Pažnja tokom letnjih vrućina: Naizgled bezazlene namirnice mogu izazvati trovanje

Visoke temperature tokom leta ne prijaju samo ljudima, već i bakterijama koje se mogu naći u hrani. Na toplom se mikroorganizmi poput salmonele i Ešerihije koli mnogo brže razmnožavaju, zbog čega namirnice koje su inače bezbedne mogu za kratko vreme postati rizične.

Poseban oprez potreban je tokom piknika, roštiljanja i drugih okupljanja na otvorenom. Kvarljiva hrana ne bi trebalo da stoji van frižidera duže od dva sata, dok se tokom veoma toplih dana, kada temperatura pređe 32 stepena, taj period skraćuje na samo jedan sat.

Pexels

Meso, riba i živina među najrizičnijim namirnicama

Sirovo i termički obrađeno meso, riba i živina zahtevaju posebnu pažnju zbog količine vlage i hranljivih materija koje pogoduju razvoju bakterija. Posebno treba biti oprezan sa mlevenim mesom, jer se tokom mlevenja eventualni mikroorganizmi mogu rasporediti kroz čitavu namirnicu.

Zato nije dovoljno proceniti da li je meso spolja dobro pečeno. Najsigurniji način da se proveri da li je dostignuta odgovarajuća temperatura jeste kuhinjski termometar. Živina treba da dostigne najmanje 74 stepena, mleveno meso oko 71 stepen, dok su za cele komade mesa preporučene temperature u zavisnosti od vrste i načina pripreme.

Tokom leta dodatni rizik predstavljaju i jela koja se često služe na okupljanjima. Salate sa majonezom, jajima ili mlečnim proizvodima, kao i mleko, pavlaka, meki sirevi i kremasti kolači, mogu se brzo pokvariti ako dugo stoje na toplom.

Pexels

I naizgled bezazlene namirnice mogu biti problem

Kuvani pirinač i testenina takođe mogu predstavljati rizik ako se nakon pripreme ne čuvaju pravilno. Zbog povećane količine vlage pogodne su za razvoj određenih bakterija, posebno kada dugo ostanu na sobnoj temperaturi.

Slično važi i za isečeno voće. Lubenica i druge namirnice koje imaju prirodnu zaštitnu koru bezbednije su dok su cele, ali se nakon sečenja njihova unutrašnjost izlaže mikroorganizmima. Zbog toga i voće treba rashladiti ako neće biti pojedeno ubrzo nakon pripreme.

Jedan od najčešćih načina kontaminacije jeste prenos bakterija sa sirovih namirnica na gotovu hranu. Daska ili pribor koji su korišćeni za sirovo meso ne bi trebalo da se koriste za salatu, hleb ili drugu hranu koja se više neće termički obrađivati.

Pexels

Kako sprečiti trovanje tokom toplih dana?

Osnovna higijena ostaje najvažnija zaštita. Ruke treba prati sapunom pre pripreme i serviranja hrane, a sirovo meso držati odvojeno od gotovih jela. Ako se hrana nosi u prenosnom frižideru, meso treba dobro zapakovati i smestiti na dno kako ne bi došlo do curenja i kontaminacije drugih namirnica.

Korisno je koristiti kuhinjski termometar za proveru temperature mesa, dok hranu na otvorenom treba zaštititi od insekata i držati je rashlađenom. Ostatke je potrebno što pre vratiti u frižider, a namirnice čija ispravnost izaziva sumnju bolje je baciti nego rizikovati trovanje.

Ako ipak dođe do trovanja, mogu se javiti mučnina, povraćanje i dijareja, nekad već nekoliko sati nakon konzumiranja, a nekad tek posle nekoliko dana. Najvažnije je nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Ukoliko osoba ne može da zadrži tečnost ili se pojave ozbiljniji simptomi, potrebno je potražiti lekarsku pomoć, posebno kada su u pitanju deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi