Dragoljub je bio "dete iz Zvečanske" a danas je vaspitač u toj ustanovi: Deca kažu da ih najbolje razumem jer sam sve to već prošao u domu

Možete li da zamislite koliko je strašno za jedno dete kada mora da napusti porodični dom i bude smešteno u centar za nezbrinutu decu, gde je stiglo zbog porodičnog nasilja? A, možete li da zamislite da to dete nekoliko godina kasnije kaže – da, srećan sam što me je put naneo baš u ovom smeru?

Floskulu "život piše romane" od reči do reči potvrdio je Dragoljub Mihailović, koji je 1989. godine kao osmogodišnjak u Dom u Zvečanskoj stigao sa sestrom i dva brata, nakon što je majka pobegla od kuće iz nemoći da trpi psihičko i fizičko maltretiranje Dragoljubovog oca alkoholičara.

I baš tu, gde nastaju predrasude da je život u domu "život bez budućnosti" koji vodi ka stranputici, počinje neverovatna Dragoljubova priča. Nekadašnji štićenik doma, danas je vaspitač u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine i za portal 24sedam otkrio je kako je izgledao taj put i da li bi nešto menjao da može.

- Bili smo siromašna porodica, roditelji nisu imali novca da nas izdržavaju... bilo je nasilja u porodici, zbog čega je majka pobegla od kuće, nije mogla da trpi to. Ubrzo smo braća, sestra i ja smešteni u Dom "Drinka Pavlović" na Senjaku, radnu jedinicu koja pripada Zvečanskoj – priča Dragoljub za naš portal.

U početku, kaže, nije bilo lako najpre zbog prelaska iz malog Kovačevca (kod Mladenovca) u veliki Beograd, a priseća se da je i tada popularna serija "Sivi dom" imala uticaja na težak početak.

Ali, život je za njega imao na umu neki bolji scenario.

- Vrlo brzo sam se navikao na decu, rodila su se i neka prijateljstva koja i dan danas traju. Tu sam završio osnovnu školu, posle toga prešao u Dom za studente i srednjoškolce i završio srednju i nakon toga upisao Sportsku akademiju – ispričao nam je.

Sticaj okolnosti ili nešto drugo, Dragoljuba je od sportskih terena odveo na drugu stranu. On upisuje Fakultet za medije i komunikacije i okreće se socijalnom radu, završava osnovne, pa master studije i vraća se u Zvečansku, dvadeset i kusur godina kasnije – ovog puta kao vaspitač.

24sedam/Katarina Mihajlović

Nastavni deo postoji i tu je jasno definisan program po kom se radi. Dragoljub pored toga za svoju grupu osmišlja i vannastavne aktivnosti – uglavnom ih sprovodi napolju, na terenima, a ako je kiša onda su unutra, crtaju, zajedno gledaju televiziju ili su u kompjuterskoj radionici, mini igraonici koju su sami napravili...

- Tu sam stalno s njima, igramo basket, fudbal...vole me kad smo na terenu, kad ih teram da uče onda me baš i ne vole (smeh), ali mora da se zna kad se šta radi. Zna se kad je vreme za šalu, kad za rad i oni to poštuju – objašnjava nam i dodaje da je poverenje najbitnije kod dece.

Štićenici doma tu su uglavnom stigli iz nekih problematičnih ili stresnih dešavanja u njihovim porodicama, pa u vaspitaču traže sigurnost, poverenje, utočište...

- Oni su se postavili sami da ih ja najbolje razumem jer sam već prošao sve to. U domu ima mnogo iskusnih kolega koji su 20 i kusur godina, itekako školovani, obučeni i spremni da pomognu. Ipak, moji klinci se meni lakše "otvaraju" – priča Dragoljub i dodaje da on to itekako ceni.

24sedam/Katarina Mihajlović

Posao vaspitača, kaže, ne može da radi neko ko ne voli decu, nema strpljenja, razumevanja – to nije posao gde rezultat stigne preko noći, već dug proces. Ali, kad izvedeš dete na pravi put, to je nagrada.

Njegovo detinjstvo u domu je "veliki plus" jer kaže da je uvek korak ispred njih i često reaguje na neki nestašluk i pre nego što stignu da ga naprave.

"Srećan sam"

U ovom mladom čoveku nema nimalo kajanja, besa i ljutnje na život, naprotiv. Tokom razgovora iz njega izbija optimizam. Kad sa ove vremenske distance pogleda na svoje detinjstvo i život, kaže, srećan je.

- Srećan sam što sam odrastao u domu. To i sada deci koja su korisnici pričam - da treba da budu zadovoljni. Imao sam i sam faze kao mali kad me je bilo sramota da kažem odakle sam, ali je prošlo. Ja sam u glavi raskrstio da nisam kriv zbog toga što mi se desilo i to je to – kaže nam Dragoljub.

Prošlost ne može da promeni, deo nje i ne želi...a, budućnost? Za sada kaže želi da izvede svoju grupu na pravi put. Dalje? Nikad se ne zna šta nosi dan a šta noć.

A, kad pogledamo njegov život, zaista jeste tako.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi