GMO šume: Zelene pustinje u kojima nema života, otrovne su za ljude, a najveću korist imaju kompanije!

Dugi niz godina govori se o genetski modifikovanoj hrani (GMO) i o posledicama konzumiranja takve hrane po ljudsko zdravlje. Ali bez obzira na pokušaje čovečanstva da se vrati prirodi, otišlo se još jedan korak dalje. Tako su se, pored GMO hrane, pojavile GMO šume od kojih posledice po čovečanstvo mogu da budu nesagledive!

Dr Danica Županski, doktor biotehničkih nauka, kaže za 24sedam da je nagla popularnost GMO šuma početkom 21. veka povezana sa sposobnošću drveća da koriste ugljen dioksid (CO2) iz vazduha i utiču na smanjenje globalnog zagrevanja, kao važne agende koje su potpisale gotovo sve članice UN. 

- Eksperimentalne plantaže GMO šuma, eukaliptusa i topole u SAD i Kanadi, pokazale su da se u kratkom periodu od oko desetak godina, može proizvesti značajna drvna masa sa različitim korišćenjem u drvnoj industriji. Zbog toga se planira intenzivna sadnja GMO šuma na 184 miliona hektara na našoj planeti – objašnjava Županski dodajući da je utvrđeno da GMO šume imaju i niz negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Sem smanjenje biodiverziteta one dovode i do nestanka insekata, ptica, glodara ali izazivaju i bolesti poput raka, alergija i trovanja genetski modifikovanim polenom kod ljudi. Takođe, izazivaju bolesti paljenjem GMO peleta.

Eksperimenti obavljani i u Jugoslaviji

Podseća da je primena genetskog inženjeringa u šumarstvu započela u prošlom veku u laboratorijama u SAD, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj i Jugoslaviji a sa ciljem da se kombinovanjem DNK stvore nove jedinke koje će biti otpornije na spoljašnje uslove, davati bolji prinos drvne mase i tako dalje.

Dodaje da je poznata proizvodnja klonova i hibrida topole u Institutu za topolarstvo u Novom Sadu. 

- To je bila vertikalna linija ukrštanja. Savremena tehnologija u proizvodnji GMO šuma sastoji se u kombinaciji delova gena (RNK) različitih vrsta sa takozvanom horizontalnom linijom ukrštanja osobina, čije jedinke imaju neke osobine bolje u odnosu na jedinke iste vrste, ali i niz osobina koje nisu poznate i mogu biti rizične za mutacije prirodnih organizama - objašnjava ona. 

Prema njenim rečima, da bi se stvorila prirodna šuma treba da prođe mnogo vekova.

- Svi međusobni odnosi u takvoj šumi su ekološki stabilni, znači postoji dovoljan broj i raznovrsnost jedinki za opstanak i prirodnu obnovu šume u različitim, često ekstremnim ekološkim uslovima. Takvu, prirodnu šumu može samo čovek da potpuno uništi svojim agresivnim delovanjem. GMO šuma je industrijska monokultura, plantaža, fabrika drveća. U njoj ne postoji biodiverzitet, živi svet je izbegava i zaobilazi. U toj šumi nema života. Ona je proizvod iz laboratorije, patent sa vlasničkim pravom multinacionalnih kompanija - kaže ona.

Brutalan način na koji nastaju GMO šume

- Da bi se formirala GMO šuma, prvo se poseče prirodno rastinje i površina zaprašuje herbicidima i pesticidima da ništa ne bi moglo da raste osim GMO drveća. U SAD je to atrazin odnosno otrovni herbicid koji zagađuje pijaću vodu, reke, zemljište, vazduh. Povezan je sa bolestima reproduktivnih organa i rakom dojke, rakom prostate, malformacijama fetusa. Potrebno je da prođe najmanje 10 godina od seče GMO drveća da bi na istoj površini mogla da se gaji ili prirodno nikne druga biljna kultura – otkriva dr Županski.

Ona je istakla da je do sada proizvedeno i testirano u poljskim uslovima više vrsta GMO drveća koje se koristi za formiranje monokultura. 

- Uticaj GMO šuma na životnu sredinu i procena rizika na zdravlje ljudi, nije dovoljno proučena. Brojne pojave bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa GMO plantažama drveća, šuma i žitarica u Kini i Filipinima su zataškavane. Mišljenja nekih naučnika je da se GMO šume forsiraju da bi multinacionalne kompanije prodavale uz šume i tone pesticida i herbicida za njihov opstanak. Te hemikalije se prskaju iz aviona ili helikoptera, truju ljude i definitivno utiču na smanjenje populacije, što je izgleda krajnji cilj GMO šuma – otkriva Županski. 

Kako je istakla, u Srbiji postoji Zakon o GMO kojim se zabranjuje proizvodnja i promet na teritoriji Srbije. 

Najveći proizvođači GMO proizvoda u svetu su USA, Brazil, Argentina, Kanada, Indija, Kina, Paragvaj, Pakistan, Južna Afrika, Australija, i tako dalje. U EU je proizvodnja GMO proizvoda zabranjena u većini država, ali je uvoz dozvoljen, ili je dozvoljeno da se GMO proizvodi koriste za ishranu životinja i tretman biljaka u ljudskoj ishrani. Direktiva EU 2001/2018 o namernom puštanju GMO organizama u životnu sredinu je takozvana "horizontalna" direktiva koja dozvoljava eksperimentalna puštanja GMO proizvoda i stavljanje na tržište – kaže dr Danica Županski.

Za razliku od Srbije za koju je GMO šuma, na sreću, još uvek novina, Amerika je zemlja u kojoj ovakvi klonovi i hibridi prete da u potpunosti zamene prirodno drvo i prirodnu šumu. Javnost i struka su podigli svoj glas sa ciljem da se zaustavi ovo „nasilje nad prirodom“.

GMO šume najviše prete Americi

Endrju Kimbrel, izvršni direktor američkog centra za bezbednost hrane ističe da je GMO šuma zapravo fabrika drveća u kojoj nema insekata, ptica i divljih životinja. 

- To je šuma bez života. Svako prirodno ponašanje drveta je onemogućeno, odnosno blokirano. Kada na zemljištu jednom posadite GMO šumu tu više nikada neće moći da izraste prirodno drvo iz semena. GMO plantaže su uglavnom stabla topole ili eukaliptusa, a koriste se kao gorivo. GMO šuma će svakako imati bolji godišnji prirast u odnosu na prirodnu, pravilna stabla, drveće neće obolevati. Za dostizanje zrelosti za seču kod prirodnih šuma treba 30 do 50 godina, kod GMO 10 do 20 godina, u zavisnosti od vrste. Oni planiraju da zasade 184 miliona ara na celom svetu ovih genetsko modifikovanih vrsta. Njihov san je da poseku sve te prirodne šume i da umesto njih imaju industrijske monokulture, odnosno fabrike drveća bez insekata, ptica i divljih životinja, bez života. Svako prirodne ponašanje drveta je onemogućeno – ističe Kimbrel dodajući da će korporacije na taj način zarađivati novac, uništiće sve šume i postaviće fabrike drveća sa milionima ara monokulture eukaliptusa ili topole.

Tajron Hejv, biolog sa Berklija objašnjava da se GMO šume zaprašuju drugačijim hebricidima. 

-U SAD se atrazin koristi u GMO šumarstvu. Kada se poseče drveće tada se prska atrazinom da bi se zaustavio rast korova ili drugih vrsta pre sađenja novog drveća. Atrazine je broj jedan zagađivač pijaće vode, vodenih površina, kišnice svih vrsta. Atrazin je povezan sa zdravstvenim problemima reproduktivnih organa kod ljudi. Na primer povezan je sa niskim brojem spermatozoida i sa povećanjem raka dojke, kao i raka prostate i sa najmanje tri vrste defekta na rođenju – otkriva Hejv.
  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi