Lečila je roditelje koji ostavljaju svoju decu! Svi misle da su monstrumi, a psihološkinja objasnila kakve lomove preživljavaju u sebi!

22.07.2023

20:06

0

Roditelji koji moraju da ostave dete u domu preživeljavaju ogromne lomove, a do kraja se trude da stvore uslove kako bi im se ono vratilo!

Lečila je roditelje koji ostavljaju svoju decu! Svi misle da su monstrumi, a psihološkinja objasnila kakve lomove preživljavaju u sebi!
Roditelji - Copyright Profimedia/Pixabay

Psihološkinja Snežana Repac imala je u svojoj karijeri prilike da razgovara sa roditeljima koji su morali da svoju decu ostave u nekom od domova za zbrinjavanje, a za 24sedam ispričala je kakvi su to roditelji i da li zaista svi oni zaslužuju osudu društva, kao što se obično dešava.

- Imate slučajeve gde su majke bukvalno izašle iz porodilišta i ostavile decu jer su bile nefunkcionalne. Najčešće se radi o narkomankama ili onima koje su psihički bolesne... Ali ako majka povede dete kući, a posle godinu-dve dana mora da ga ostavi, to je velika muka i borba sa sobom kako da to dete zadrži. Čak iako nema kapacitet da ga hrani ili pruži sve što treba - počinje priču Repac.

Dodaje da "na brzinu" dete ostavljaju osobe koje su bolesne i da toga ima sve više. Objašnjava da su to obično narkomanke i prostitutke. Ali druge majke obično dete ne žele da ostave dok bukvalno ne dođu u situaciju da moraju to da urade.

- Dođe do nasilja u porodici ili teške bolesti. Dešava se i da majke nisu dovoljno psihički jake da mogu da se brinu o detetu, ili nemaju osnovne uslove za život. Ili, na primer, žive u nekom nasilnom braku... - kaže ona.

Upravo su, prema njenim rečima, narkomanke i prostitutki na prvom mestu roditelja koje ostavljaju decu, a slede ih porodice u kojima postoje drugi oblici zavisnosti kao što su alkoholizam ili kockanje. Nakon, nji su porodice u kojima postoji nasilje.

Siromašni ne ostavljaju decu ako su zdravi

Uprkos tome što se veruje da siromašni ljudi ostavljaju decu, Repac objašnjava da to nije tačno ako su roditelji zdravi.

- Ljude koji ostave dete mnogi karakterišu da su sebični, ali to može da važi samo za ovu prvu grupu gde spadaju zavisnici i prostitutke. One su oguglale na sve, znaju da su nesposobne, to su sebi priznale i emotivno se ne vezuju za decu već ih odmah ostave. I bebu više nikada i ne vide! To su ljudi koji su otupeli i načisto sa sobom da više nisu sposobni za bilo šta - dodaje ona.

Foto: Snežana Repac/Privatna arhiva
Snežana Repac

 

Na pitanje šta je sa ovim drugim roditeljima koji nevoljno ostave decu u prihvatilištu, Repac objašnjava da doživljavaju velike krize.

- Njih to razdire jer moraju da se odvoje. Obično zato što je neko primetio da oni nisu u mogućnosti da budu dobri roditelji pa prijavio. To je već momenat kada je ta njihova nemoć došla do javnosti. Pa se oni negde stide toga, a opet ih zajednica ili institucije ubede da je bolje da se odvoje od dece. To se ne dešava silom, već im ljudi iz prihvatnih centara objasne da će detetu biti bolje, njima lakše i da se mogu redovno viđati - objašnjava Repac.

Ne dozvoljavaju usvojenje i nadaju se boljem

Ona kaže da se roditeljima može delimično ili potpuno oduzeti sposobnost roditeljstva, iako je ovu poslednju jako teško oduzeti.

- Po tome se vidi da roditelji neće da se odvoje od dece, jer retko koji roditelj da saglasnost za usvojenje. Zato što ne želi da se potpuno odrekne deteta, odnosno hoće sebi da ostavi prostora. I stalno prolongiraju taj period boravka deteta u instituciji jer oni žele da im se poboljšaju životni uslovi i dete vrate - dodaje ona.

24sedam/Nenad Vujanović
Dom u Zvečanskoj

Repac kaže da takvi roditelji imaju veoma izražene emotivne reakcije kada se radi o deci koju su ostavili u domovima.

- Emocije su autentične i oni su zaista tužni. Čak i ako su sa detetom provelim minimalno vremena, oni se vežu i budu jako tužni. Često plaču i budu baš duboko potišteni. Ta veza majke i deteta je baš toliko urođena i programirana da ni jedna bolest ne može to da uništi. To se probija, to je instinkt i on je jači od svega. Ne može da se ugasi. Te majke kada se sretnu s detetom ta emocija će ih probiti. Dosadašnje moje iskustvo govori o tome da sve te majke nisu same sebi dozvolile da budu majke, pa su dodatno nesrećne - kaže Repac.

- Gubitak deteta je za svaku majku najveći gubitak. I odvajanje deteta je gubitak i teško može psihološki da se obradi. Bez obzira koliko to one potiskuju. Inače, veza deteta i majke je hormonska a one ne mogu to lako da prežale. I u kakvim god uslovima da žive, to je za njih trauma. A ta veza majke i deteta kad se pokida u ranom uzrastu i periodu kada beba treba da sisa, to ostavlja baš velike posledice - objasnila je ona.

Oni nisu monstrumi, ali deca najviše trpe

Psihološkinja kaže da ne možemo reći da ljudi koji ostave decu to rade hladnokrvno, iako u društvu postoji drugačije mišljenje.

- Za njih važi mit da su psihopate i monstrumi, ali niko ne zna koliko se oni stvarno bore sa sobom. Oni i same sebe obmanjuju da je detetu lepo, da neko brine o njemu, da je važno da je čisto, zdravo... ali ostaje ta tuga! Kontakt između majke i deteta ne može da se lažira... dete ima tu moć da kod majke izazove instinkt zaštite, a majka u detetu izaziva ljubav - dodaje Repac.

Psihološkinja Repac objašnjava da odvajanje majke i deteta prema nauci jeste gubljenje prilike za normalan razvoj deteta.

- To ostavlja posledice na razvoj mozga, centralnog nervnog sistema, čula, organa... sva ta deca se fizički razvijaju normalno, ali psihički se razvijaju sporije jer nemaju tu ljubav roditelja. Najviše im kasni govor i to je zbog nedostatka komunikacije. Jer roditelj daje impuls za komunikacijom, a oni nemaju potrebu za govorom dugo, jer nemaju osobu koja ih stalno stimuliše da govore - naglasila je Repac.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike