Otmica ili beg od kuće? Ovo je drama bez kraja: Misterija oko nestalih mališana i dalje traje!

Danas je Međunarodni dan nestale dece a prema postojećim statistika u našoj zemlji svake godine nestane između 1.300 i 1.500 dece. 

Uzroci su različiti od bežanja od kuće, pa do odlaska zbog zabranjene ljubavi ili svađe. Ali i otmice.

Prema rečima Jasmine Krunić, koja je kordinatorka sa javne politike u organizaciji ASTRA, u proteklih 12 godina njihov servis podrške nestaloj deci, deci u riziku i njihovim roditeljima ili starateljima primio je oko 5.000 poziva. 

Zanimljivo je da gotovo polovinu tih slučajeva čine deca koja beže iz svojih porodica ili socijalnih ustanova zbog različitih razloga kao što su zanemarivanje, porodično ili vršnjačko nasilje.

Iako je uobičajeno pomisliti na otmicu ili ozbiljno krivično delo kad se čuje za nestanak deteta, statistika ASTRE pokazuje da su slučajevi otmice dece vrlo retki, čineći samo 3 odsto od ukupnog broja prijavljenih slučajeva. 

Jasmina Krunić je ranije objasnila za Tanjug da su takvi slučajevi izuzetno retki, s obzirom na to da je u poslednjih 10 godina zabeleženo samo dva takva incidenta, oba sa tragičnim epilogom.

Nakon slučajeva otmice, slede tzv. roditeljske otmice, koje se dešavaju kada roditelj bez starateljstva pokušava da dođe do deteta iz različitih motiva, uključujući i želju da naudi drugom partneru.

Eleonora i Barbara

Dva konkretna slučaja, Eleonore Arežina i Barbare Vitez, ilustruju bolnu stvarnost nestanka dece u Srbiji.

Eleonora je rođena 2010. godine u Beču, a nestala je 2017. godine kada ju je majka poslednji put videla. Iako je sud u Subotici majci dodelio starateljstvo nad detetom, u medijima se spekulisalo da je devojčicu odveo drugi roditelj kao i da su trpele porodično nasilje. Ova priča dodatno osvetljava kompleksnost pravnih sistema i njihovu spremnost da zaštite prava deteta i roditelja.

Printscreen/Nestali.rs

Slučaj Barbare Vitez, koja je nestala u Senti, ostavlja trag pitanja i neizvesnosti.
Barbara je rođena 13. avgusta 2001. godine u Senti a nestala 25. novembra 2017. godine.

Dvojica njenih drugova, koji su se vraćali sa njom sa rođendana, tvrdili su da je kobne večeri pala sa mosta u Tisu dok su roditelji uvereni da to nije moguće jer se plašila visine. Njen otac Endre tvrdio je da je poslednji put viđena 25. novembra 2016. u senćanskoj prodavnici, kada su je snimile kamere u večernjim časovima. Iako su srpski i mađarski policajci više puta pretraživali Tisu, telo nije nađeno a porodica je veruje da je oteta.

24sedam/Privatna arhiva

Iako su roditelji dobijali različite informacije o njenom mogućem mestu boravka, zvanične potvrde tih informacija nikada nisu stigle, što dodatno otežava situaciju i povećava anksioznost roditelja.

7 faza sistema "Pronađi me"

U cilju efikasnog reagovanja na slučajeve nestanka dece, Srbija je uspostavila sistem ranog uzbunjivanja pod nazivom "Pronađi me". Ovaj sistem omogućava brzu reakciju i koordinaciju između relevantnih institucija kako bi se smanjio rizik i povećala šansa za pronalaženje nestale dece. 

Ovaj sistem, koji je pandam američkom "Amber alertu" prvi put je u Srbiji upotrebljen ove godine prilikom nestanka tragično stradale Danke Ilić. Nakon što je devojčica nestala, aktiviran je sistem.

Inače, MUP je detaljno objasnio u svojoj prezentaciji kako sistem radi, a ovo je sedam faza sistema:

1. Nestanak maloletnog lica policiji prijavljuje roditelj ili staratelj.

2. Odmah po prijavi, policija proverava verodostojnost dobijenih informacija, prikuplja podatke o maloletnom licu i informacije o okolnostima nestanka.

Profimedia/MUP

3. Hitno se preduzimaju sve mere traganja za nestalim maloletnim licem i raspisuje objava.

4. Načelnik policijske uprave donosi odluku o pokretanju sistema u slučaju sumnje da je nestalo maloletno lice žrtva krivičnog dela i kada se radi o nestanku deteta do sedam godina, odnosno do 18 za lica sa smetnjom u razvoju i invaliditetom. 

5. Kriminalistički inspektor na platformi postavlja četiri formatirana obaveštenja o nestanku maloletnog lica koja uz fotografiju sadrže sve relevantne podatke o nestalom detetu i poziv građanima da informacije prijave policiji na 192.

6. Aktiviranjem platforme mobilni operateri, televizijske i radio stanice, aerodromi, železničke i autobuske stanice i "Putevi Srbije" dobijaju obaveštenje koje momentalno objavljuju.

7. Građani se nakon toga aktivno uključuju u traganje za nestalim maloletnim licem i svoja saznanja javljaju policiji. Nakon pronalaska maloletnog lica ili istekom roka od 48 sati, postavljena obaveštenja se brišu. 

Inače, nakon što MUP u sistemu kreira predmet/alarm za nestalo lice, svi učesnici procesa "Pronađi me" sa definisanim e-mail adresama dobiće e-mail obaveštenje s adrese pronađ[email protected] da je aktiviran novi alarm /predmet.

Predmet može biti aktivan najviše 48 časova i nakon toga se automatski briše. Nakon tog vremena (ili ranije ako se lice pronađe), svi učesnici procesa dobiće e-mail obaveštenje kako je predmet zatvoren, te kako je potrebno obrisati sve sačuvane podatke i fajlove vezane uz taj predmet. 

Nakon toga se proces završava i više se ne odvijaju nikakve radnje u vezi sa tim predmetom.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi