Srpkinja pronašla glavni sastojak Ozempika! Farmaceuti zgrću milijarde, svetske face od leka "mršave", ali Svetlanu su svi zanemarili

Svetlana Mojsov, srpska hemičarka i vanredni profesor-istraživač na prestižnom Rokfelerovom Univerzitetu, doprinela je revolucionarnim istraživanjima vezanim za GLP-1 hormon, ključan faktor iza poznatih lekova poput Ozempika i Vegova. Ova nova klasa lekova za mršavljenje je prodrla u kliničke studije i postigla ogroman uspeh u farmaceutskoj industriji, donoseći milijarde dolara prihoda.

Međutim, uprkos monumentalnom doprinosu Mojsove u identifikaciji i karakterizaciji aktivnog oblika GLP-1, njeno ime ostaje nedovoljno priznato. Iako su njeni napori bili ključni za otkriće hormona koji stoji iza ovih revolucionarnih lekova, njeno ime se često previdi u izveštajima o ovom značajnom naučnom dostignuću.

Priča o ovoj Srpkinji našla se na listi Nature's 10, godišnje liste sastavljene od strane urednika Nature-a, koja istražuje ključne trenutke u nauci i ističe pojedince koji su ključno doprineli naučnim otkrićima.

Profimedia

Ove godine, Mojsova se borila protiv ukorenjenih narativa — i počela da dobija šire priznanje za svoj doprinos ovoj oblasti. „Sve što pokušavam je da ispravim naučne podatke“, kaže ona.

Početak u Opštoj bolnici Masačusets 

Naučnica rođena u Jugoslaviji sada u svojim srednjim sedamdesetim, Mojsova je bila član endokrinog odeljenja u Opštoj bolnici Masačusets (MGH) u Bostonu 1980-ih, gde je takođe rukovodila postrojenjem koje je proizvodilo sintetičke proteine za upotrebu u odeljenju i šire. . Tokom tog vremena, sprovela je niz značajnih studija i snabdela druge sa istraživačkim alatima potrebnim za sopstveni napredak.

 

 

Njen rad sa GLP-1 započeo je kada je predvidela da bi određena verzija hormona trebalo da postoji u tkivu creva sisara. Mojsova je zatim eksperimentalno potvrdila to predviđanje (S. Mojsov et al. J. Biol. Chem. 261, 11880–11889; 1986). Zatim je pokazala da ovaj biološki aktivni oblik GLP-1 može da izazove oslobađanje insulina iz pankreasa pacova (S. Mojsov et al. J. Clin. Invest. 79, 616–619; 1987).

Peptidi i antitela koje je stvorio Mojsov takođe su bili instrumentalni za nekoliko drugih eksperimenata GLP-1 izvedenih na ćelijskim linijama u to vreme, i omogućili su kliničarima da pokažu da GLP-1 može da snizi glukozu u krvi u ranom ispitivanju na ljudima.

Profimedia

Ovo istraživanje postavilo je teren za lekove kao što su Ozempik i Vegovi, od kojih oba sadrže analog GLP-1 koji se zove semaglutid. Uključuje samo manje modifikacije peptida navedene u Svetlaninom originalnom radu; promene poboljšavaju stabilnost i obezbeđuju dugotrajnije efekte.

Globalna prodaja semaglutida sada vredi više od milijardu dolara mesečno, a predviđa se da će ova klasa lekova postati jedan od najprodavanijih lekova svih vremena.

Njen patent dugo ignorisan

Ipak, udeo Svetlane Mojsov u otkriću dugo je bio zanemaren.

Morala je da izdrži dugotrajnu pravnu bitku da bi njeno ime dodato u temeljne patente kao ko-pronalazač, potez koji je Mojsovu zaradio tantijeme na godinu ili dve povezan sa prodajom leka prve generacije GLP-1. Ali, pošto su njeni patenti davno istekli, ona nema finansijski udeo u naletu semaglutida.

Nepriznavanje je počelo da muči Mojsovu. Istorijom se „manipulisalo“, kaže ona. Na primer, smatrala je da komentari objavljeni da bi se poklopili sa nagradama preuveličavaju neke od doprinosa pobednika na njen račun.

„To je bio poziv za buđenje za mene“, kaže Mojsova.

Počela je da govori.

Na njen nagovor, časopisi kao što su "Cell" and "Nature" revidirali su narative o otkriću GLP-1 kako bi bolje odrazili Svetlaninu umešanost u MGH - jedno od dva mesta, zajedno sa Univerzitetom u Kopenhagenu, gde su istraživači nezavisno ušli u i okarakterisali aktivnu formu hormona. U septembru 2023. časopis "Science" i novinska agencija STAT objavili su dva duga profila koja su, nekih 40 godina nakon što je počela da radi na GLP-1, konačno ispričala njenu stranu priče.

Od tada su stizale e-poruke podrške - od kolega naučnika, posebno žena, koje su smatrale da je njihov rad po strani, i od drugih frustriranih hijerarhijama biomedicinskih istraživanja.

 

 

Pažnja usmerena na Mojsovu takođe je počela da menja mišljenje nekih koji su bili uključeni u rano istraživanje GLP-1.

„Ona ima pravo“, kaže Joel Habener, molekularni endokrinolog u MGH.

Habener je sarađivao sa Mojsovom, pojavljujući se kao stariji autor u svim njenim ključnim radovima, ali je bila jedini nosilac patenta pre nego što je Mojsov ispravio patente.

„Ona apsolutno zaslužuje da bude priznata“, kaže on.

U prethodnim izveštajima o otkriću, Mojsova je pogrešno okarakterisan kao naučnik u Habenerovoj grupi, a ne kao nezavisni istraživač čiji su napori pomogli da se pokrene poduhvat MGH.

„Njen doprinos je bio od suštinskog značaja“, kaže Ričard Gudman, molekularni neurobiolog sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon u Portlandu koji je, kao postdoktor Habenera, pomogao da se dekodira gen koji stoji iza prekursora GLP-1. „Da li bi napredovalo bez Svetlane? Ne."

Ko je Svetlana Mojsova?

Svetlana Mojsov je srpska hemičarka koja radi kao vanredni profesor-istraživač na Rokfelerovom univerzitetu. Bavi se istraživanjem peptidne sinteze. Otkrila je glukagonoliki peptid-1 i rasvetlila njegovu ulogu u metabolizmu glukoze i sekreciji insulina. Njeno otkriće je iskoristila farmaceutska kompanija Novo nordisk da proizvede lekove protiv dijabetesa i gojaznosti.

Svetlana Mojsov je došla na doktorske studije na Univerzitet Rokefeler 1972. godine iz Beograda, gde je stekla diplomu na Hemijskom fakultetu. Odmah je postala deo tima laboratorije Brusa Merifilda, poznatog hemičara koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za efikasan metod sintetisanja peptida. U Merifildovoj laboratoriji fokusirala se na glukagon, hormon koji luči pankreas i deluje kao regulator insulina. Dok insulin snižava nivo glukoze u krvi, glukagon ga podiže, a naučnici su smatrali da suzbijanje glukagona može pomoći u lečenju dijabetesa tipa 2. Testiranje te ideje zahtevalo je stabilno snabdevanje glukagonom, i drugi su se borili da ga sintetišu, koristeći metod koji je Merifild prvi razvio.

Svetlana Mojsov je sarađivala je i sa članovima grupa Ralf Štajman i Brajan Čejt u razvoju vakcina protiv HIV-a i drugih zaraznih bolesti.

Na diplomskim studijama, Mojsov je upoznala svog budućeg muža, Mišela K. Nusencvajga.

Danas živi u Njujorku.

Mnogi ga koriste da bi smršali

Priča o leku je dospela u medije krajem januara kada je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić izjavila da je nastala nestašica na tržištu jer ga ljudi uzimaju iako nisu dijabetičari i to da bi smršali.

- Ogromna je potražnja za tim lekom, ljudi ga kupuju za mršavljenje, a on ima neželjena dejstva i namenjen je dijabetičarima. Problem nije sa nabavkom, već sa proizvodnjom, jer ga nema dovoljno. Radimo na tome da sprečimo neracionalno korišćenje tog leka, inspekcija Ministarstva zdravlja i RFZO su krenuli u kontrolu - rekla je tada je Škodrićeva.

Ozempska revolucija je ukorenjena u delu Svetlane Mojsov, ali je ona izbačena iz priče. Na svu sreću, Svetlana se vratila i dokazala da je patent bio njen.

Prema nekim izvorima poznate ličnosti kao što su Kim Kardašijan, Ilon Mask, Lejdi Gaga, Džulija Foks su navodno smršale od Ozempika.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi