Danas je Međunarodni dan vafla: Saznajte kako su nastali, a donosimo i najbolji recept za omiljenu poslasticu

Dan vafla, poznat i kao Međunarodni dan vafla, obeležava se 25. marta svake godine. Ovaj dan se proslavlja kao prilika da se uživa u omiljenoj poslastici sada već širom sveta - vaflima.

U pitanju je specifičan slatkiš koji se pravi od testa koje se peče u specijalnim aparatima kako bi se dobila karakteristična tekstura i oblik.

Iako poreklo ovog praznika nije potpuno jasno, mnoge zemlje širom sveta proslavljaju Dan vafla kao priliku da uživaju u različitim vrstama vafla, bilo da su slatki ili slani, tradicionalni ili moderni.

Ova poslastica je popularna širom sveta, a različite kulture imaju svoje verzije i recepte za vafla, što dodatno obogaćuje proslavu ovog dana.

Veruje se da se Danom vafla označavao početak proleća koji se slavio tako da se ceo dan pravi i jede ova poslastica koja je nastala još, kako se pretpostavlja, u 13. ili 14. veku. Autor recepta je nepoznat, pronađena su samo uputstva nazvana Le Ménagier de Paris koja je, prema narodnoj priči, napisao jedan Francuz svojoj mladoj supruzi.

Ubrzo je ovo jelo postalo omiljeni doručak širom sveta, a nešto kasnije nastao je i - kornet! Naime, prodavaču sladoleda je ponestalo čašica za posluživanje, pa je zamolio prodavca vafla na susednom štandu da mu pomogne. Došli su na ideju da presaviju vafl i u njima posluže kugle sladoleda. I baš kao i te 1904. godine i danas se tako služi sladoled.

Freepik

U početku su se vafli pekli između dva tanjira i to iznad vatre, a onda je Kornelijus Svarthot 1869. godine izumeo pekač kojeg je u Ameriku doneo bivši predsednik, Tomas Džeferson.

Ljubav prema vaflima, dovela je i do nekih zanimljivih rekorda. Pa je tako najveći vafl na svetu dugačak 2,4 metra i težak čak 50 kilograma. Rekord u jedenju oborio je Patrik Bertoleti koji je pojeo 29 komada u samo 10 minuta i tako s prvog mesta skinuo Džoija Čestnata koji je 2007. pojeo 23 komada za isto vreme.

Pixabay

Danas su u svetu poznate tri vrste vafla:

1. Belgijski vafli - lagani su i hrskavi s dubokim grebenima, a u izradi se koristi kvasac.

2. Američki vafli - u pripremi se umesto kvasca koristi prašak za pecivo.

3. Liege vafli - dolaze takođe iz Belgije, napravljeni su s kvascem, ali su mekši, smesa je gušća i slađi su jer se na njih stavlja karamelizovani šećer.

Inače, kod nas se ova poslastica takođe pravi već decenijama, a poznata je i pod nazivom bakin kolač.

Donosimo vam recept za savršene vafle koji možete isprobati već danas i tako proslaviti ovaj dan!

Pixabay

Sastojci:

•     2 šolje brašna
•     2 kašičice praška za pecivo
•     1/2 kašičice soli
•     2 kašike šećera
•     2 jaja
•     1 i 3/4 šolje mleka
•     1/2 šolje rastopljenog maslaca
•     1 kašičica vanilin ekstrakta

Priprema:

U velikoj činiji, pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i šećer.

U drugoj činiji, umutite jaja, pa im dodajte mleko, rastopljeni maslac i vanilin ekstrakt. Sve dobro izmešajte.

Dodajte mokre sastojke u suve, i mešajte dok se sve ne sjedini. Nemojte previše mešati, tako da smesa ostane blago grudvasta.

Zagrejte vafl-aparat prema uputstvu proizvođača.

Kad je aparat spreman, ulijte odgovarajuću količinu smese (u zavisnosti od veličine vašeg aparata) i pecite dok vafli ne postanu zlatno smeđi.

Profimedia

Ponavljajte postupak sa preostalom smesom dok ne iskoristite svu smesu.

Poslužite tople vafle sa omiljenim prelivima kao što su nutela, čokolada, javorov sirup, med, sveže voće, ili čak sladoled!

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi