava upravo u srednjim četrdesetim godinama, što dodatno potvrđuje da je ovaj period emotivno zahtevan i psihološki naporan.

Freepik

Mudrost i smirenost u starijem dobu

Nakon pedesete godine, krivulja sreće ponovo ide uzlazno. Istraživanja pokazuju da se tada smanjuju stres, brige i osećaj ljutnje, dok ljudi postaju smireniji i zadovoljniji onim što imaju. Manje se porede sa drugima i više se fokusiraju na pozitivne stvari, uspomene i zahvalnost.

Jedna nemačka studija pokazala je zanimljivu razliku – kod muškaraca sreća jasnije prati U-oblik, dok kod žena zadovoljstvo često postepeno raste sa godinama. Takođe je primećeno da spoljašnji faktori poput finansijskih problema ili zdravstvenih poteškoća u starijem dobu imaju manji uticaj na ukupno zadovoljstvo, jer ljudi razvijaju veću emocionalnu otpornost i životnu mudrost.

Freepik

Novi podaci menjaju dosadašnju sliku

Iako se dugo verovalo da je krivulja sreće univerzalna, najnoviji podaci, uključujući izveštaje poput World Happiness Reporta, ukazuju na zabrinjavajući trend. Sreća među mladima, posebno u zapadnim zemljama, počela je značajno da opada još od 2013. godine.

U Severnoj Americi mladi su po prvi put postali manje zadovoljni životom nego starije generacije, što znači da se nekadašnja krivulja sreće sve više pretvara u liniju koja raste sa godinama, najmlađi su na dnu, a zadovoljstvo se povećava kako ljudi stare.

Ekonomista Blenčflauer upozorava da se svet suočava sa ozbiljnim padom blagostanja mladih, posebno mladih žena, što bi moglo imati dugoročne posledice na društvo.

Freepik

Društvene mreže kao mogući uzrok

Stručnjaci smatraju da jedan od glavnih razloga pada sreće kod mladih leži u promeni načina komunikacije i života. Sve više vremena provodi se na pametnim telefonima i društvenim mrežama, dok se direktni kontakt sa ljudima smanjuje. To donosi novi pritisak, poređenja, anksioznost i osećaj nesigurnosti.

Zbog toga postoji bojazan da bi mogla nastati generacija koja se suočava sa dugotrajnim padom životnog zadovoljstva, što predstavlja ozbiljan društveni izazov za budućnost, piše 24sata.hr. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi