Šta obično radite sa ostacima hrane? Imamo 14 odličnih ideja kako da smanjite količinu otpada

Jeste li se ikad zapitali šta raditi s ostacima hrane? Za početak, mudro je planirati obroke unapred i kupovati samo namirnice koje nam trebaju za pripremu tih jela. Takođe, važno je znati kako čuvati namirnice i sačuvati njihovu svežinu da nam potraju što duže, a dodatni način za smanjenje otpada je promišljanje kako iskoristiti ostatke hrane. Na taj način smanjujete uticaj na okolinu, ali i štedite novac, piše Healthline donoseći 14 saveta za korišćenje ostataka hrane u domaćinstvu.

1. Ukiselite koru lubenice

Lubenica je omiljena letnja poslastica, ali kora koja od nje ostane ide u đubre. A i ona se može pretvoriti u ukusan zalogaj. Kao i kod kiseljenja ostalog voća i povrća, prelijte oprane i očišćene kore lubenica mešavinom sirćeta, vode i šećera, kao i soli. Držite ih u frižideru do konzumiranja. Možete dodati i razne začine poput đumbira, cimeta ili karanfilića.

2. Od kostiju napravite supu

Umesto kupovne supe pune kolagena, napravite svoju supu od kostiju kod kuće. Jednostavno ubacite pečene kosti u veliki lonac i potopite ih dovoljnom količinom vode. Zakuvajte i pokrijte poklopcem, pa ostavite da se kuva od 24 do 48 sati. Procedite supu, prelijte je u tegle i stavite u frižider.

Topla supa od kostiju nije samo alternativa kafi ili čaju, nego je možete dodavati i drugim supama, varivima i sosovima.

3. Od starog hleba napravite krutone

Ako imate komad starog hleba, ne morate ga baciti. Umesto toga, napravite domaće krutone. Narežite ostatke hleba na kockice i začinite ih maslinovim uljem te začinima poput granula belog luka, ruzmarina, bibera ili luka u prahu. Kockice složite na pek-papir i pecite 10-15 minuta na 205 stepeni dok ne poprime zlatnu boju i ne postanu hrskavi.

4. Sotirajte stabljike lisnatog povrća

Lisnato povrće poput zelja i kelja sadrži vlaknaste delove koje često morate odstraniti pre pripreme. Umesto da ih bacite u smeće, sačuvajte stabljike, narežite ih na male komade i sotirajte na tiganju uz dodatak maslinovog ulja i omiljenih začina. Osim što ćete smanjiti količinu otpada, uz svako jelo imaćete ukusan prilog bogat vitaminima i mineralima.

5. Omogućite povrću da ponovo raste

Mnogo je povrća koje može ponovo da naraste ako ga uronite u vodu. Ne samo da tako smanjujete otpad nego i svoje troškove za odlazak u radnju. Kupus, celer, mladi luk i praziluk odličan su izbor, ali u osnovi metodu možete isprobati sa svakim povrćem.

Jednostavno odsecite donji deo stabljike i smestite je u plitku posudu sa dovoljno vode da prekrije koren. Iako će možda potrajati dok uočite neki značajan rast i napredak, prve promene ćete uočiti već za nekoliko dana.

6. Ne bacajte listove šargarepe ili cvekle

Mnogi ljudi bacaju lišće šargarepe, cvekle i sličnog povrća. Ali to lišće ne samo da je jestivo nego i veoma nutritivno bogato. U brojnim receptima možete upravo njime zameniti druge vrste povrća ili ih dodati salatama i supama, te napraviti pesto ili humus.

7. Sami pripremite povrtni bujon

Najbolji način za korišćenje očišćenih delova povrća koje biste bacili jeste kuvanje povrtnog bujona. Jednostavno je, a sve što treba uraditi jeste da ubacite ostatke povrća u lonac, ulijete vode, dodati začine poput bilja, belog luka ili bibera i zakuvati i ostaviti da se kuva oko pola sata. Procedite bujon i čuvajte ga u frižideru ili zamrznite, a koristite za kuvanje testenine, kao dodatak supama i varivima ili u sosovima.

8. Ostaci kafe kao đubrivo

Soc od kafe odlično je prirodno đubrivo i organski materijal koji će doprineti boljem rastu bilja. Privlače gliste i poboljšavaju mogućnost zadržavanja vode u tlu. Ostatke kafe ravnomerno poprskajte po površini tla na svakih nekoliko centimetara, ali ne preteruje kako se mlevena kafa ne bi pretvorila u grudvice koje će sprečiti dotok vode do zemlje.

9. Zamrznite ostatke biljaka

Ako imate višak biljaka i ne znate kako da ih iskoristite, umesto da ih bacite, radije ih zamrznite. Dobro operite bilje, uklonite stabljike i narežite ih na sitne komadiće. Rasporedite seckano bilje u posudu za led, prekrijte vodom i zamrznite. Kad su se zamrzle, kockice možete izvaditi iz posude i spakovati u kesicu za zamrzavanje, pa držati u zamrzivaču. Možete ih koristiti kao dodatak jelima ubacujući kockice leda tokom kuvanja.

10. Skuvajte džem od kora voća

Kad ljuštite narandže ili jabuke, ne bacajte koru nego skuvajte ukusan džem od ostataka. Najpre ostatke ubacite u lonac i kuvajte oko pola sata. Potom izvadite kore i u tečnost ubacite šećer i sok limuna, te prokuvajte i ocedite u sterilisane tegle. Džem koji ste dobili odličan je dodatak čija pudingu, jogurtu ili drugim desertima.

11. Od kore citrusa napravite osveživač vazduha

Budući da upijaju mirise, kore citrusa su odličan dodatak osveživačima vazduha iz kućne radinosti. Iz grejpfruta, limete, narandže ili limuna uklonite meso, a umesto njega unutrašnjost korica ispunite mešavinom morske soli, bilja i esencijalnih ulja po vlastitom odabiru. U koricu možete uliti i vodu pomešanu sa začinima, poput cimeta ili karanfilića.

12. Od masnoća napravite loj kao hranu za ptice

Loj je vrsta životinjske masti koja se obično koristi za hranjenje ptica tokom zime kako bi im ljudi pomogli da zadrže toplotu. Iako možete kupiti loj za ptičje hranilice, možete izraditi i vlastiti kod kuće ako reciklirate ostatke svinjetine ili špeka. Nakon pečenja špeka ili komada svinjetine, ocedite masnoću koja je preostala na tiganju. Možete joj dodati i lešnike, sušeno voće ili kikiriki maslac kako biste privukli više ptičjih vrsta.

13. Zamrznite sos od paradajza

U receptima se obično koristi mala količina sosa od paradajza, pa u konzervi ili tetrapaku često ostane višak. Umesto da ga bacite, zamrznite ga. Možete na papiru za pečenje kašikom razmazati manju količinu sosa u obliku trake i zamrznuti. Smrznute trake složite u kesicu za zamrzavanje i koristite tokom naredna tri meseca.

14. Kompostirajte

Kompostiranje je odličan način za korišćenje ostataka hrane bez stvaranja smeća. Uključuje prikupljanje organskih materijala iz kuhinje ili dvorišta. To mogu biti ostaci povrća, ljuske od jajeta, ostaci kafe, cveća, trave ili lišće. Kako te materije trunu, stvara se nutritivno bogati kompost koji pomaže tlu i podstiče rast biljaka. Možete kompostirati u dvorištu, ali i u stanu.

možda će vas i ovo zanimati

Kako da preživite leto u kuhinji? Sedam super trikova pomoći će vam da svi budu siti na +35

Crni hleb je zdraviji od belog, a krompir goji: Ovo je 10 najpopularnijih zabluda o hrani

Držanje i pripremanje hrane u aluminijumskoj foliji može biti opasno po zdravlje

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi