Stefan izgubio vid kao dete, 40 kilometara putovao do škole, završio fakultet i danas je uspešan pravnik
Stefan Stevanović je slep od malih nogu, ali je uspeo da završi fakultet i napravi velike uspehe
Staze za slepe u Nišu postoje samo u centru grada i oko nekih tržnih centara, a zvučnu signalizaciju ima tek po koji semafor. To su ogromni problemi za normalno funkcionisanje slepih osoba na koje ukazuje mladi Nišlija i pravnik Stefan Stevanović.
On je slep od svoje treće godine. Odmalena je sebi postavio visoke ciljeve ka kojima je hitro koračao, vešto savladavajući sve prepreke. Kaže da je moderno doba umnogome olakšalo živote slepih ljudi, jer sada postoje elektronske i zvučne knjige, kao i kompjuteri za slepe, ali da je glavni problem i nedovoljno staza i zvučnih semafora.
- Veoma je važno da prilikom rekonstrukcije, kada radimo, recimo, nove parkove, nove staze, nove trotoare, ne zaboravljamo staze za slepe. Desi se to, vrlo često, jer kada se rade rekonstrukcije i renoviranja, to je prilika da se uradi staza za slepe, kada se menjaju semafori, mogu da se postave zvučni semafori. To se tada radi ako već ne postoji mogućnost da se radi o nekim, da kažem, vanrednim okolnostima. Mnogo je bitno i da ljudi koji rade na planiranju i izgradnji ne zaboravljaju takve stvari, jer su one ključ slobode za svakog slepog čoveka - ističe Stefan.
24sedam/Maja Kostić
Stefan je jedan od prvih đaka koji su dobili mogućnost da srednju školu pohađaju u redovnom obrazovanju. Putovao je svakodnevno oko 40 kilometara autobusom do škole. Govorni program i elektronske knjige olakšale su mu studije.
Pročitajte još:
- Ja sam tu priliku iskoristio, jer je to meni dosta pomoglo kasnije na fakultetu. To četvorogodišnje obrazovanje me je pripremilo za ono što me je na fakultetu sačekalo. Prilagođavanje u srednjoj školi je bilo zaista teško. Na fakultetu postoje knjige u elektronskom formatu, i to mi je bilo sasvim dovoljno - ističe on.
24sedam/Maja Kostić
Za ovog mladog momka nikada ništa nije bilo nemoguće. Završio je Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,76. Govori engleski, španski, služi se ruskim i uči nemački jezik. Učio je, kaže, odmalena, da se snalazi bez pomoći drugih, ne zato što je tako morao, već što je želeo.
- Ne vidim maltene od rođenja. Zapravo, izgubio sam vid sa tri godine i nemam predstavu šta znači videti. Svoj život sam uvek percipirao na osnovu zvukova, dodira, na osnovu nekih spoznaja koje mogu da dobijem putem drugih čula. Meni je slušanje prirodna stvar. Slušam, recimo, i eho, kada se krećem, slušam saobraćaj, slušam ljude koji prelaze ulicu, sve sam navikao da čujem. Recimo, kada prolazim pored pekare, vrlo često na osnovu mirisa znam gde sam, znam kako mirišu druge stvari - priča nam ovaj Nišlija koji ima 27 godina, a već završava doktorske studije.
Humanitarac
Osim što je uspešan i vredan, Stefan je momak velikog srca. Sedmogodišnjem Jakovu Mladenoviću, učeniku prvog razreda Osnovne škole „Desanka Maksimović“ u Čokotu, Stefan je poklonio pisaću mašinu sa Brajevom azbukom, koja će mu, kao slepoj osobi, pomoći da se lakše nosi sa izazovima inkluzivnog obrazovanja, koje pohađa.
Pored toga, radi u struci, u Kancelariji za mlade, kao savetnik.
- Što se tiče usluga koje Kancelarija pruža, širok je spektar, budući da imamo mlade od 15 do 30 godina, tako je definisano zakonom o mladima, i to je zaista jedna heterogena grupa ljudi. Imate srednjoškolce, studente, mlade ljude koji su nezaposleni, mlade ljude koji imaju posao, mlade bračne parove, dosta je različitih grupacija koje imaju svoje potrebe i nije baš lako naći neki zajednički imenitelj za sve mlade, ali je upravo u tome lepota posla, da vi za svaku grupu mladih nađete ono što je najvažnije, da ih razumete. Čini mi se da ta razlika od 15 godina nigde nije izraženija, ni u jednom periodu života, nego baš tada, u tom nekom prelaznom periodu od tinejdžerskog doba do nekog zrelog čoveka koji ima, recimo, 30 godina - objašnjava nam on.
Pored posla, Stefan se uspešno bavi i sportom. Već dve godine igra golbal – fudbal za slepe.
- To je neki naš hobi, ali i potreba na neki način, jer je to ono kada ne možete da igrate fudbal i košarku, a svi mi imamo potrebu da se bavimo nekim sportom. Mi igramo golbal. Imamo dosta drugara sa DIF-a koji nam pomažu i studenata, i to je neka dobra simbioza i ljudi koji uče o tome, i koji će sutra biti profesori, i nas koji ne vidimo. Odlazimo i na takmičenja - objašnjava Stefan.
Kaže da je loptica teška 1.250 kg i da ispušta zvuk dok se kreće. Golbal je, inače, jedan specifičan sport za slepe i slabovide, koji je nastao posle DrugogI svetskog rata, kada je dosta izgubilo vid u ratu.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari