"Otkriveno je 350 aneurizmi, što znači da je 350 života spaseno": Hirurg otkiva kako da isključiti „tempiranu bombu u stomaku"

Od aprila, kada je započet pilot projekat ranog otkrivanja aneurizme trbušne aorte, u gradovima širom Srbije pregledano je 8.000 građana. Otkriveno je 350 aneurizmi, što znači da je 350 života spaseno. O tome zašto je važno da Srbija ovaj skrining program uvede u celoj zemlji, kontinuirano, ko treba obavezno da uradi pregled, kao i koji simptomi ukazuju na to da u stomaku kuca „tempirana bomba”, rekao je dr Igor Končar, vaskularni hirurg Kliničkog centra Srbije i koordinator skrinig programa.

„Svako ko je došao na pregled, njemu je, da kažem, saopšteno kolika je prečnika njegova aorta. Ukoliko aorta bila normalna, takvim osobama, tim osobama smo savetovali sledeći pregled za deset godina. Ukoliko aorta bila malo proširena, njima smo savetovali prekid pušenja, optimizaciju svog zdravlja, naprosto smanjenje telesne mase, fizičku aktivnost i tako dalje. Ukoliko je aorta bila malo više proširena, savetovali smo malo češće praćenje, a tek ako je aorta bila baš proširena za operaciju, njima smo savetovali i uputili ih u nadležne bolnice gde se operišu aneurizme trbušne aorte”, rekao je dr Igor Končar.

Od aprila do danas jedan broj pacijenata jeste operisan, i to nije veliki broj, zato što je poenta skrininga da se otkriju manje aneurizme koje zahtevaju praćenje, da bi im se usporio rast i da bi se izbegla operacija, ili odložila. Ipak, 350 života je promenjeno posle operacije.

Profimedia

„Postoji jedna dilema – da li neko želi da zna da ima aneurizmu ili ne želi. Postoje istraživanja koja su se samo time bavila – koliko je sckrining dobar, a koliko je štetan, i time, da li nekom je kvalitet života bolji ako zna da ima aneurizmu i ako ne zna. I u zemljama gde se skrining sprovodi već više od 20 godina pokazali su da su pacijenti zadovoljni što im je aneurizma otkrivena, i što su od momenta otkrića možda i 10 godina dolazili svake godine na kontrolu, svake godine, ili svake druge godine na kontrolni pregled. Postigli su da misle o svom zdravlju, da su manji faktori rizika, da znaju da to imaju, i da naprosto poboljšaju svoje zdravlje”, dodao je doktor.

Naglasio je da je važna podignuta svest o ozbiljnosti ove bolesti i o njenom relativno lakom otkrivanju.

Pušenje kao jedan od faktora rizika

Osam hiljada građana je imalo pregled u nekoliko gradova širom Srbije i u Beogradu. Skoro 50 medicinskih radnika učestvovalo je u tim pregledima.

„U prvoj fazi projekta smo praktično mi iz tercijarnog centra radili ove preglede, a u ovoj drugoj fazi su kolege iz regionalnih bolnica radili te preglede i njihovi timovi, što je pokazalo u stvari prvo njihovo interesovanje, entuzijazam da to rade, a drugo pokazali smo da je to moguće. To je ono što je suština. Nije mali broj otkrivenih aneurizmi. Znamo da smo pozivali muškarce i žene starije od 50 godina koji imaju više godina, višedecenijski pušački staž i upravo jeste pušenje jedan od najvećih faktora rizika za nastanak ovog problema”, upozorio je dr Končar.

Podaci sa pregleda se analiziraju i očekuje se da budu objavljeni u vodećim evropskim stručnim časopisima.

„Moram da kažem da smo mi prvi u regionu koji smo uopšte uradili takvu analizu i istraživanje i jednu ovakvu akciju tako velikog broja pregledanih građana. Pokazali smo da naprosto i osobe mlađe od 65 godina kod nas, muškarci posebno, imaju skoro 4 odsto učestvovanja u aneurizmatskoj bolesti, što je dosta veliki procenat. I između ostalog zbog toga što većina naše populacije su pušači. Verujemo da je pušanje, ali mislim da tek ovo je ne samo dobro za uopšte zdravlje i za vlastno stanje populacije, već je ovo jedna tema za istraživanje. Naprosto mi nismo sigurni zašto je to baš tako, da li je samo pušenje, da li postoje genetske osnove, da li je stres, da li drugi faktori okoline, zagađenje, sve ono što smo preživeli u prethodnih 20 godina”, kaže gost Dnevnika.

Freepik

„Najveći broj rupturiranih aneurizmi smo kod nas u Kliničkom centru na klinici za vaskularnu hirurgiju smo imali upravo ove godine, što nije samo pokazatelj možda većeg broja, nego naprosto – i lekari možda ranije prepoznaju, lakše prepoznaju, brže ti pacijenti stignu do nas, možda i to razlog zašto mi imamo više onih koji su do nas došli. Činjenica je da je to tako i imamo puno pacijenata koji dolaze sa otkrivenim aneurizmama, koji imaju već dugi niz godina, koje su mnogo velike, koje su teške za operaciju, to su onda često osobe koje imaju prateće bolesti pa onda dođu, imaju neki malignitet ili neku koronarnu bolest, bolest srca koja isto nije rešena, onda mi moramo da rešavamo dva problema u isto vreme što nije lako”, rekao je dr Končar.

Ne ignorišite jak bol

Objašnjava da su, kada je aneurizma u pitanju, simptomi obično vrlo prepoznatljivi, i da je na prvom mestu ekstremno jak bol, zbog čega „nikako ne treba sedeti kod kuće i čekati da prođe“.

„Svi ti pacijenti se odmah jave svom lekaru, neki kolabiraju, neki izgube svest i tako dalje. Ono što je važno kad se takva operacija radi, onaj ko dođe do bolnice, preživljavanje kod nas koji smo, da kažemo, referentni vaskularni centar sa velikim iskustvom, preživljavanje je negde oko 30 odsto, smrtnost je oko 35 procenata, što je zaista velika smrtnost. Ukoliko se radi na vreme, planirano, smrtnost kod nas je manje od jednog procenta. I nije pitanje samo smrtnosti, nego pitanje uopšte i organizacije, pitanje i troškova, je li takva jedna operacija koja se radi kod nekog ko ima rupturiran aneurizmu, kod takvog pacijenta se potroši veliki broj krvi, znači tu je problem i transfuzije, problem i organizacije, antibiotika, postoperativnih komplikacija, boravka u intenzivnoj nezi, puno ima problema kod takvih pacijenata”, objasnio je doktor Končar.

Profimedia

Gost Dnevnika RTS-a je govorio i o planovima u oblasti vaskularne hirurgije.

„Ustanove u Srbiji koje se bave vaskularnom hirurgijom, intenzivno sarađuju, mi analiziramo naše rezultate, broj operacija, složenost pacijenata itd. I ono što mi vidimo kao još jedan veliki problem jeste procenat amputacija ekstremiteta u Srbiji, koji je veći nego u drugim zemljama i najčešće uzrok periferne okluzivne bolesti, to je začepljenje krvnih sudova u stomaku i donjim ekstremitetima. Planiramo da dalje radimo, da eventualno pokrenemo neku sličnu akciju ranog otkrivanja ove bolesti”, zaključuje dr Igor Končar, vaskularni hirurg Kliničkog centra Srbije i koordinator skrinig programa.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi