Šta se dešava sa našom decom?! Ovako izgleda psihološki profil nasilne devojčice

Dve osmakinje OŠ "Đura Jakšić" u Maloj Krsni iživljavale su se nad trinaestogodišnjom devojčicom, a u tuči su joj iščašile vilicu, zbog čega sada, tvrdi njena majka, jede na slamčicu.

Tih dana u još jednom mestu u blizini Smedereva dve devojčice su tukle treću, a na internetu se pojavio i snimak ispred škole u Smedervskoj Palanci na kojem se vidi kako se dve devojčice tuku dok ostali učenici zdušno navijaju. 

Ovo su samo neki od strašnih slučajeva nasilja među devojčicama, najčešće tinejdžerkama. Pitali smo stručnjake da li su devojčice odjednom postale nasilne, ili je to, pak, postalo samo vidljivije i šta je to što ih nagoni na psihičko maltretiranje, šikaniranje, ali i fizičko.

Psihološkinja Biljana Lajović kaže za 24sedam da je nasilja bilo i ranije ali da se sada više i bolje prepoznaje i prijavljuje. Ističe da su jednako nasilni i dečaci i devojčice, a to potvrđuju istraživanja rađena 2013. i 2015. godine.

 - Razlika je u tome što su devojčice sklonije psihičkom nasilju kao što su verbalno maltretiranje, "ogovaranje",  isključivanje iz grupe, dok su dečaci svoje frustracije ili nesigurnost pokazivali fizičkom agresijom. 

Digitalno doba - digitalno nasilje

Novo doba je donelo i nove vidove psihičkog nasilja, pa je tako, ističe Lajović, poslednjih godina posebno izraženo digitalno, odnosno nasilje na internetu.

-Istraživanje rađeno krajem 2019. godine je vrlo pouzdano i pokazuje da je digitalnog nasilja manje među decom od devet, deset godina, a zato više među starijim učenicima. Čak 15 do 18 odsto dece je trpelo nasilje na internetu - kaže psihološkinja. 

Kada je reč o uzrocima ovakovog ponašanja među decom, oni su brojni. Retko kada je to samo jedan.

Ilustracija/Profimedia

 

Pripadanje grupi i učenje po modelu presudni

- Takvo ponašanje ima mnogo uzroka. Od ličnih karakteristika, nesposobnosti da se na drugi način reše frustracije ili probemi, nemanja socijalnih veština. Mi, inače, kao društvo loše stojimo sa tolerancijom, prihvatanjem. Na svakoga ko je drugačiji gledamo s podozrenjem, teško nam je da prihvatimo - navodi naša sagovornica i dodaje: 

- Nasilnika, ili u ovom slučaju nasilnicu uvek prate još dve, tri devojčice, jer one upravo to i rade zbog podrške u grupi, a u tinejdžerskom dobu osećaj pripadnosti je veoma važan. Često čujemo da kažu - pa nagovorili su me! To je znak da nemaju snage da se otrgnu od grupe. Uvek je jedan inicijator, a ostali ga prate. 

U porodici, takođe, leži ključ razumevanja ovih klinaca. 

- Dešava se da su deca odrasla u porodicama gde se nesporazumi iskazuju na neki način koji ima elemente nasilja. Ne mora nužno da je reč o fizičkom sukobu, već članovi porodice, najčešće roditelji, viču, vređaju jedno drugo, galame. To je klasično učenje po modelu - objašnjava naša sagovornica. 

24 sedam TV

 

Agresivnosti ima u svima nama, ali...

Ono što Lajović naglašava je da je agresivnost urođena ljudska osobina, ali da zato i postoji proces socijalizacije, prihvatanje drušvenih normi.

- Za mene je takvo ponašanje najniži oblik vrednosti i društveno prihvatljivog ponašanja, ali je važno regovati na vreme. Ako se pusti, ti mali nasilnici nemaju granicu i zbog toga nastavljaju da se ponašaju neadektvatno. Nije nužno da dete nasilnik izraste u problemtičnog čoveka, a to će zavisiti upravo od reakcije sredine, porodice, celokupnog društva - zaključuje naša sagovornica. 

Deca se odriču svojih potreba zbog odraslih

Profesorka pedagogije na novosadskoj Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Svetlana Lazić kaže za 24sedam da sve vrste nasilja nastaju zbog nezadovoljena potreba, što govori da neke bazične potrebe nasilnih devojčica nisu zadovoljene.

- Jako su važni porodični stilovi života i odnosi u porodici, odnosno da dete u porodici bude viđeno kao uvažano biće i osoba koja je voljena. Osoba koja je dospela u porodicu zahvaljujući ljubavi roditelja - kaže ona.

Lazićeva objašnjava da nasilne devojčice, verovatno, nisu viđene kao značajne u porodici zbog čega nemaju ni jasno postavljene granice šta smeju da rade.

- Ako nemaju jasno postavljene granice u porodici, onda ne znaju ni van porodice koje su granice. Granice znače, na primer, da kada idemo u prodavnicu onda kažete da ćete potrošiti određenu količinu novca i preko toga se ne ide. Ili, ako mu kažete da u pet sati idete negde pa onda tako i bude. Ali to ne znači da detetu saopštavate nešto kao manje vrednom biću. Jer ako postoji ljubav koja stalno provejava u vašem odnosu, onda to deće neće pokazivati stalno nasilje - kaže profesorka.

Profimedia

Ona dodaje da su deca rođenjem predodređena da sarađuju sa odraslima, pa će se nesvesno odreći i svojih potreba kako bi zadovoljili potrebe odraslih. 

- Ali ako se ta situacija umnožava, onda se smanjuje i tolerancija dece za nezadovoljenje njihovih potreba. I tada je potreban mali okidač koji će nasilno dete da preplavi negativnim emocijama, sa kojima ne ume da izađe na kraj jer nikada nije ni naučeno. I tako postaju nasilna - priča Lazićeva.

Dodaje da kod dece tumačenje od tome šta je dobro i loše zavisi od njihovih godina i širine situacije. 

- Nekada je dovoljno da neko dete bude drugačije od druge dece, i odmah postaje pogodan materijal za nasilje. Zato su često na meti deca koja su novi učenici, ili su dobri đaci... dakle, drugačiji od onih koji vrše nasilje nad njima - objašnjava Lazićeva.

A koliko svaka različitost može biti povod nasilnicima za napad, govori činjenica da je dovoljno da se razlikuju od žrtava u muzici koju slušaju.

- Recimo, ako neko sluša pesme koje su u trendu neće biti žrtva. Ali ako voli klasičnu muziku ili neku drugu koja je daleko od dominantne muzike, onda je kandidat za žrtvu. S druge strane, poslušajte poruke koje se šalju slušaocima muzike koja je danas popularna. One su pune nasilja. Tako da kada imate i roditelje koji slušaju takvu muziku, onda nije čudno što dete prihvata takve poruke - kaže ona.

Postavlja se pitanje na koji način se deca koja su zlostavljana mogu odupreti nasilnicima. I tu veliku ulogu imaju roditelji.

- Jako je važno da dete zaista ima osobu kojoj može da kaže šta joj se dešava. Ali ono što je jako važno jeste da je neophodna saradnja više sistema. To što je dete u sistemu obrazovanja ne znači da se centar za socijalni rad ne uključuje. Ima jako puno dobro rešenih slučajeva ovakvih pitanja u situacijama gde škola nije ostala na tome da ne znaju kako da reše sve, već su kontaktirali centar socijalni rad - kaže ona.

Pozitivna stvar u čitavoj situaciji jeste da devojčice, bez obzira na nasilnost u detinjstvu, mogu izrasti u osobe koje nisu agresivne.

- Ako idemo sa premisom da će ta deca, nakon čina nasilja, biti izložena pojačanom vaspitnom radu sa uživljavanjem u različite uloge, ne mora da znači da ćemo imati dete koje će izrasti u agresivnu osobu. Čak možda ćemo imati dete koje će to nikada neće ponoviti. Kapaciteti današnje porodice nisu dovoljni da se nose sa iskušenjima sa kojima se nose naša deca. I zato moramo da aktiviramo institucije sistema - zaključila je Lazićeva.

Stručnjaci se slažu da nasilju treba na put stati u korenu, jer nažalost, mnogi mladi životi budu okončani nakon konstatnog šikaniranja i zlostavljanja.

Da ne zaboravimo!

Aleksa, Anđela, Aleksandar...oni su digli ruku na sebe jer nisu mogli da izdrže šikaniranje i maltretiranje vršnjaka. 

- Aleksa Janković iz Niša je pre 10 godina počinio samoubistvo posle višemesečnog maltretiranja vršnjaka. Za osam meseci, tukli su ga osam puta, vređali, jurili, pretili, čak i pred nastavnicima, koji nisu reagovali.

Trojica maloletnika zbog ovog nasilja osuđena su na maksimalne kazne za svoj uzrast. Vođa grupe dobio je pojačan vaspitni nadzor šest meseci do dve godine, a druga dvojica po ukor suda. Školu je sud kaznio sa pola miliona dinara, a direktorku Suzanu Popović Ickovski sa 50.000.

- Anđela Todorović se ubila 27. maja 2014. godine skokom sa petog sprata nedovršenog hotela "Zvezda 2" u Vrnjačkoj Banji zbog uvredljivih poruka koje su joj slale "drugarice.”

- Dečak (13) iz Zemun Polja je polomio obe noge i povredio slezinu pošto su ga drugovi naterali da skoči sa krova vrtića “Bubamara” u ovom beogradskom prigradskom naselju.

- 2015. godine 17-godišnjem učeniku srednje tehničke škole "Mileva Marić" u Titelu, kojeg su vršnjaci tukli, vređali, sipan je deterdžent u oči.

- Anu R. (13) iz Arilja školski drug D. N. je nakon kraćeg verbalnog duela "zakucao" glavom pri čemu joj je razbio arkadu i zatvorio oko.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi