Kako će odrastati deca Ane Volš: “Zbog ubistva majke i oca na doživotnoj mogli bi postati emotivno zaravnjeni”

Deca Ane i Brajana Volša nisu bili dovoljno sa roditeljima da bi očvrsnula i razvoj njihovih ličnosti biće komplikovan. Šta se tačno dogodilo, ne treba im saopštiti dok ne postanu punoletni, kaže za 24sedam psihološkinja Snežana Repac.

Trojica mališana uzrasta 2, 4 i 6 godina u roku od nedelju dana ostali su bez oba roditelja. Bez majke koja je navodno nestala 1. januara, a za koju se sumnja da je žrtva svog supruga, a njihovog oca Brajana Volša. Potom i bez njega 8. januara, koji je najpre uhapšen zbog ometanja istrage, da bi potom bio optužen da je Anu ubio, a njeno telo raskomadao i otarasio ga se.

Printscreen/Instagram/anawalshe

Starateljstvo nad decom preuzelo je Odeljenje za decu i porodicu iz Masačusetsa i ona su trenutno u ovoj ustanovi smeštena zajedno, a Anina majka, Milanka Ljubičić, rekla je za 24sedam da misli da će brigu o njima preuzeti Anina sestra, koja živi sa porodicom u Kanadi.

Snežana Repac kaže da deca doživljavaju traumu zato što se sve iznenada dešava, što će uticati na njihovu ličnost i zbog čega bi mogli postati emotivno zaravnjeni. Njihova trauma je veća, dodaje, jer niko ne zna šta se tačno desilo. 

Craig F. Walker/The Boston Globe via AP, Poo

- Oni sada osećaju tenziju, nestrpljenje i verovatno imaju loš san. Zapitkuju gde su roditelji, kada će da se vrate. Dete u tom uzrastu ne zna za vreme, ono samo oseća traumu i ne zna koliko je prošlo - kaže Repac.

Smatra da će deca Volšovih biti izložena pritisku, zbog brige o njihovoj bezbednosti jer se, kako navodi, još uvek ne zna šta se dogodilo i da li je možda još neko umešan u zločin.

Mogu postati igračke odraslih

Naša sagovornica dodaje da bi deca Volšovih mogla postati predmet instrumentalizacije. Navodi da bi porodice Ane i Brajana mogle međusobno da se prepucavaju preko njih i da bi deca mogla postati igračke u rukama odraslih.

Privatna arhiva

- Deca će verovatno biti pod emotivnim stresom, kada se bude odlučivalo ko će kada da ih vidi. Porodice su im na dva kontinenta, jedna baba je u Srbiji, druga u Americi, Anina sestra u Kanadi - dodaje naša sagovornica.

Nisu svesna šta se desilo

Repac kaže da ceo svet zna šta se dogodilo i da su "deca na neki način postala žrtve svoje sudbine, u cilju radoznalosti javnog mnjenja" i da im je anonimnost potpuno narušena.

Navodi da se ovaj slučaj neće lako zaboraviti, kao i da internet sve pamti. Kaže da je zbog toga sudbina dece zbog toga već određena.

Dodaje da nijedno od trojice mališana nije svesno šta se događa.

- Najstariji sin ima najduže sećanje i biće najviše potrešen, a drugo dvoje se roditelja jedva sećaju. Njihov bioloski razvoj je gubitkom roditelja uskraćen - kaže Repac.

Privatna arhiva

Naglašava da roditelj mora da bude s detetom dok se razvija, zbog genetskih veza, a da se u suprotnom genetski program zaustavlja i da su posledice dramatične.

Niko ne može da zameni roditelje

Repac kaže da deci niko ne može deci da zameni majku i oca. Za Anin sestru navodi da može da im bude "podrška i gromobran za njihove emocije". Dodaje da će deca ipak osećati da "to nije ta veza".

- Aninoj sestri će biti mnogo teško da ih izvede na pravi put, jer e morati da se vodi računa o njihovoj bezbednosti i imaće više posla nego oko svoje dece - dodaje naša sagovornica.

Foto: Printskrin/Fejsbuk/Ana Ljubicic

Repac dodaje da tu decu moraju da vode psiholozi, da budu uključeni u njihov životni put i da bi država to trebalo da im omogući, kako deca ne bi postala koleteralna šteta. Kaže da, ukoliko deca budu u atmosferi straha i napetosti, mogu i ona postati agresivna.

Kako se deci saopštava tragedija

Repac smatra da treba što treba što više odlagati pre nego što deci bude rečeno šta se dogodilo.

Objasnila da postoji obučeni forenzičarski tim za decu koji razgovara sa njima nakon tragedija i saopštava im šta se dogodilo. 

Foto: Printskrin/Fejsbuk/Ana Ljubicic

- Oni gledaju da se deca relaksiraju, da ne bude sekundarne viktimizacije, a razgovor bude putem video-linka. Više se brinu da deca budu u dobrom psihičkom stanju. Vest kao vest je sama po sebi trauma - dodaje Repac.

Objasnila je kako se deci saopštava da su im umrli roditelji.

- Deci se daju crteži, prate njihova osećanja i ispituje se šta znaju o tome. Bitno je da dete pravilno shvati šta se dogodilo. Ovakve vesti saopštavaju u uvijenoj formi dosta uopšteno i čeka se kad dete počne da pita, nikako da neko to sam implicira  - kaže Repac.

Šta će im se reći, dodaje, zavisi od toga koliko dete pita, koliko je radoznalo i da im se onda tada kaže sve što traže.

Foto: Printskrin/Fejsbuk/Ana Ljubicic

- Deci se kaže da se nešto dešava roditeljima, da su pretrpeli gubitak. Kaže im se da se to dešava, da deca gube roditelje u ratu. Važno je da se prepozna kada su deca zrela da to čuju i to je umeće tih radnika - kaže Repac.

Smatra da će se ovaj postupak odužiti i trajati godinama i uporedila ga je sa slučajem ćerke Zorana Marjanovića.

- Biće kao što je bilo sa malom Janom kod nas. Imala je pet godina kada joj je majka ubijena, a od tada je prošlo šest godina. Mislim da će ovo trajati do punoletstava tih dečaka - kaže Repac.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi