Vodeći srpski lekari tvrde: "Veliki kašalj se vratio u prostor koji se stvorio povlačenjem kovida"

Javnost je uznemirila vest da su četiri bebe umrle u Beogradu od posledica velikog kašlja. Ministarstvo zdravlja preciziralo je da se ti smrtni slučajevi među decom odnose na period od jeseni 2023. godine, kada su počele respiratorne infekcije. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u januaru su prijavljena 253 slučaja velikog kašlja, najveći broj na teritoriji Beograda i Južnobačkog okruga. Zašto nam se to dešava? Gde smo pogrešili? Da li razlog treba tražiti isključivo u izbegavanju vakcinacije dece? Kako sada zaustaviti epidemiju, a kako sprečiti širenje panike?

Gosti emisije "Signali" na Radio-televiziji Vojvodine bili su prof. dr Mioljub Ristić, epidemiolog iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prof. dr Vesna Turkulov, infektolog i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prim. dr Veselin Bojat, direktor Doma zdravlja Novi Sad, prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, dr Milanko Šekler, virusolog.

Prof. dr Vesna Turkulov je rekla da je sada najvažnije zaustaviti paniku i promisliti šta nam je činiti.

Ona podseća da je zima uvek bila period kada su pojačane respiratorne infekcije.

"Javnost je uznemirena, ali moramo da znamo da su ovo slučajevi velikog kašlja koji su se desili prošle godine, jedan i ove godine, kao i da su to sve deca koja su imala koinfekciju sa drugim virusima, a uz to i uzrasta manjeg od tri meseca", objašnjava ona.

Prof. dr Turkulov dodaje i da broj prijavljenih slučajeva ne predstavlja realnu situaciju, jer je broj stvarnih slučajeva pertusisa četiri, pa i pet puta veći.

Registrovan i u letnjim mesecima

Prof. dr Mioljub Ristić ističe da se ova situacija koja se događa u Srbiji registruje i u regionu, ali i dalje od regiona, te da se veliki kašalj javlja uprkos sprovođenju vakcinacije.

On dodaje da se veliki kašalj registruje čak i u letnjem periodu, doduše u manjem obimu.

"E, sada, 2022. godine u Vojvodini je registrovano pet slučajeva, a sada imamo zvanično registrovana 253 slučaja. Važno je da podsetimo da 2014. godine bilo 247 slučaja u Vojvodini, a 2017. godine 235", navodi on.

Prof. dr Ristić objašnjava da je tokom pandemije kovida bilo tri ili pet prijavljenih slučajeva jer smo tokom trajanja pandemije svi sprovodili mere zaštite.

Foto: Profimedia

"Tada nije bilo virusa gripa, pertusisa, a dominirao je kovid. Kako se kovid povukao, napravio se prostor da druge respiratorne infekcije stupe na scenu, i to sa jačim intenzitetom. Populacija se nije prokužavala u tim godinama i imate sada veću populaciju koja se prokužava", objašnjava on.

Kada je u pitanju veći broj slučajeva u Beogradu i u Južnobačkom okrugu, prof. dr Ristić kaže da je to slučaj zato što je u tim regionima najdostupnija laboratorijska dijagnostika za veliki kašalj.

"Ako imate dijagnostiku kojom možete da potvrdite oboljenje, automatski imate i velik broj registrovanih slučajeva. Svakako su mnogostruko veći brojevi u realnosti", ističe on.

Prof. dr Ristić dodaje da bebe trenutno nisu ugrožene, ali da mogu biti ugrožene i da svi odrasli koji imaju neku respiratornu infekciju, koji kašlju, treba da se klone nevakcinisane dece.

On predlaže i da se odlazak na "babine" produži do uzrasta od tri meseca.

Prof. dr Georgios Konstantinidis kaže da se nalazimo u periodu smanjene vakcinacije koji već predugo traje i da nam predstoji dug period oporavka, čak i ako bi sada krenuli sa većim obuhvatom vakcinacije.

"Situacija je sada bitno drugačija nego ranije, ja do sada nisam viđao da novorođenče ima pertusis", kaže on.

Prof. dr Konstantinidis navodi da u Srbiji imamo obuhvat vakcinacije od 91 odsto, što je odlično, ali da onda na revakcinu dođe 80 odsto, što čini 72 odsto ukupne populacije.

Profimedia

"Pa na drugu revakcinu koja se daje pred polazak u osnovnu školu dođe opet 90 odsto, ali to je 63 odsto ukupne populacije", ističe on.

Prof. dr Konstantinidis kaže da u jednoj generaciji od 60.000 novorođene dece imamo 20.000 dece koja su neveakcinisana i da traje godinama.

"Izračunajte koliko je to potencijalnih prenosilaca infekcije, a to će se geometrijskom progresijom povećavati. A za to nije kriv ni prof. dr Ristić, niti prof. dr Turkulov, nego je verovatno da ćemo narednih godina imati povećano oboljevanje od ovih, ali od drugih bolesti", zaključuje on.

Prim. dr Veselin Bojat podseća javnost da Dom zdravlja Novi Sad redovno poziva roditelje da dovode decu na vakcinaciju i revakcinaciju.

"Tri doze vakcine pentaksim je dobilo 89 odsto dece u Novom Sadu. Na revakcinaciju posle te tri doze dođe 81 odsto, a onda pred školu, kada su kriterijumi strožiji i roditelji uplašeni, opet dođe 90 odsto", navodi on.

Prim. dr Bojat kaže da su poredili i sa nekim antivakserskim kampanjama koje su ostavile trag na roditelje, da decu koja su započela proces vakcinacije ne dovedu na revakcinaciju ili drugu revakcinu.

"Mi, naravno, imamo kompletnu evidenciju ko od roditelja nije doveo dete na revakcinu. Roditelji budu obavešteni, konstatujemo da nisu došli , a onda se daljim državnim organima na postupanje", kaže on.

Prim. dr Bojat kaže da je trenutna situacija u Domu zdravlja Novi Sad takva da je udvostručen broj pacijenata, pogotovo u službi pedijatrije, kao i pacijenata starije populacija.

"Mi sada imamo jedan miks gripa, velikog kašlja, kovida. Teško je to razlučiti, svi nose neke respiratorne tegobe i to stvara ozbiljnu situaciju", kaže on.

Prim. dr Bojat kaže da treba raditi na smanjenju panike, da nam se ništa ne dešava što se dešava drugima u regionu, a da je preduslov da se infekcija smanji maske, socijalna distanca, dezinfekcija…

Dr Milanko Šekler, takođe, ističe da se trenutno ništa ne događa što nas do sada nije "gazilo".

Printscreen / Youtube / Novo jutro

On kaže da nije normalno da imamo bakterijsku infekciju koja se teško leči, a može da se spreči poznatim vakcinama.

"Kako neko misli da u toj vakcini ima nešto što ne treba, a upotrebljava se od 1957. godine, kada je prvi put data u Engleskoj", pita se on.

Dr Šekler podseća da ako nema dovoljno vakcinisanih odraslih, onda se bakterija razmnožava i lakše dospe do najranjivije populacije, a to su najmlađi.

"Najvažnije je da se uozbiljimo i da imamo pameti. Treba razgovarati sa ljudima, da ih podsetimo da smo preživeli to da su nam neki govorili da nas ubija 5G mreža, da mobilni telefon izaziva rak na mozgu itd.

Dr Šekler zaključuje da će i ovde da se otkrije stara istina, da vakcinacija protiv velikog kašlja nikada nije dolazila u pitanje.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi