Proveo je noć izgubljen u Sahari i doživeo mistično iskustvo: Čuveni Erik-Emanuel Šmit gost Madlenijanuma (FOTO)

Filozofska melodrama "Da krenemo ispočetka" autora Erika-Emanuela Šmita, premijerno je izvedena 1. oktobra 2021. na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. Šmit, jedno od vodećih imena dramske književnosti poslednjih decenija koja stvarajuju na francuskom jeziku, dobro je poznat ljubiteljima teatra u Srbiji. Sklon filozofskom razmatranju suštinskih pitanja morala i smisla življenja, ovaj plodan pisac uvek uspeva da uspostavi živu interakciju između scene i gledališta svojim komadima ispunjenim duhovitom misaonom konverzacijom i obrtima koji pokazuju da je uspešan sledbenik popularne francuske bulevarske tradicije pozorišta.

Promo/Vukica Mikača

U prevodu Nikole Bjelića i režiji je Andree-Ada Lazić, nastalo je delo koje odiše nadom i optimizmom, delo koje govori o višeslojnosti života, ukazuje na bitnost nevidljivog i nematerijalnog i podržava veru u čuda. Pratimo priču šezdesetogodišnjaka, uspešnog naučnika i Nobelovca koji se vraća u svoju staru kući i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke. Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo, koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad. Prošlost i sadašnjost se susreću, Aleksandar (Slavko Štimac), tj. Saša (Ljubomir Bulajić) se pita da li je dobro odabrao. U ulogama žena koje su bile bitne za ovu odluku su: Branka Petrić, Lana Adžić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović.

Promo/Vukica Mikača

Posle predstave koja će biti izvedena 28. oktobra na Velikoj sceni Madlenijanuma, i koja će samo za ovu priliku biti titlovana na francuski jezik, na Bell Etage-u publika će u 21.30 moći da se susretne sa slavnim piscem i razmeni utiske o samoj predstavi i ostalim njegovim delima.

Ljubav koja iza sebe ostavlja prazninu i bol

Rođen 1960. godine, Šmit koji je doktorirao filozofiju, je, bez sumnje jedan od najuspešnijih  francuskih pisaca današnjice, koji je široko prihvaćen od kritike i publike, najpre zahvaljujući svojim proznim delima - romanu "Uliks iz Bagdada", knjizi priča "Končerto u znak sećanja na anđela", a potom obimnom opusu dramskih dela i filmskih ostvarenja. Njegove knjige prevedene su na 43 jezika, a njegove drame izvode se u preko 50 zemalja širom sveta. Osvojio je nekoliko puta prestižnu nagradu "Molijer" koja se dodeljuje za vrhunske domete u dramaturgiji, zatim Grand Prix du Théâtre Francuske akademije i Gonkurovu nagradu za prozu.

Profimedia

Prvi veliki uspeh postigao je dramom "Posetilac", čija je praizvedba bila 1993, u Parizu. Usledio je niz uspeha njegovih dramskih tekstova na mnogim svetskim scenama. U gotovo svim svojim komadima Šmit raspravlja o ljudskom biću, njegovoj sudbini i odnosima prema drugima u svetu kojim vladaju apsurd i bezumlje. On uvek zadire u karakter „onog drugog”, analizira ga, ubrizgavajući dozu humora i ironije, uz oštroumnost i zbunjujuća pitanja. Ostvarena ljubav, koja bi trebalo da bude postignuće sreće, za Šmita je neizvesna avantura, koja ostavlja iza sebe prazninu i bol.

Noć u Sahari i susret sa Bogom

Već na studijama, baveći se problemom postojanja Boga iz ugla različitih filozofa i filozofskih škola Šmit, odgajan u porodici ateista, polako počinje da se pita o suštini života i mogućnosti postojanja Boga, udaljavajući se od ateizma, a približavajući se na taj način sve više agnostičkom mišljenju, po kome nije moguće pouzdano utvrditi da li Bog postoji ili ne, budući da dokazivog (sa)znanja o tome nema.

Ali jedne mistične noći doživljava prosvetljenje koje ga usmerava ka pisanju. Ta noć se dogodila prilikom posete Sahari, kada se u planinskom masivu Hogar na jugu Alžira Šmit izgubio i proveo noć sam u pustinji pod zvezdanim nebom. To iskustvo će odlučujuće uticati na život i rad mladog profesora filozofije, o čemu on piše u predgovoru svoje knjige „Moja Jevanđelja“:

Promo/Pascal ITO

„Umesto da upadnem u paniku, opružen pod nebom koje mi nudi zvezde velike poput jabuka, osetio sam nešto sasvim suprotno strahu - poverenje. Tokom te vatrene noći, doživeo sam mistično iskustvo, susret sa transcendentnim Bogom koji me je umirio, koji me je uputio, i koji mi je dao takvu snagu čiji izvor nisam mogao da budem ja sam. Ujutru, kao trag, kao beleg, utisnuta u najintimnijem delu mene, nalazila se vera. Poklon. Milost. Oduševljenje. Mogao sam da umrem sa verom, ili da živim sa verom.“

Delo koje je ljudima promenilo život

Šmit je veoma plodan pisac. U anketi francuskog časopisa Lire njegov roman-monodrama "Oskar i gospođa u ružičastom mantilu" je, zajedno sa Biblijom, "Malim princem" i "Tri musketara", uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete. "Oskar i gospođa u ružičastom mantilu" je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa. 

Profimedia

Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima. Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi. Interesantno je navesti da je Fondacija Ane Frank izabrala Šmita da uradi novu adaptaciju "Dnevnika Ane Frank" za pozorište. Nakon što je uradio adaptaciju 2012, pošto nijedno pozorište nije bilo zainteresovano za izvođenje ovog dela, Šmit je kupio u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), i okupio ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.

„Da krenemo ispočetka" se bavi relativitetom vremena i prostora. "Da li stvarno mislite da možemo da se sretnemo sa svojim mlađim JA i da možemo promeniti tok sudbine?”, pitala je francuskog pisca Tatijana Rapp, u ime Teatra Madlenianum. Šmitov odgovor glasi:

Profimedia

- Veliko pitanje: da li smo slobodni ili predodređeni? Izmišljamo li svoj život ili ga podnosimo? Filozofi su o tom pitanju vekovima podeljeni. Dekart, pristalica slobodne volje, protiv Spinoze, koji vidi iluziju u osećanju slobode. Iskreno rečeno, ne uspevam da se opredelim, ali razvio sam neku vrstu lične sinteze: biti slobodan znači pristati na svoju sudbinu. Ne proći pored sebe. Otkriti sebe, slušati sebe, upoznati sebe, a zatim se nametnuti drugima. Niče je to divno rekao: "Postani ono što jesi".

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi