Doktorka Kašanin za 24sedam: Dolaze nam gojazna deca od 12 godina, ali lečili smo devojčicu od 15 tešku manje od 40 kilograma! (VIDEO)

Sve više dece od 12 do 17 godina dolazi zbog viška kilograma u savetovalište Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", a većina njih gojazna je zbog brze hrane, kaže za 24sedam specijalista higijene dr Jelena Kašanin. 

Ona objašnjava da se broj gojaznih generalno povećao proteklih godina, a uprkos kampanjama koje se vode o zdravoj ishrani građani se hrane nezdravo.

- Zabrinjavajuće je da imamo dosta dece koja su gojazna i koja imaju zdravstvene probleme poput povećanih masnoća u krvi, a kod nekih se javlja i povećan pritisak. Ono što je uobičajno su žene i muškarci srednjih godina... Nažalost, dosta njih se javlja kada već imaju prekomernu telesnu masu a retko ko dolazi da bi, na primer, poboljšao način život što se tiče ishrane. Kada se jave zdravstveni problemi, onda se javljaju - dodaje doktorka.

Deca imaju i po 10 kilograma viška

Što se tiče mališana, do sada najveći višak je bio 10 kilograma a dečaci su brojniji.

- To su deca između 12 i 17 godina. Dečaci su mahom gojazni i njihova ishrana se više vezuje za peciva, koja su dostupna u svako doba dana i koja su im obično doručak. Retko ko doručkuje u kući. Dalji problem su slatka gazirana pića. Kod devojčica postoji problem sa pecivima, ali kod njih je izraženija fizička neaktivnost - objašnjava dr Kašanin.

Najveći problem predstavlja "brza hrana" dostupna u blizini škola, ali i društvo koje se hrani na takvim mestima.

- Teško je da jedno dete od njih 20 donese od kuće užinu ili sendvič, a da se nekako ne izdvaja od većina koja ide u pekaru. Tako da to jeste nezgodno za dete da se nekako prilagodi i da bude deo društva, a da se pravilno hrani - kaže ona i dodaje da bi u čitavu tu problematiku trebalo da se uključe škole, kao i sami roditelji, kako bi već u ranom uzrastu deca bila naučena pravilnoj ishrani.

24sedam/Nenad Vujanović

Dodaje da roditelji dovode dete kod stručnjaka tek kada shvate da je gojazno, ali i da deca imaju probleme na časovima fizičkog ili kada dođe leto. Takođe mogu imati i psihološke probleme jer se razlikuju od vršnjaka koji nisu gojazni.

- Deca su najbolji pacijenti jer kada dete dođe, ono sluša. Svaki dogovor poštuje, a mi uvek izlazimo u susret detetu. To nikada nije neka rigorozna dijeta, već plan kako bi trebalo pravilno da se hrani i da to usvoji do kraja života. Deca su vrlo disciplinovana i jako brzo dođu do željene težine - kaže ona. 

Odrasli dođu kada se razbole

Što se tiče odraslih, neki dolazi sa viškom od pet do šest kilograma što se najlakše koriguje, ali bilo je i onih koji su dolazili sa preko trideset kilograma viška. 

Lečenje može da traje od dva meseca, pa do nekoliko meseci.

- Ono što svi treba da znaju, to je da taj višak nije došao preko noći. Ako dobijete 12 kilograma za godinu dana, ne možete ih skinuti za 12 dana. Ljudi često nisu svesni toga, pa očekuju da od aprila do jula nestanu svi kilogrami koji su sticani godinu dana. Oni sa zdravstvenim problemom su disciplinovaniji, a oni koji ih nemaju zavisi šta im je motiv. Ali najvažnije je da se shvati da to nije nešto što treba da se drži dva-tri meseca i zaboravi. Ovde se usvajaju samo te pravilne navike i da vi imate tri obroka, dve užine... raspored se pravi prema tome kako neko radi... uvek može nekako da se organizuje da može svako toga da se pridržava - kaže dr Kašanin.

Za one koji ne vole da nose hranu ili nemaju za to uslove, dr Kašanin kaže da postoji i hrana koja se može naručiti a da je prihvatljiva.

- Mislim da manjina može da se pridržava pravilnog vremenskog razmaka u toku radne nedelje. Ali u našem savetovalištu napravimo takav raspored obroka da to osobi odgovara. Ako neko radi u pošti ili banci za šalterom, on sigurno ne može u 14 sati da jede kompletan ručak od supe pa do salate. S tim što se onda ubacuje užina, pa je taj ručak kada čovek dođe kući poslednji obrok. Apsolutno se sve može napraviti tako da to odgovara pacijentu, a da je sve pokriveno - kaže ona.

Kako se treba hraniti

Doktorka naglašava da niko nije sprečen da ujutru doručkuje i da je to stvar organizacije ili toga da se ustane ranije 10 do 15 minuta.

- U toku dana sigurno može jedna voćna užina a ako se poručuje hrana to može da bude neka obrok salata. Postoje danas na tržištu i radnjama zaista razne kombinacije. I kada dođete kući, onda ručate. Tako da sa nekom kombinacijom salata, voća, ovsenih pločica i pahuljica može sigurno da se prođe dan bar sa jednom užinom. Ono što je važno jeste da ne bude kafa prva, pa onda neko pecivo i onda da ne jedete ništa do 19-20 časova uveče - kaže ona.

Međutim, šta ako ručamo pljeskavicu? Kada onda da večeramo?

- Zavisi kada ručate tu pljeskavicu. Ako je pojedete u 18 ili 19 onda je to poslednji obrok. Ako ćete vi da ručate u 14 sati, onda ćete imati samo jednu manju užinu koja se sastoji od salate, mladog sira, pahuljica... napravi se kombinacija. Ne možete jesti pljeskavicu, pa opet neku brzu hranu u 19 ili 20 časova - kaže dr Kašanin.

24sedam/Nenad Vujanović

Na pitanje šta uveče nikako ne jesti, ona kaže da su to brza hrana i slatkiši.

- Može uvek da se pojede sendvič, ali bez kečapa, majoneza... ali ono što uvek dolazi u obzir to je salata. Ona je zahvalna jer daje osećaj sitosti, a opet je zdrava - objašnjava doktorka.

Međutim, preko zime kada nema toliko povrća a dr Kašanin kaže da uvek postoji kupus ili zelena salata i slično povrće koje može da se kombinuje.

- Ono što uvek imate na tržištu je hleb. Imate raženi, integralni... uvek jedno ili dva parčeta hleba možete da ponesete. Ili ako već idete u pekaru, onda ne mora da bude lisnato pecivo. Može da bude kifla. Nije da nikada ne smete da uđete u pekaru, ali one osobe koje su gojazne i gde se javljaju zdravstveni problemi, ne bi trebalo da ishranu bazira na brzoj hrani. A kada se dostigne željena težina i masnoće regulišu u krvi, ono što ostaje sa ovakvim načinom ishrane su vremena i onda znate da možete da pojedete i čokoladu ili nešto iz pekare u ono vreme kada vam je obrok - kaže ona. 

Dobra vest je oni koji su bili gojazni, prema rečima dr Kašanin, smeju da jedu slatkiše! Ali kada dostignu željenju težinu.

- Zavisi od količine. Imali smo pacijente koji pojedu trista grama čokolade za jedno pre podne. Čak ni za čitav dan! Praktično je nemoguće da vi tu čokoladu potpuno eliminišete. Ništa nećemo uraditi jer će tri dana da se pridržava, a četvrtog će je pojesti. Tu napravimo neki dogovor koliko sme i kako, s tim da se ide na to da se eliminiše u određenom trenutku. Kada se postigne željena težina onda se to vrati. Svi vole čokoladu, ali je važna količina i vreme - objašnjava doktorka i dodaje da ako neko ima prekomernu težinu, onda je bolje da neko vreme uopšte ne uzimaju slatkiše kako se ne bi ušlo u iskušenje.

Tajming veoma važan

Dr Kašanin upozorava da je važno da se ne prave velike pauze tokom obroka, a da su na lečenje dolazile gojazne osobe koje u toku dana imaju samo dva obroka.

- Pored toga važna je i fizička aktivnost. Kada neko promeni način ishrane, i da sedi mesec dana, on će da smanji nekoliko kilograma jer je promenio ishranu. Ali dođe trenutak kada to više neće biti dovoljno - kaže ona.

24sedam/Nenad Vujanović

Većina ljudi poznaje nekoga ko puno jede a uvek je mršav, pa se postavlja pitanje da li oni koji su naklonjeni gojenju ikada mogu da dođu u fazu da se obilnije hrane a nemaju višak kilograma. Dr Kašanin kaže da, nažalost, to nije moguće.

- Genetika igra ulogu. Neko može da bude mršav a da pojede tri parčeta torte, a neko ne. Ali kod ovoga ko može to da radi se postavlja pitanje zdravlja i ne znači da nema povišene masnoće, ili masnoće oko organa. Imali smo jednog pacijenta koji je bio na granici pothranjenog a imao neverovatne masnoće... ali činjenica jeste da neko lakše, a neko teže dobija na težini - objašnjava doktorka.

Dodaje da postoji način i da one koji lako odustaju od dijeta motivišu, a da je najvažniji prvi kontakt.

-  Ne možemo da nametnemo ni ritam ni namirnice sto posto za koje znamo da su dobre. Ako neko ne voli ovsene pahuljice, a svatite mu pod obavezno da ih doručkuje svaki dan, on se neće baš tako lako vratiti na kontrolu. Moramo da osluškujemo i samog pacijenta, a ako se takav odnos uspostavi onda se oni vraćaju na kontrole. Jako je važno da i ako pacijent nije oslabio, dođe na kontrolu. Jer ako se jedna kontrola preskoči, onda se teško vraćaju - dodaje ona.

Najteže ostaviti slatkiše i gazirana pića

Najveći problem pacijentima, objašnjava dr Kašanin, jeste odvikavanje od slatkiša, slatkih gaziranih pića a ponekad i pekara.

- Mi sa tim slatkim, obično, napravimo neki dogovor. Zavisi koliko su jeli i onda se i mi prilagodimo njima. Što se tiče lisnatog peciva tu nismo popustljivi, ali se potrudimo da nađemo zamenu da mogu i oni sami da naprave neki sendvič. Tako da se uvek postigne dogovor - rekla je doktorka.

Ako pacijenti ne žele da nose jelo na posao, najčešće ručak, naprave se dve užine između doručka i kasnije ručka a to je nešto što pacijenti mogu da ponesu ili kupe u radnji.

 

Doktorka kaže da ima i pacijenata koji su premršavi i dolaze oni koji su u ranom stadijumu, ali i oni koji su veoma mršavi. Dodaje da tu obično postoji problem psihološke prirode, kao i kod preuhranjenih.

- Problem kod pothranjenosti je možda i veći jer osoba mora sebe da natera da jede. Ovo su osobe koje ne vole da jedu ili iz nekog razloga, nekog stresa, ne mogu da jedu. Tako da je teže tim pacijentima i njihov pomak od 500 grama za mesec dana je veliki uspeh - dodaje ona.

Najčešće im dolaze devojčice na početku puberteta kada žele da budu mršave, pa umesto da se obrate savetovalištu one to rade na svoju ruku sa instant dijetama.

- Imali smo devojčice koje za čitav dan unesu jednu do dve jabuke misleći da će tako nešto da urade. A čak i da oslabe to nije na zdravim osnovama i odražava se na krvnu sliku, kosu, nokte... i zato svaka devojčica koja misli da ima višak kilograma treba da se obrati stručnom licu a nikako da se oslanjaju na dijete koje nalaze na internetu - kaže doktorka.

Jedan od slučajeva kojih se seća jeste sa devojčicom koja je sa 15 godina imala manje do 40 kilograma.

- Ima tome dosta godina. Došla je devojčica koja je imala 15 godina, visoko oko 170 centimetara a imala je ispod 40 kilograma. Ako je dete pothranjeno, tu je jako važna svest. Ako je dete svesno da ima manjak kilograma, to je jedna priča i tu može vrlo lako da se postigne određeni dogovor i da kilogrami krenu na gore. Ukoliko nije svesna i sebe smatra debelom, što je takođe bilo slučajeva, to je onda anoreksija i sasvim drugi problem. Lečili smo je godinu dana i polako je došla do donjeg bodi indeksa 18 ali je usvojila to što smo joj savetovali da ne bi dalje došlo do zdravstvenih problema - objasnila je doktorka.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi