Pale strnjiku i uništavaju sopstvene njive: Od početka godine ugašeno 12.488 požara na otvorenom, kazne za paljenje milion dinara!
Paljenjem strnjike na otvorenom ne samo što se uništava biljni i životinjski svet, nego se i smanjuje kvalitet obradivog zemljišta
Vatrogasne jedinice imale su za devet meseci ove godine više gašenja požara na otvorenom nego čitave prošle godine, a najčešći uzrok je paljenje strnjike i drugih biljnih ostataka.
Tako su nam iz MUP-a saopštili da su čitave prošle godine imali 12.106 intervencija gašenja požara na otvorenom, dok je za nepunih devet meseci ove godine ugašeno čak 12.488 požara na otvorenom.
- U letnjem periodu visoke temperature pogoduju lakšem nastanku požara. Prirodna pojava poput atmosferskog pražnjenja može dovesti do požara, kao i lјudski nemar i nepažnja, koji uvek mogu biti klјučni, bez obzira na doba godine. Požari na otvorenom prostoru su češći tokom letnjih polјoprivrednih radova nego u zimskom periodu, kada vremenske prilike nisu pogodne za nastanak požara na otvorenom prostoru. Palјenje bilјnih ostataka, tj. strnjišta i raznog otpada, može izazvati požare većih razmera i ugroziti živote, zdravlјe i imovinu građana. Zato je neophodno da se podigne svest kod građana da ne spalјuju bilјne ostatke i otpad - upozoravaju iz MUP-a.
Zabranjeno paljenje i u blizini šume
Oni podsećaju da je zabranjeno paljenje vatre kako u šumi, tako i na 200 metara udaljenosti od njenog ruba. U suprotnom, slede visoke kazne.
Pročitajte još:
- Za nepoštovanje odredbi Zakona o zaštiti od požara kojima se zabranjuje spalјivanje ostataka strnih useva, spalјivanje smeća na otvorenom prostoru i spalјivanje bilјnih ostataka, kao i loženje vatre u šumi i na udalјenosti 200 metara od ruba šume, za fizička lica predviđene kazne su od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spalјivanje ostataka strnih useva, bilјnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara - upozoravaju u MUP-u.
Profimedia
U Ministarstvu zaštite životne sredine ističu da paljenje strnjike nanosi veliku štetu zemljištu, biljkama i životinjama.
- Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona, ali za prestanak ovakve izuzetno štetne prakse potrebno je jačanje svesti javnosti i razumevanje da je savesno i odgovorno ponašanje pojedinca osnov naše bezbednosti i zaštite biodiverziteta Srbije. Sa aspekta zaštite životne sredine, neophodno je da istaknemo da paljenje strnjike ugrožava biljni i životinjski svet i nanosi veliku štetu zemljištu. Takođe utiče na povećanje emitovanja štetnih gasova, čime se narušava kvalitet vazduha i zagađuje atmosfera. Emitovanje ugljen-dioksida doprinosi klimatskim promenama zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode. U prethodnim godinama su se desili požari izazvani paljenjem strnjike koji su doveli do toga da su gorele teritorije zaštićenih područja i na taj način je ugrožena prirodna baština Srbije. Iz tog razloga šaljemo apel građanima da odgovorno postupaju sa žetvenim ostacima, da ih ne pale na otvorenom prostoru, jer nekontrolisani požari mogu dovesti do ozbiljnih posledica - upozorili su iz Ministarstva.
Od vatrice do razornog požara
Zorica Korać, portfolio menadžerka za životnu sredinu programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), upozorava da vatru prouzrokovanu paljenjem biljnog otpada nije lako kontrolisati.
- Prepoznavši ovaj problem, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji je podržao kampanju koju, pod sloganom "Ne pali strnjiku", godinama sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Opasnost koju sa sobom nosi paljenje strnjike, ali i sva druga namerna paljenja, leži u činjenici da vatru nije lako kontrolisati, i ona se lako može pretvoriti u razorni požar sa katastrofalnim posledicama po život i zdravlje ljudi, kao i po eko-sistem u celini. Kao što kampanja godinama kazuje, ovakvi požari, ukoliko se dogode u blizini saobraćajnica, mogu da smanje bezbednost saobraćaja i dovedu do saobraćajnih nezgoda zbog smanjene vidljivosti usled dima, sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom - kaže ona.
Koraćeva podseća da je tokom 2019. godine u Srbiji evidentirano blizu 19.000 požara na otvorenom prostoru.
Ne gasiti požar po cenu lične bezbednosti
U MUP-u apeluju na građane da ne pale požare na otvorenom, ali da prilikom eventualnog gašenja vode računa o svojoj bezbednosti.
- Apelujemo na građane da ne spalјuju suvu travu, nisko rastinje i ostatke strnih useva na otvorenom prostoru, jer na taj način mogu ugroziti svoju i bezbednost lјudi oko njih, a širenjem požara može biti pričinjena velika materijalna šteta na okolnim objektima. Ukoliko dođe do požara potrebno je što pre obavestiti vatrogasnu službu na broj 193, a ukoliko je požar manjeg intenziteta građani mogu sami da pokušaju da ga ugase, ali nikako po cenu svoje bezbednosti.
- Najviše je gorelo nisko rastinje, ali u požarima su stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi. U požarima na otvorenom, samo u 2019. godini je 14 građana izgubilo život. Skorije analize uzroka zagađenja vazduha u Beogradu, koje je sprovela Svetska banka, ukazuju na to da je paljenje strnjike odgovorno za drastičan skok zagađenja česticama do 2,5 mikrona u oktobru. Skoro petina ovih čestica poreklom je od otvorenih paljenja, u najvećoj meri paljenja strnjike, u ovom mesecu, što je desetostruko više u odnosu na ostatak godine - rekla je ona.
Visoke temperature koje se razvijaju u požaru uništavaju korisne mikroorganizme u zemljištu i na taj način smanjuju njegovu plodnost, a Koraćeva upozorava i da se smanjuje sadržaj teško nadoknadivog humusa u zemljištu.
- Dok je za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno 100 godina, paljenje strnjike može da uništi i do tri tone humusa po hektaru. Spaljivanjem žetvenih ostataka propuštamo priliku da zemljištu dodamo organske materije koje bi, da su unete u tlo, postupno prešle u humus. Ovim se gubi preko neophodan azot i povećavaju potrebe za đubrenjem - objašnjava ona.
Profimedia
Dodaje da je spaljivanje strnjike pretnja zaštićenim područjima.
- Podsetiću da se 2018. godine požar nastao paljenjem biljnih ostataka na usevima proširio na više stotina hektara Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej – Carska bara". Goreli su tršćaci u kojima se gnezde retke vrste ptica i obitavaju druge strogo zaštićene vrste. Spaljivanjem strnjike emituju se i veće količine ugljen-dioksida koji utiče na promenu klime i dovodi do sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda koje pogađaju čitavu ekonomiju - kaže ona.
Umesto spaljivanja, postoje druga rešenja koja nije teško primeniti.
- To je, na primer, ljuštenje strnjišta, za koje je potrebno što pre nakon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10 do 15 centimetara, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. Stručnjaci preporučuju da se zajedno sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kilograma po hektaru. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka. Pored toga, postoji i opcija oranja strnjišta na punu dubinu od 15 do 25 centimetara, takođe što pre nakon žetve. Istovremeno sa oranjem neophodno je uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom valjka, drljače ili setvospremača, da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage - objasnila je ona.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari