Zatvorska bajka na sajmu cveća: Čudesni štand pokazao najbolju stranu osuđenika u Srbiji (FOTO)
Osuđenici imaju prilike da u kazneno-popravnim ustanovama dobiju sertifikat za neki zanat, a pritom i platu za rad
Jedan od najlepših štandova na Sajmu holtikulture ove godine sigurno je onaj Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na kome su izloženi kako cveće tako i grnčarija i nameštaj koji su pravili osuđenici 7 kazneno-popravnih ustanova za odrasle i maloletnike.
Bukvalno svaki cvet, komad nameštaja ili saksiju napravile su ruke osuđenika koji su ovde uspeli da prikažu da itekako mogu biti kreativni i sa puno smisla za lepo.
Ove godine izlažu ustanove u Sremskoj Mitrovici, Zabeli, Nišu, Somboru, kao i Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, KPZ za žene u Požarevcu i KPZ za maloletnike u Valjevu.
Goran Možgon, rukovodilac grupe za investicije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kaže za 24sedam da je ove godine zajedno sa Sajmom hortikulture i Sajam građevine, pa je izložena i stolarija.
Pročitajte još:
- U svaki predmet koji vidite je ugrađen rad osuđenika zajedno sa instruktorima zavoda, a za neke od zanata osuđenici prolaze i sertifikovane obuke. Dobijaju potvrdu da su obučeni da rade neki posao. Između ostalih, za varioce ili slične poslove. Sa tim sertifikatom mogu da nađu zaposlenje kada izađu sa izdržavanja kazne. Tako da je taj vid njihove pripreme, odnosno resocijalizacije mnogo bitan faktor - kaže on.
Možgon dodaje da ekonomski momenat upravi nije bitan, već da osuđenici nauče nešto da rade dok su na izdržavanju kazne.
- I da se osposobe kada izađu napolje da ne budu povratnici i prave krivična dela, već se bave poštenim zanimanjem od koga mogu da žive - kaže on.
Možgun objašnjava da su zanimanja kojima se bave osuđenici najčešće u vezi obrade drveta i metala.
- Nema svaka ustanova kapacitet da u svom pogonu ima te obuke, ali to su obrada drveta i metala u raznim varijantama od garnitura od kovanog gvožđa do ležaljki za baštu, bazen, parkovske klupe i mobilijar... - kaže on.
Međutim, mnoga zanimanja za koja se osuđenici obuče prilično su dobro i plaćena poput poslova varilaca ili mašinbravara.
24sedam/Radovan Marković
Proizvodi se najčešće prodaju po sajmovima ili po preporuci.
- Imamo i često ugovore sa privatnim proizvođačima PVC stolarije da kod nas u ustanovu ubace mašine, a da se osuđenici obuče da to rade i sa njihovom sirovinom nešto proizvodimo. Tako da osuđenici i kroz to prođu neku obuku sa nekim ko je stručan da ih obuči, budu plaćeni za to tako da postoji korist za sve - dodaje Možgon.
Najveće radionice su u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Zabeli a Možgon kaže da u proseku oko 60 odsto osuđenika bude uposleno, s tim da je negde taj broj veći a negde manji.
- Mislim da su u Nišu i zatvoru u Sremskoj Mitrovici ti procenti dosta visoko, a u zatvorima gde ima najmanje slobode za osuđenike trudimo se da njihova uposlenost bude što veća kako bi imali neki vid angažovanja u toku dana i da ne sede u sobi po 22 sata - dodaje on.
24sedam/Radovan Marković
Možgun kaže da ima priliku da sreće lica lišena slobode i da je njegov utisak da im rad u zatvorima mnogo znači.
- Da su čak i prilično oduševljeni da nešto mogu da nauče i rade. Mnogo im znači, a i to nisu poslovi samo da bi ubili vreme. Prosto moraju i da skoncentrišu jer rade na CNC mašinama, glodalicama i nekim mašinama koje zahtevaju da se misli o tome šta se radi a ne samo da se ubije vreme ili ispuni forma da je radno angažovan zbog nekih pogodnosti. Ima dosta ljudi koji žele da nešto nauče - dodaje on.
Uprkos tome što nemaju organizovanu prodaju, Možgon kaže da uspevaju da pokriju troškove proizvodnje a vredi napomenuti i to da kada se napravi novi zatvor kompletan nameštaj za njega izrađuju zatvorenici.
- Recimo za novi zatvor u Kragujevcu koji je površine 25.000 kvadrata sav enterijer radila su lica lišena slobode. Sve se radi u našoj proizvodnji što za osuđeničke sobe, tako i za kancelarije, kantine... maltene sve za prostorije opremamo iz naše proizvodnje - kaže on i dodaje da se nameštaj na isti način radi i za sve ostale zatvore.
24sedam/Radovan Marković
Katarina Lisac je rukovodilac grupe za upošljavanje i obuku osuđenih lica KPZ za žene u Požarevcu i svakodnevno pomaže osuđenicama da nauče neke nove veštine i zanate koje im mogu koristiti kada izađu naslobodu.
Ona kaže za 24sedam da je ovo drugi put da ova ustanova učestvuje na Sajmu holtikulture, a s obzirom da nemaju prodajni prostor i internet prezentaciju njima je svako učešće veoma značajno.
Otkriva da oko 65 odsto osuđenica učestvuje u nekom od radionica u zatvoru, a kada se uzme u obzir da oko 20 odsto ne mogu da rade što zbog godina što zbog zdravstvenog stanja, onda je taj procenat čak i veći.
- Osuđenice dok rade one primaju zaradu i ostvaruju sva druga prava po zakonu, tako da je potrebno da sve što one proizvedu se valorizuje na tržištu kako bi njima mogle da se isplate zarade ali i ulože sredstva u materijal i novi ciklus proizvodnje - objašnjava Lisac i dodaje da se novac koristi i za poboljšanje uslova rada osuđenih žena.
24sedam/Radovan Marković
Lisac kaže da je njihovo radno angažovanje utiče na tretman ako se pozitivno pokažu na radu.
- Mi svaku osuđenicu procenjujemo i ona prolazi kroz proceduru preispitivanja pre nego što se rasporedi. Između ostalog je raspoređujemo i na rad. Najčešći kriterijum je njihovo radno iskustvo ali i neki afiniteti u skladu sa time šta može da im ponudimo da rade. Ali preispitujemo njihovo interesovanje i hoćemo da se usmeravamo tako kako njima odgovara - objašnjava ona.
Kada budu radno angažovane one imaju i obavezu da rade, a sem što pozitivno utiče na njihov tretman utiče pozitivno i na njihovu svest.
- Jer one mogu da vide svoje proizvode a često se interesuju da li je nešto prodato i kako napreduje prodaja. To je dodatna motivacija za njih. Sada su slale i svoje prijatelje i poznanike na ove sajmove da oni pogledajtu šta to one rade. Trudimo se mi zaposleni da ih motivišemo na svaki mogući način, a vrlo nam je važno da se osposobe za neku delatnost kako bi mogle po izdržavanju zatvorske kazne da se uključe u normalan život i privređivanje - kaže Lisac.
24sedam/Radovan Marković
Ali zatvorska ustanova svake godine uspeva da osuđenicama obezbedi sertifikovanu obuku iz krojenja i šivenja, onda za uzgoj cveća i proizvodnju ranog povrća u stakleniku a ove godine su počeli i sa grnčarskim zanatom.
- Kada one dobiju sertifikate za neko od takvih zanimanja onda mogu da konkurišu na tržištu rada ravnopravno sa svim ostalim ljudima i ne razlikuju se ni po čemu - kaže ona.
Na sajmu su sem cveća za prodaju izloženi i cvetni aranžmani, ali i razne ukrasne saksije. Sve je delo osuđenica koje biljke gaje od semena pa do plodova.
24sedam/Radovan Marković
- Imamo plantaže povrća na otvorenom, plastenike u kojima gajimo povrće i cveće a sve to prodajemo ili na kapiji zavoda, ili "od uveta do uveta". Kod nas se stalno širi tržište a kupci rado obaveštavaju druge koliko su naši proizvodi dobri - priča Lisac.
Ona objašnjava kako zapravo funkcioniše rad u zatvoru, kao i kakvo je radno vreme osuđenica.
- Radno vreme mora da se uklopi u kućni red zavoda, koji je definisan zakonom, tako da je kod nas radno vreme oko pet sati otprilike odnosno od 9 do 14 časova. Nekada ima potrebe da se ostane duže, nekada i vikendom, ali to su izuzetne situacije - priča Lisac.
24sedam/Radovan Marković
Inače, osuđenice koje rade imaju i sva prava po Zakonu o radu, sem penzionog. Ali zato imaju zdravstvenu zaštitu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. U zavisnosti od tretmana koriste godišnji odmor van zavoda ili u zavodu. Ako su otvorenog tipa, onda mogu da odu čak i nekoliko dana kući.
Ono što je zanimljivo jeste da svaka zatvorenica može da radi, bez obzira da vrstu dela za koje je osuđena.
Najveće interesovanje kod osuđenica vlada za baštu, naročito kada dođe proleće dok krojačka radionica radi tokom cele godine.
- Dugi niz godina to je naša tradicija, ali nažalost struktura novih osuđenica je takva da su sve manje zainteresovane. Zbog toga smo sada krenuli sa grnčarijom i trudimo se stalno da im nudimo nešto novo i osvežavamo taj spektar delatnosti da bi mogli da pratimo taj spektar interesovanja - kaže ona.
Lisac kaže da je lakše raditi sa osuđenicama koje imaju ozbiljnije krivično delo i znaju da će boraviti u zatvoru duži niz godina.
- Lakše nam je da radimo sa nekim ko se pomirio sa tim da će provesti duži niz godina u zatvoru jer se bolje prilagodi, uklopi u sistem, prati pravila i polako napreduje. Više su motivisane da se upuste u neki posao i napreduju - objašnjava ona.
24sedam/Radovan Marković
Ipak, svim osuđenicama znači da rade.
- Bolje se osećaju kada provedu pola dana na poslu. Umore se, onda dođu, ručaju, odmore se malo i dođe veče. Brze im prođe vreme. Ali to je najminimalnije što želimo da postignemo, jer mi želimo da im pružimo neku obuku, iskustvo i praksu da kada izađu iz zatvora mogu da se uključe u tržište rada, zarađuju za sebe, osamostale i ne moraju da čine krivična dela, već žive od svog rada. To je naša krajnja misija - kaže ona.
Lisac naglašava da zna za osuđenice koje su nakon odslužene kazne i onoga što su naučile radeći u zatvoru nastavile da se bave tim poslovima.
- Postoje osuđenice koje održavaju kontakt sa onima koje su izašle ranije i od njih imamo informacije da su uspele da se bave nekim poslom, naročito ove koje su sertifikovane za šivenje i krojenje. Možda nema velikih industrija za šivenje, ali dobra krojačica koja će nešto da popravi, prepravi je uvek potrebna. A za to su osposobljene one koje kod nas završavaju obuku - kaže ona.
Inače, zarade osuđenica su zakonom propisane i kako Lisac objašnjava "najniža cena rada je 20 odsto od najniže zarade u republici".
- Ali postoje različite složenosti poslova, od lakših do fizički težih pa imaju veće koeficijente. Neke imaju duže radno vreme i od toga zavisi kolika će biti zarada. U svakom slučaju, one mogu da utiču na to što je najvažnije - objašnjava Lisac.
24sedam/Radovan Marković
Iako osuđenice u zavodu imaju sve obezbeđeno u smislu egzistencije, zarada im služi u razne namene pa čak i štede.
- Za zaradu mogu da nešto kupe sebi u kantini kao što je kafa, cigarete, slatkiši i ono što nije u redovnom jelovniku. Ili neki kozmetički proizvod. Ili, ako su u takvom tretmanu, da mogu da vikendom odu kući, na godišnji odmor... ima čak i onih koje štede u zatvoru da imaju novca kada odsluže kaznu - kaže naša sagovornica.
Inače, raditi sa osuđenicima nije jednostavno a Lisac kaže da su one ranjiva kategorija koja obično u životu nema uopšte, ili bar nema dovoljnu podršku.
- Najčešće smo im mi instruktori jedina podrška, najčešće mi saslušamo neku njihovu bol i problem. Trudimo se da ih podržimo da bi i mi mogli da realizujemo misiju koju treba da ispunimo. Naš uspeh zavisi od toga koliko će one biti motivisane i istrajati. Jeste teško ali se sa druge strane radi timski, i to najčešće sa velikim grupama. Nekada jedan instruktor bude na 30 ili 50 osuđenica. Nije lako to postići, često se osećamo kao u košnici jer nas stalno vuku za ruku i pitaju kako ovo ili kako ono... i mi moramo da odgovorimo na to. Treba im podrška u radu. Ali kada ispunimo svoju misiju i vidimo da smo postigli ono što je dobro za njih to nam puni baterije i nema para kojima to može da plati! - objasnila je Lisac.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari