Kako je vatrena noć u Sahari promenila sudbinu velikog pisca: Susret Erika Emanuela Šmita sa Bogom

U Operi i teatru Madlenianum 1. oktobra premijerno je izvedena predstava „Da krenemo ispočetka“, francuskog dramskog pisca Erika Emanuela Šmita, u režiji Andree Ade Lazić.

Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad.

Predstava Da krenemo ispočetka ATA Images/Mateja Stanisavljević

Glavni junak, Aleksandar dobija priliku da se vrati u svoju mladost i proveri varljivost čovekovog uverenja. Sreće se sa svojom sudbinom, u liku sebe mlađeg tridesetak godina, svojih ljubavi, voljene Baka Lu... U otvaranju tarota sudbine, oni će se pojaviti iz prošlosti onakvi kakvih ih se on seća. Postoji li čista istina u sećanjima, ili je ona dar isključivo sadašnjosti, onoga što smo postali, opterećeni životnim iskustvom?

Predstava Da krenemo ispočetka ATA Images/Mateja Stanisavljević

Uz preporuku da pogledate predstavu u kojoj glavnu ulogu tumači sjajni Slavko Štimac uz Branku Petrić, Ljubomira Bulajića i Tamaru Aleksić, predstavljamo vam neobičnu životnu priču i izuzetnu karijeru Erika Emanuela Šmita kome je jedna noć u pustinji promenila život, probudila talenat i povela ga putem svetske slave.

Filozof, romanopisac, pripovedač, pozorišni i filmski reditelj, ali pre i iznad svega dramaturg, savremeni francuski pisac Erik Emanuel Šmit rođeni je Francuz, a sada živi na relaciji Brisel-Pariz.

Odrastao u porodici profesora fizičkog vaspitanja i uspešnih sportista, već u detinjstvu Šmit oseća veliku ljubav prema muzici i veoma rano počinje da svira klavir. Pozorište postaje njegova životna strast i on kao dete odlučuje da se posveti pozorištu u ulozi dramskog pisca. U teatar se zaljubio kao osmogodišnjak, kada ga je majka odvela da gleda čuvenu dramu „Sirano de Beržerak“ Edmona Rostana, sa Žanom Mareom u naslovnoj ulozi.

- Pozorište je dvosmislenost, varka, deljenje, bratstvo - reči su ovog velikog autora.

Erik Emanuel Šmit/Profimedia

Ipak, Šmit se nije odmah bavio pozorištem i pisanjem, prvo je završio studije filozofije, kratko je bio profesor filozofije u gimnaziji i na univerzitetu. Već na studijama, baveći se problemom postojanja Boga iz ugla različitih filozofa i filozofskih škola Šmit, odgajan u porodici ateista, polako počinje da se pita o suštini života i mogućnosti postojanja Boga, udaljavajući se od ateizma, a približavajući se na taj način sve više agnostičkom mišljenju, po kome nije moguće pouzdano utvrditi da li Bog postoji ili ne, budući da dokazivog (sa)znanja o tome nema.

Ali jedne mistične noći doživljava prosvetljenje koje ga usmerava ka pisanju. Ta noć se dogodila prilikom posete pustinji Sahara, kada se u planinskom masivu Hogar na jugu Alžira Šmit izgubio i proveo noć sam u pustinji pod zvezdanim nebom. To iskustvo će odlučujuće uticati na život i rad mladog profesora filozofije, o čemu on piše u predgovoru svoje knjige „Moja Jevanđelja“:

Erik Emanuel Šmit/Profimedia

„Umesto da upadnem u paniku, opružen pod nebom koje mi nudi zvezde velike poput jabuka, osetio sam nešto sasvim suprotno strahu - poverenje. Tokom te vatrene noći, doživeo sam mistično iskustvo, susret sa transcendentnim Bogom koji me je umirio, koji me je uputio, i koji mi je dao takvu snagu čiji izvor nisam mogao da budem ja sam. Ujutru, kao trag, kao beleg, utisnuta u najintimnijem delu mene, nalazila se vera. Poklon. Milost. Oduševljenje. Mogao sam da umrem sa verom, ili da živim sa verom.“

Ubrzo nakon tog neobičnog iskustva, Šmit piše svoj prvi književni tekst, dramu „Valonjska noć“, koja će premijerno biti izvedena i objavljena 1991. godine. Nakon velikog uspeha drugog komada „Posetilac“, koji će mu doneti Molijerovu nagradu za najboljeg autora, kao i Molijerove nagrade za pozorišno otkriće i za najbolju predstavu u privatnom pozorištu u toj godini, Šmit napušta univerzitetsku karijeru i posvećuje se pisanju, najpre drama, a ubrzo potom i romana i priča.

Emanuel Šmit je veoma plodan pisac. U anketi francuskog časopisa Lire Šmitov roman-monodrama „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“ je, zajedno sa Biblijom, „Malim princem“ i „Tri musketara“, uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete. „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“ je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa.

Erik Emanuel Šmit/Profimedia

Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima. Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi.

Interesantno je navesti da je Fondacija Ane Frank izabrala Šmita da uradi novu adaptaciju „Dnevnika Ane Frank“ za pozorište. Nakon što je uradio adaptaciju 2012. godine, a nijedno pozorište nije bilo zainteresovano za izvođenje ovog dela, Šmit je kupio u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), i okupio ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.

Svojim književnim stvaralaštvom, za koje je dobio veliki broj nagrada i priznanja u Francuskoj i van nje, od kojih je najznačajnija svakako Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pozorišno delo 2001, Gonkurova nagrada za novelu 2010, izbor u Belgijsku kraljevsku akademiju francuskog jezika i književnosti 2012, kao i 2016. izbor u žiri za čuvenu Gonkurovu nagradu, Šmit se veoma brzo smestio u sam vrh francuske književnosti i postao izučavan u školama i na univerzitetima širom sveta kao jedan od retkih savremenih klasika, pridobivši istovremeno naklonost i pohvale i kritike i publike.

Erik Emanuel Šmit/Profimedia

Šmitov međunarodni uspeh je ogroman. Osim što je najigraniji savremeni dramski pisac u Francuskoj, njegove drame najizvođenije su francuske drame u svetskim pozorištima. U njima, gotovo po pravilu, igraju najveći pozorišni i filmski glumci: Alen Delon, Bernar Žirodo, Šarlota Rempling, Žan-Pol Belmondo, Danijela Darije, Donald Saterlend, kao i od naših - Marko Nikolić, Dragan Nikolić, Vojislav Brajović i mnogi drugi.

Igrajući u Šmitovim komadima, mnogi su nominovani za nagradu Molijer za najboljeg glumca, a Danijela Darije je dobila nagradu Molijer za najbolju glumicu za ulogu u monodrami „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“, u svojoj 86. godini, dok je Omar Šarif dobio nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Veneciji 2003. i Cezara za najboljeg glumca 2004. za ulogu Ibrahima u filmskoj adaptaciji „Gospodina Ibrahima i cvetova iz Kurana“.

Šmitove drame su filozofske, jer u svakoj od njih on postavlja određeni filozofski problem, a osnovno pitanje koje postavlja jeste pitanje „ljudske sudbine“, odnosno položaja čoveka u svetu.

- Pišem pozorišne komade kako bih razmišljao sa pričama i likovima. Ne pronalazim nužno rešenja, ali formulišem misteriju i produbljujem je - izjavio je književnik.

Erik Emanuel Šmit/Profimedia

U njegovim delima vera je veoma prisutna. Za njega, „Bog je onaj minimum koji je prisutan u svakom čoveku u obliku pitanja. Potreba za odgovorom ne sme da učini da zaboravimo na postojanje pitanja. Naš odgovor je samo jedan među odgovorima, ne i istina. Verovati ne znači znati. Verovati znači ukazati poverenje. Verovati znači pružiti poverenje svetu kada ga ne razumete. Verovati znači smatrati da je život veličanstven dar koji je u isti mah i dar smrti. Verovati znači misliti da univerzum nije apsurdan, već tajanstven.“

Šmit je optimista kada kaže: „Ja sam pisac nade u jednom svetu lišenom nade.“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi