Ispovesti roditelja nestale dece: Igrala se dva metra ispred mene, skrenuo sam pogled samo 20 sekundi i više je nije bilo!

Slučaj nestanka male Danke Ilić (2), za kojom se traga u Banjskom Polju, podsetio je neke korisnike društvene mreže X na slične stvari koje su se njima dešavale sa malom decom, a neki od njih su bili deca koja su nestajala.

Iako se neki pitaju kako je dete od dve godine moglo da nestane za samo nekoliko minuta, slučajevi koje ljudi opisuju na društvenim mrežama pokazuju da se od male dece svemu možete nadati i da ona nisu uopšte tako spora kao što mislimo. 

- Devedeset i neke u Budvi, ćera imala malo manje od tri godine. Plaža, negde oko 11 pre podne. Žena otišla negde, ostavila mi je da je čuvam. Malecka trpa pesak u koficu pomoću lopatice, udaljena od mene neka dva metra, a na desetak metara od vode. Ja čitam nešto, mobilni telefoni još nisu bili u upotrebi. Okrenut sam licem prema njoj, tako da čim dignem pogled vidim je šta radi.

Pročitam nekoliko redaka, podignem pogled, i tako... Pročitam sledeći pasus, podignem pogled, nje nema. Od zadnjeg puta kada sam je video, prošlo maksimalno 20-30 sekundi. Gledam levo-desno, još nezabrinut, nema je. Ustajem, osvrćem se, ne vidim je. Prilazim mestu gde se igrala, vidim lopaticu, osvrćem se, osećam kako mi se stomak polako steže u čvor. Počinjem da je zovem po imenu, pitam ljude okolo jesu li je videli. Ne. Prošlo je manje od minut. Stomak je veličine stegnute pesnice.

 

Počinjem da trčim levo-desno i da se derem i zovem je iz sveg glasa. Odlazim do ivice vode, urlam. Stomak je veličine klikera. Trčim naokolo kao sišao s uma, prošlo je verovatno dva minuta, urlam iz sve snage. Želudac je u procesu sažimanja kao kada zvezda potroši nuklearno gorivo i krene da se kolapsira u crnu rupu. Dolazi žena, kažem joj šta se desilo, nije me ubila na licu mesta, kasnije će. U sebi se slažem sa time, nemam apsolutno nikakvih primedbi na to, osećam da tako treba. Razdvajamo se i krećemo na suprotne strane. Krećem se, ali to nije moje telo, već nečije tuđe koje hoda i dere se. Jedan čovek mi prilazi i kaže da izgubljenu decu drže kod neke bine. Trčim tamo i već iz daljine vidim ćeru kako stoji na bini, zajedno sa još petoro-šestoro izgubljene dece. I dalje drži koficu u ruci. Moje telo ponovo postaje moje, skačem na binu (koja je visine jedno metar i dvadeset), hvatam je onako uplakanu u naručje, osećam najveće olakšanje u životu koje sam ikada osetio i verovatno koje ću osetiti ikada. 

Sreću. Ljubav. Krivnju. Plačem grleći je. Evo, plačem sada ponovo se sećajući svega 27 godina kasnije - opisao je jedan od korisnika.

Druga korisnica je ispričala kako je završila sa nepoznatom ženom na ulici.

 

 

- Čuvala me je studentkinja, a ja četiri godine. Imala je bež mantil, i da me ne bi vukla, kaže da ne puštam mantil. Nije prošao minut, a ona osetila da me nema pored nje. Unezverila se, traži. A onda me vidi preko puta ulice kako drugu ženu držim za bež mantil i idem sa njom - ispričala je ona.

Jedna korisnica X mreže je ispričala kako joj se dete izgubilo na moru i da su ga nakon nekoliko minuta našli na toboganu.

Druga je podelila svoje iskustvo kada je izgubila dete u prodavnici u Poljskoj, da bi ga posle 15 minuta našli kako se igra kod dela sa veš-mašinama.

 

A kako je lako da se dete izgubi, pokazuje i slučaj koji je opisala jedna korisnica na X mreži kada se izgubila na pijaci tako što je izašla iz kolica dok joj je majka kupovala robu na tezgi.

 

 

Ovo su samo neki od stotina slučajeva nestanka dece koja se svake godine dese u Srbiji, a na osnovu kojih se može zaključiti koliko je lako da se dete izgubi. Zbog toga roditelji treba da vode računa u svakom trenutku gde im se deca nalaze kako se ne bi našli u neprijatnoj situaciji.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi