Dijanin brat Luka preminuo nakon što ga je kolima udarila žena iz sela: Kad mu dođemo kod spomenika, oni iznesu zvučnik i puste muziku!

Luka Jovović imao je 15 godina kada je prošle godine u Ratkovu otišao u kratku vožnju motorom, a niko od njegovih ukućana nije mogao ni da sluti da će to biti njegova poslednja vožnja. 

Njegova sestra Dijana Jovović ispričala je za 24sedam da je Luka izašao na glavni put dok mu je iz suprotnog pravca dolazio automobil. 

- Devojka koja se kretala iz suprotnog smera trebalo je da skrene sa glavnog puta ulevo u svoje dvorište, ali nije dala migavac, i bez ustupanja prava prvenstva prolaza skreće direktno i udara u njega. Kasnije se veštačenjem ispostavilo da je on započeo radnju kočenja na vreme, ali ona nije imala zaustavnu tačku i on nije imao šansu da izbegne prepreku. Tu je došlo do kontakta - počinje priču Dijana.

Sestra mladića kaže da je nakon što je Luka oboren sa motora, devojka koja je vozila kola izašla iz vozila i utrčala u svoju kuću.

- To se desilo ispred njene kuće. Utrčava, zaključava se i tek posle par minuta izlazi sa ostalim ukućanima napolje. On je za to vreme ležao sam prekoputa u nekom šiblju, jer niko nije održavao taj deo parcele. Bio je veliki problem da vide gde je. Komšije su čule udarac i nakon toga izašle napolje, što su kasnije svedočili da kada su izašli da su bila otvorena vozačeva vrata ali ona nije bila tu. Bila je u svojoj kući. Ona je izašla sa ostatkom porodice, a zato vreme su Luki počeli da prilaze ljudi i da se zaustavljaju kolima. Ali ona nije prilazila. Devojka koja ga je udarila je, takođe, iz sela i inače je medicinski radnik. Neko od komšija je odmah po uviđaju u situaciju koja se dogodila, pozvao hitnu pomoć i policiju. Oni su odmah izašli po pozivu ali se kasnije ispostavlja da je za Luku to bilo prekasno jer je predugo ležao bez kiseonika - priča Dijana.

Mladić je prebačen u novosadsku bolnicu gde su lekari dali sve od sebe.

- Devet dana se borio, ali prosto držalo ga je samo to jako i mlado srce. Inače je bio i sportista. Nažalost, 9. maja prošle godine Luka je podlegao povredama - nastavlja priču njegova sestra.

Tražili policijsku zaštitu

Dijana kaže da je njihov otac policijski službenik, a odmah nakon nezgode porodica devojke koja je vozila kola je zahtevala da dobije policijsko obezbeđenje.

- Šta su hteli sa time da urade ne znam, ali tih 9 dana niti ona, niti članovi njene porodice, niko nas nije kontaktirao niti se raspitivao za Lukino stanje. Niti su pokazivali bilo kakav vid empatije, apsolutno ništa. Kada je Luka preminuo, dodatno kreće naša agonija na tu tugu i muku. Pretpostavljam da se po savetu branioca ona nije pojavljivala na ročištima, a postoji 12 svedoka što se tiče Lukinog slučaja i 6 saobraćajnih veštaka radilo je veštačenje - priča sestra mladića.

Privatna arhiva

Dijana dodaje da je oko pola godine nakon tragedije osumnjičena morala da se pojavi na suđenju i da konačnu izjavu. 

- Ona je menjala četiri-pet izjavu. Prvo je rekla kako ona nije uopšte vozila, pa da je vozio njen suprug, da je išla u rikverc, da je propustila dva auta... po njenoj priči je ispadalo da je ona stala tu, a u pitanju je glavni put koji je prometan, a da je on išao iz suprotnog pravca, vozio 170, nije imao svetla i zato ona njega nije uočila. Da se on iz čista mira zakucao u njen auto. Ona se i dalje drži te priče posle 17 meseci. U međuvremenu, mi kao porodica dobijamo hitno izrečene mere zabrane komunikacije sa njima sa kojima nismo ni imali nikakav vid konverzacije - kaže Dijana.

Porodica je Luki podigla spomen-ploču na mestu nesreće koja je preko puta kuće osumnjičene, a Dijana kaže da je ona svaki put zvala policiju kada bi se porodica okupila na tom mestu.

- Odmah su posle par dana od momenta dešavanja nezgode ugradili kamere na svoju kući i ostala auta koja voze. I prosto su počeli da prave od sebe žrtve, ona, njena svekrva i njen nevenčani suprug. To je nekako otišlo u nekom drugom smeru, u smislu da se Lukino stradanje zanemarilo i da se sada baca fokus na nju kao žrtvu u svemu ovome jer se ona prosto plaši za svoju bezbednost. Tako ispada. Ali sve to vreme ona se redovno kreće, slobodno upravlja motornim vozilom. Odlazi na muziku, izlazi, ide na kartanje... najnormalnije se ponaša bez trunke griže savesti, empatije i slično tome. Nikada posle toga nije pokušala da kontaktira bilo koga od nas i pokuša nešto da promeni, ili da se bar skloni - rekla je ona.

Privatna arhiva

Provokacije osumnjičene

Dijana kaže da doživljavaju provokacije u vidu puštanja muzike kada odu na spomen-ploču Luki.

- Oni imaju kuću koja nema kapiju i onda u tom momentu oni svi izađu u dvorište, iznesu veliki zvučnik... to je muzika, pesme, provokacije na neke neverovatne načine - dodaje devojka.

Što se tiče institucija Dijana kaže da je previše vremena prošlo što se tiče slučaja, kao i da joj se čini da se osumnjičenoj dozvoljava previše prostora da izbegava suđenja.

- Luka je upravljao motorom za koji nije imao vozačku dozvolu, i sada se fokus konstantno baca na to gde je njemu dozvola. Zakon treba da sprovede svoje, ali to nema nikakve veze i to nije razlog izazivanja saobraćajne nesreće. Tako da konstantno je njen advokat fokusiran na to - kaže sestra mladića.

Dodaje da je početkom ovog meseca bilo zakazano ročište, a da još uvek nisu došli do glavnog pretresa jer se osumnjičena nije pojavila i priložila izveštaj sa privatne klinike da se psihički ne oseća stabilno "jer čita svašta po medijima". Ali da sudija to nije uvažila u potpunosti jer se nigde ne navodi da ona nije sposobna da prati tok suđenja.

- Tako da je glavni pretres pomeren za 24. oktobar gde treba i saobraćajni veštaci da budu ispitani. Jer veštačenjem je utvrđena nedvosmislena krivica. Samim tim što nije bila dovoljno fokusirana, telefonirala je, jela je, imala je pojačanu muziku... niz nekih okolnosti koje su nju ometale u samoj vožnji - objasnila je Dijana i dodala još niz drugih nepravilnosti.

Fondacija kao pomoć porodicama

Nakon svega ovoga, porodica je odlučila da napravi Fondaciju Luke Jovovića jer su uvideli da kod sličnih slučajeva postoje isti problemi.

- Porodica ostane sama, prepuštena sebi. Postupak predugo traje, sve je to dosta bolno i iscrpljujuće a uglavnom nemaju svi snage da to sve podnesu i izdrže. Tako je i osnovana fondacija da porodicama kojima su deca nevino stradala u saobraćaju budemo podrška, pre svega kao ljudi. Da shvate da nisu sami. A onda da ponudimo i neke druge vrste pomoći, moralnu ili stručnu, poput pravnika koje imamo u fondaciji - objasnila je Dijana i dodala da u ovoj tragediji probali da pronađu neki tračak svetlosti.

Privatna arhiva

Dijana kaže da su svesni da decu ne mogu da vrate ali da je jedan od ciljeva fondacije i da dođe do izmene kaznene politike. 

- Smatram da nam je zakon o saobraćaju pun rupa i propusta i da nešto mora da se promeni, jer statistika nam je jeziva. U poslednje vreme ima toliko stradalih, posebno omladine. Treba da lečimo uzroke da ne bi dolazilo do posledica. Ali to ne možemo sami kao pojedinci, već moramo da se ujedinimo i probamo da promenimo barem nešto - kaže ova devojka i dodaje da je i sama držala neke edukacije i probala da stavi do znanja ljudima da rešavanje ovakvih situacija treba da bude na nivou čitavog društva.

- Da li su zaista žrtve saobraćajne nesreće samo oni koji stradali tog dana? Svako od njih je imao nekoga. Iza svakog od njih je ostao neko. Šta se dešava sa njima posle toga? - upitala je Dijana i dodala da se ispostavilo da su porodice okupljene u udruženju bliže jedne drugima, nego prava familija.

Inače, Dijana se osvrnula i na kaznenu politiku srpskog zakonodavstva.

- Za saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom propisano je od 8 do 12 godina zatvora, ali u praksi je to skroz drugačije. Niko nije dobio toliko. Čak ni blizu. Za dva života se dobijalo samo šest godina. Znam za slučaj gde je dečko, za razliku od ostalih kamikaza koji su nam pobili decu, priznao da je kriv i da će da odgovara. Pokušao je da se izvini porodicama i da pokaže empatiju. On je za dva oduzeta života dobio 6,5 godina. Niko od ostalih nije dobio ni blizu. To su sve kazne od godinu do tri maksimalno. Ima čak i kazni gde je presuđeno sa kućnim pritvorom. Smatram da to ne može da bude tako jer ako sednete u vozilo i usmrtite nekoga, treba da odgovarate kao da je ubistvo sa predumišljajem - rekla je ona.

- Mog brata nema i ništa ga neće vratiti. Meni je sada isto da li je ona došla i pucala mu u glavu, ili ga pregazila kolima. Njega svakako nema i ona je njemu oduzela život. I ne sme da se pravi razlika u tome. Svi smo mi vozači i svakome može da se desi. Ali u pričama ostalih porodica saznali smo da su vozači bili pozitivni na alkohol, na nedozvoljene supstance, tu je bio niz nekih stvari koje prosto ne mogu da se tolerišu za volanom - objasnila je ona i dodala da trebaju biti mnogo rigoroznije kazne za neukazivanje pomoći ili bežanje sa lica mesta.

- Ovo se tiče svih nas, a mi to moramo da shvatimo da bismo nešto promenili - zaključila je Dijana.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi