Sati: Zabranjen pogrebni običaj spaljivanja udovica u Indiji

Drevna hinduistička tradicija nazvana Sati, u kojoj bi se udovica bacila na lomaču i spalila do smrti, u početku je bila dobrovoljni čin koji se smatrao herojskim, ali je kasnije postao prisilna praksa.

Šta znači Sati?

„Sati“ je prvobitno označavao ženu koja je izvršila čin samospaljivanja nakon smrti svog muža. Reč je izvedena iz reči „asti“, što znači „Ona je čista ili istinita“.

Od dobrovoljnog do prinudnog

Prema drevnim hinduističkim običajima, sati je simbolizovao zatvaranje braka. Bio je to dobrovoljni čin u kome je žena, kao znak poslušnosti, pratila svog muža u zagrobni život. To se u Indiji smatralo najvećim oblikom privrženosti žene mrtvom mužu.

Vremenom je to postala iznuđena praksa. Žene koje nisu htele da umru bile su primorane da to učine na različite načine. Tradicionalno, udovica nije imala nikakvu ulogu u društvu i smatrana je teretom. Dakle, ako žena nije imala preživelu decu koja bi je mogla izdržavati, bila je pod pritiskom da prihvati Sati.

Profimedia

Istorija pogrebnog običaja

Istorijski zapisi nam govore da se Sati prvi put pojavio između 320. i 550. godine ne, tokom vladavine Carstva Gupta. Prvi slučajevi su zabeleženi u Nepalu 464. godine nove ere, a kasnije u Madja Pradešu 510. godine. Praksa se zatim proširila na Radžastan.

U početku je praksa Satija bila ograničena na kraljevske porodice, da bi se kasnije proširila na niže kaste, postajući široko praktikovana među svim društvenim klasama.

Sati je bio na vrhuncu između 15. i 18. veka. Tokom ovog perioda, čak 1.000 udovica tokom samo jedne godine je bilo spaljeno, najčešće u Indiji i Nepalu. Međutim, zapisi pokazuju da je ova praksa bila popularna i u drugim tradicijama, u zemljama poput Rusije, Fidžija i Vijetnama.

Profimedia

Različiti načini izvođenja

Različiti izveštaji govore o različitim načinima na koje se ovaj pogrebni običaj odvijao. Većina izveštaja ili opisuje žene koje sede na pogrebnoj lomači svojih muževa ili leže pored mrtvog tela. Neki kažu da bi žene skočile u lomaču nakon što je zapaljena, dok drugi navode da bi žene sele na lomaču i same je zapalile. Praksa se takođe razlikovala od regiona do regiona.

Tada su preovladavale i neke manje mučne metode pogubljenja. Na primer, pre nego što je stavljena na pogrebnu lomaču, žena je mogla da uzme otrov ili drogu, tako da bi ili počela polako da umire ili bi bar izgubila svest.

Profimedia

Društveni izuzeci

Postojala su, međutim, određena pravila po kojima su neke žene bile izuzete od ove prakse. Prvo pravilo je glasilo da svaka udovica koja je bila trudna, imala menstruaciju ili veoma malu decu, ne može da učestvuje u ovom ritualu.

Za žene koje su počinile Sati se govorilo da su umrle čedne, što je, kako su ljudi verovali, značilo da će imati dobru karmu i mnogo bolji život u svom sledećem rođenju.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi