Zbog ovih suđenja se kaže da je pravda spora: Procesi koji traju više od decenije!

Suđenje nekadašnjim članovima Upravnog i Izvršnog odbora novosadske Metals banke počelo je iznova u Specijalnom sudu u Beogradu. Presudu kojom su bili osuđeni na zatvorske kazne ukinuo je Apelacioni sud u Beogradu i predmet vratio na novo suđenje. Kraj ovom postupku, koji je pokrenut još 2011. godine, ne nazire se, pa bi i ovaj proces mogao da se upiše na listu maratonskih sudskih postupaka, koja ne broji mali broj slučajeva. Pravda je u Srbiji, reklo bi se, baš spora.

Prvostepenom presudom je nekadašnji predsednik Izvršnog odbora bivše novosadske Metals banke Ananije Pavićević osuđen na kaznu zatvora od tri i po godine zbog zloupotreba sa kreditima, koji su odobravani firmama još 2007. i 2008. godine. Njegovi saradnici osuđeni su na kazne od godinu do tri godine zatvora, a Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo je od optužbi protiv sina prvooptuženog Dejana Pavićevića, kao i protiv Predraga Lončara.

Printscreen/YouTube/novosadska televizija

Optuženi se terete za nezakonito odobravanje kredita novosadskim firmama, što oni negiraju i tvrde da je pozadina rušenja Metals banke "politička priča, čiji je cilj bio nasilna vlasnička transformacija te nekada uspešne banke".

Metals banka je bila jedna od najuspešnijih banaka u koju je Narodna banka Srbije 2008. godine uvela privremene mere, a kasnije je dokapitalizovana i transformisana u Razvojnu banku Vojvodine koja je ugašena pet godina kasnije.

Problem u srpskom pravosuđu oduvek su postupci koji dugo traju, pa se pojedinim predmetima kraj ne nazire ni posle višedecenijskog suđenja. Nepojavljivanje svedoka, oštećenih, veštaka, advokata i tako ukrug, pa dolazi do odlaganja glavnih pretresa, a često i zastarelosti krivičnog dela.

"Stečajna mafija" i sloboda za optužene

Više od 12 godina dug pravosudni proces, u javnosti poznat kao "stečajna mafija“, rezultirao je nedovoljnim brojem dokaza da se utvrdi kako su propala neka od najvećih srpskih preduzeća. Apelacioni sud u Beogradu u julu 2018. godine pravosnažno je oslobodio sve optužene. Proces nazvan „stečajna mafija“ ukupno je obuhvatao 48 osoba, kojima je na teret stavljano da su kroz stečajne postupke ojadili preduzeća. Proces propadanja najvećih srpskih giganata opisan je bio na 181 strani optužnice.

Pojedine optužbe protiv nekih okrivljenih su odlukom Apelacionog suda odbijene zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, a ostali su pravnosnažno oslobođeni.

Posle gotovo šest godina, 27. juna 2017 godine počelo je suđenje optuženima u slučaju "Kolubara". Pred Specijalnim sudom tada se pojavilo svih dvadesetosmoro koje Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da su, zloupotrebom službenog položaja, oštetili rudarski basen za više od milijardu dinara, u roku od tri godine. Ovaj maratonski sudski postupak još nije okončan i kraj mu se ne nazire.

Jedan od sudskih postupaka koji će verovatno ući u anale srpskog pravosuđa je i suđenje “valjevskoj grupi”, kojoj se na teret stavlja zločinačko udruživanje i ubistvo Željka Đedovića 2009. godine. Tokom više od 12 godina suđenja, pretresi u ovom predmetu su više puta odlagani, nego što su bili održani.

"Indeks" odložen do daljeg

Za to vreme promenjene su četiri sudije, odloženo je u proseku svako drugo suđenje, a nije doneta nijedna presuda koja se odnosi na celu grupu. Ovaj najduži proces ikad u Specijalnom sudu još traje i niko ne zna kad će biti okončan.

Suđenje sve vreme prate mnogobrojne kontroverze, kršenje zakona i drugi proceduralni propusti, kao i ekscesi koje je uglavnom priređivao optuženi Zoran Jeličić. Podneto je i više od 250 zahteva za izuzeće koji su se odnosili kako na prethodna, tako i na veće koje trenutno sudi.

Zoran Jeličić Foto: MUP

Jeličić je u bekstvu i za njim je raspisana poternica kad je u maju prošle godine napustio stan u kom je bio u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom.

Tokom sudskog postupka Jeličić je pokušao sebi da prereže vrat u sudnici, mokrio je pred sudskim većem i udario branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a potom je sudiji poslao pismo u kome joj preti smrću. Drugo preteće pismo poslao je u novembru prošle godine i to iz bekstva.

Posle više od deset godina suđenja u jednom od najobimnijih predmeta u srpskom pravosuđu, optuženima za aferu “Indeks” početkom decembra 2019. godine izrečena je prvostepena presuda. Naime, sudsko veće Višeg suda u Smederevu je 16 optuženih, od kojih je 12 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, osudilo na ukupno 61 godinu zatvora zbog prodaje diploma i ispita. Na najvišu kaznu od osam godina zatvora, prvostepeno je osuđen bivši dekan ovog fakulteta Sveto Purić.

Profimedia

Afera Indeks, najveći korupcionaški skandal u istoriji srpskog visokog školstva, vezan za prodaju diploma i ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu, 15 godina nakon hapšenja njenih aktera i 13 godina od početka suđenja, stigla je tako do Apelacionog suda u Beogradu, koji bi u dogledno vreme trebalo da razmotri žalbe nepravosnažno okrivljenih na prvostepene presude Višeg suda u Smederevu, napisane na 548 stranica, i odluči da li će da im potvrdi, preinači ili ukine presude i čitav slučaj vrati na ponovno suđenje smederevskom Višem sudu.

"Decedra" i Mira Marković

Maratonski postupak protiv 23 profesora i saradnika Pravnog fakulteta u Кragujevcu neodoljivo liči na TV sapunice sa srećnim krajem za glavne aktere. Umesto da bude održano u martu ove godine, suđenje pred Apelacionim sudom odloženo je - do daljeg.

Suđenje koje je verovatno najviše pažnje izazvalo u srpskoj javnosti jeste slučaj “Decedra”. Posle desetogodišnjeg suđenja, Apelacioni sud u Beogradu doneo je 2016. godine pravosnažnu presudu, kojom niko nije kriv za smrt Jelice Radović (19), koja je preminula četiri dana posle operacije čukljeva na klinici “Decedra” u septembru 2006. godine. Troje lekara: Slavko Tomić, Miodrag Stojanović i Olivera Jeremić, kao i direktorka privatne klinike “Decedra” Svetlana Sremčević, oslobođeni su optužbi za neadekvatno lečenje Jelice Radović.

Interesantno je da je čak i Apelacioni sud u obrazloženju presude naveo da su "lekari očigledno nesavesno postupali u odnosu na pacijenta“, ali i da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovom slučaju nastupila još davne 2010. godine.

Jedan od predmeta koji je iza sebe imao "dugačak staž", jeste i suđenje Mirjani Marković, udovici nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i bivšoj predsednici JUL-a, kojoj se sudilo zbog optužbi da je 2000. godine uticala na vladinu komisiju da nezakonito dodeli državni stan dadilji njenog unuka. Prvostepena presuda, kojom je Markovićeva osuđena na godinu dana zatvora, izrečena je gotovo 15 godina posle pokretanja krivičnog postupka. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu 2019. godine i suđenje vratio na početak. Markovićeva nije dočekala ponovljeno suđenje, zbog kojeg je za njom od 2005. godine bila raspisana i poternica, jer je u aprilu 2019. godine preminula u bolnici u Moskvi u Rusiji.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi