Deca u Srbiji i dalje više ginu u saobraćaju nego deca u Evropi: Jedan dokument bi mogao da promeni crnu statistiku

Vlada Srbije usvojila je, na osnovu Zakona o planskom sistemu Srbije, Strategiju bezbednosti saobraćaja Srbije od 2023. do 2030, sa ciljem da Srbija bude među 10 najbezbednijih zemalja Evrope. 

Opšti cilj strategije je smanjenje broja poginulih i teško povređenih za 50 odsto do 2030. godine, u odnosu na 2019. godinu, i nula poginule dece u saobraćaju od 2030. godine. Ukoliko se ovi ciljevi ostvare, u Srbiji će biti spasena najmanje 1.382 života, među kojima 68 dece.

TANJUG/BILJANA RADEKA ŠEPAROVIĆ

 

Prema brojnim analizama, Evropa je najbezbedniji kontinent u saobraćaju na svetu. Iako je saobraćaj u Srbiji sve bezbedniji iz godine u godinu, prema javnom riziku stradanja u saobraćaju, spadamo među najmanje bezbedne države Evrope.

Vlada Srbije usvojila je Prvu nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima za period od 2015. do 2020. godina. Ta strategija delimično je postigla ciljeve. Poboljšan je rad auto-škola, izmenjeni su propisi u oblasti bezbednosti saobraćaja, značajno je opremljena saobraćajna policija vozilima i opremom. Ipak, cilj koji je postavljen, kada je reč o broju poginulih, nije postignut, iako je iz godine u godinu manje stradalih na putevima.

Najčešći prekršaji srpskih vozača

Kada je reč o najčešćim prekršajima na srpskim putevima koji dovode do većeg broja stradalih i koji nas svrstavaju u manje bezbedne zemlje po pitanju saobraćaja su: nevezivanje sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu (tek svaki peti vezuje pojas na zadnjem sedištu), vožnja pod dejstvom alkohola, prekoračenje brzine, kao i činjenica da tek polovina onih koji voze decu u kolima primenjuju sisteme zaštite za dete.

 

Tako, na primer, prema uporednim podacima u okviru ESRA2 istraživanja, u Srbiji 85 odsto vozača vezuje pojas, dok je taj procenat u evropskim zemljama poput Nemačke i Švedske i do 99 procenata. I dok u Evropi taj procenat nije mnogo manji ni kada je reč o vezivanju pojasa na zadnjem sedištu, u Srbiji ga tek svaki peti putnik vezuje (19,1%).

U Nemačkoj i Finskoj, deca se u kolima voze po propisima (u auto-sedištu) u čak 97 procenata, dok je kod nas to na nivou 39 odsto. Možda najveću svest o bezbednosti u saobraćaju pokazujemo kada je reč o nošenju kacige na motociklima, gde je procenat u Evropi od 97 odsto naviše, a kod nas 87 procenata. Nešto je bolja situacija kada je reč o prekoračenju brzine u naseljima, pa su po tom prekršaju lošiji od nas vozači u Velikoj Britaniji, Izraelu i Irskoj.

Zabrinjava broj poginule dece

Iako se broj stradalih na putevima smanjuje, taj broj je daleko od onoga što je cilj strategije. Javni rizik smrti u saobraćaju u Srbiji smanjio se sa 90 poginulih na milion stanovnika u 2010. godini, na 77 poginulih na milion stanovnika u 2019. godini, ali je to i dalje znatno više od javnog rizika smrti u saobraćaju u EU - 51 poginulo lice na milion stanovnika u 2019. godini.

Instagram printscreen

 

Najviše stradaju vozači i putnici u putničkim automobilima, zatim pešaci, biciklisti i motociklisti. Ono što posebno zabrinjava jeste broj poginule dece (do 17 godina). Na milion dece u Srbiji taj broj je 19,5, dok je EU prosek 16. Ovde je, ipak, primetan pozitivan trend, jer je taj broj u periodu od 2016. do 2018. godine bio 20 i više poginule dece. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji, koja je u vrhu po bezbednosti, taj broj je šestoro poginule dece na milion stanovnika.

Koliko nas koštaju saobraćajne nesreće

U strategiji koja je usvojena navodi se i da prema metodologiji Evropske komisije za procenu ukupnih društveno-ekonomskih posledica saobraćajnih nezgoda, trošak jedne saobraćajne nezgode sa poginulim licem iznosi 3.273.909 evra, trošak saobraćajne nezgode sa teško povređenim licem 498.591 evra, dok trošak saobraćajne nezgode sa lakše povređenim licem iznosi 38.514 evra. Na osnovu toga ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji u 2019. godini iznosili su 4,1 milijarde evra, što čini udeo u ukupnom BDP-u Srbije od 8,8 procenata. To znači da je Republika Srbija, zbog saobraćajnih nezgoda, u petogodišnjem periodu izgubila ukupno 20,5 milijardi evra.

Starost vozila kao faktor nebezbednosti

Dodaje se i da je starost vozila obeležje koje je direktno povezano sa nastankom i težinom
posledica saobraćajnih nezgoda. Kritična granica starosti vozila posle koje značajno rastu posledice nezgoda je 15 godina, a prosečna starost vozila u Srbiji je preko 16 godina. Tako u Srbiji putnička vozila mlađa od šest godina čine samo sedam odsto voznog parka (u EU je to oko 44%), putnička vozila starija od 10 godina čine 76 odsto voznog parka (u EU oko 35%), a 36 odsto je starije od 15 godina. 

U usvojenoj strategiji se zaključuje da se za period od 2023. do 2030. godine postavlja osnov za stvaranje sistema u kojem bi bezbednost saobraćaja bila jedan od društvenih prioriteta svih građana, a Srbija ušla među 10 najbezbednijih zemalja Evrope.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi