Božićni obredni hlebovi: Svi znaju šta je česnica, „zakončići“ su u muzeju hleba  

Svi važni životni događaji i svečanosti na ovim prostorima obeležavaju se nekim obrednim hlebom. Hleb je toliko značajan da prati i rođenje Hrista i rođenje čoveka, i vaskrsenje Hrista i smrt čoveka, i slavljenje sveca – zaštitnika porodice i sve značajne promene u životu – prvi korak, krštenje, prosidbu, udaju…

Hleb i hrana i blagoslov.
Hrana je jer ako u kući ima bar hleba, soli i vode, to znači da nema gladi. Hleb znači opstanak. Sve se vrti oko hleba, i u prenesenom značenju i bukvalno. On se prvi stavlja na trpezu, slavski kolač je nasred stola.
Kad je seljak išao u varoš, u torbi je imao bar parče hleba. On je i znak bliskosti i poverenja između domaćina i gosta, kome se nudi hleb i so.

možda će vas i ovo zanimati

Nije svaki dan Badnji dan: Šta simbolizuje hrana koja treba da se nađe na stolu za Badnje veče

Recept dana: Najlepša božićna česnica sa skrivenim blagom

Hleb je i simbol vere.

Posejano zrno žita simbol je vaskrsenja jer će u zemlji proklijati, raspasti se i iz njega izrasti klas koji donosi mnogo više zrna.
Zato je hleb jedna od najvećih svetinja i važan religijski simbol hrišćanstva.
Značaj hleba ogleda se i u jeziku, pa tako znači i dobrotu jer je neko „dobar kao hleb“, praštanje jer „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“, ali otkriva i više ciljeve jer „ne živi se samo o hlebu“.

Centralni praznik u godišnjem ciklusu običaja jeste Božić, a nekada se pravio veliki broj obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova „zakončića“, a među njima posebno mesto zauzima česnica, koja se i danas pravi u svakoj kući.

Nekada je mešena od pšeničnog ili projinog brašna, bez soli, s vodom koja se donosila pre izlaska sunca. Bila je ukrašena figurama od testa, u nju su stavljana razna znamenja – novčić, zrno žita, ljuska od jajeta, dren, bosiljak… Česnice su svečano lomljene za vreme ručka i svaki ukućanin bi dobio po komad. Onim što čovek nađe u česnici predskazuje se kakva će biti godina.

Božićni kolač ili veliki kolač je većih dimenzija, kružnog oblika, ukrašen reljefnim trakama od testa koje oblikuju krst, ima ukras ružu, struk bosiljka ili tri vlati pšenice u sredini i različite figuralne ukrase od testa. Ukrašavan je poskurnikom (slovom, pečatom) i u njega su bili pobodeni orasi.

Malo ko zna da su o Božiću spremani i obredni hlebovi namenjeni stoci. Reč je o figuralnim hlebovima, koji simbolizuju domaće životinje, ali i alatke, useve, kuću. Ti hlebovi zovu se „zakoni“ ili „zakončići“, a simbolizovali su sve vrste domaćih životinja, poljoprivredne alate, useve, kuću. Njihova namena određivala je njihov oblik. Najčešće su se mesili hlebovi „vinograd“ i „bačva“, „volovi“, „kvočka s pilićima“, „njiva“ namenjena zemlji i usevima, „makaze“ hleb za ovce, kolač sa četiri kružića namenjen kravama i šupalj kolač konjima. Ujutru na Božić domaćin je odlazio u štalu i životinjama nosio hleb. Polovinu svakog je davao stoki, drugu vraćao ukućanima. To je običaj koji i danas živi, priča Violeta Cvetanoska, etnološkinja, za BBC na srpskom.

Od obične proje i pogače do pravog kolača

U raznim krajevima Srbije razlikuju se recepti za česnicu. Negde se česnica pravi poput obične pogače, a negde je pravi kolač.
Zajedničko im je jedino da ona spaja porodicu tokom ovog velikog praznika i novčić koji se u nju stavlja, te verovanje da će onaj ko ga izvučete tokom cele godine imati novca.
U nekim krajevima Srbije česnicu ne mesi domaćica već domaćin, zato što se on bavi i njivom, usevima, žitom.
Negde se lomi i jede za Badnje veče, a negde na sam dan Božića.

Na jugu Srbije česnica se mesi na Badnji dan kao beskvasna presna pogača, a lomi se za Badnje veče pre početka večere.

U zapadnoj Srbiji, u selima u okolini Užica, česnica se takođe priprema kao hleb bez kvasca. Kako kažu, kvasac u česnicu ne stavljaju kako bi im te godine sir bio dobar i kako se ne bi kvario. Česnica se peče ujutru na Božić. Lomi se na početku ručka.

U Sevojnu druga polovina česnice ostavlja se za Srpsku novu godinu, kada se delovi česnice izdele ukućanima, a nakon toga podele poslovi koji nisu izvučeni za Božić. Od ove polovine česnice priprema se popara.

U Novom Pazaru česnica se takođe priprema na dan Božića, posle doručka. Za mešenje česnice koristi se voda koju je iz svoje kuće donela devojka koja je za udaju. Tokom ručka svi ukućani okreću česnicu u krug i svako odlomi po parče. Onog ko izvuče paricu domaćin daruje novcem.

Za razliku od ostalih regiona naše zemlje, u Sremu je česnica slatka i iziskuje malo više vremena. Dok se česnica ređa, u nju se ubace tri-četiri novčića. Česnica ne treba da pliva u saftu poput baklave, nego da samo malo upije. U Sremu se česnica služi na Božić, posle ručka, kao desert. I odlično ide uz crveno vino.
U Pomoravlju se pravi česnica od kukuruznog brašna, odnosno projara, a lomi se na Božić za ručak.

U Srbiji se proteklih godina često pripremaju ogromne česnice koje se za Božić lome ispred crkava ili na gradskim trgovima. Daruju se deci i ostalim prisutnim građanima da okušaju sreću u pronalaženju zlatnika/novčića. Prošle godine je Unija pekara napravila tradicionalnu prazničnu pogaču od 250 kilograma sa 33 zlatnika, a lomljenje je upriličeno ispred Hrama Svetog Save.

Mir Božji, Hristos se rodi!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi