Šljivovica stavljena na Uneskovu listu: Srpska rakija postala nematerijalno kulturno nasleđe čitavog čovečanstva!
Ministarstvo kulture je 2021. nominovalo šljivovicu za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa
Element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije „Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice“ upisan je danas na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Odluku o upisu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na 17. zasedanju koje se održava u Rabatu, u Maroku.
- Nominacija, koja objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradicionalne zanate, kulturu ishrane i običaje, kao i pečenje šljivovice i njeno korišćenje tokom privatnih ili javnih događaja, odražava široku rasprostranjenost elementa i na najbolji način pokazuje kako se tradicionalne veštine i prakse mogu razvijati u savremenom okruženju, čuvajući svoj značaj i u uslovima razvoja modernog društva - piše u saopštenju
Nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu uz učešće nosilaca nasleđa, lokalnih zajednice, institucija i nevladinih organizacija, udruženja, a predlagači su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak.
Pročitajte još:
RAKIJA U SRBIJI
Žestoko alkoholno piće je na Balkan stiglo sa Turcima u 15. veku, ali kao lek, da bi u drugoj polovini 16. veka na Balkanu došlo do velikog skoka konzumiranja i proizvodnje rakije.
Kasnije, po oslobođenju od Turaka, dolazi do značajnog povećanja proizvodnje rakije, da bi u najmasovniju upotrebu na našim prostorima ušla u 18. veku, koji se naziva još i “rakijski vek”. Tada se u Srbiji prvi put popilo više rakije nego vina.
Pixabay
Rakiju su pili i srpski ustanici, pila se i u Kraljevini Srbiji. Na svetsku izložbu u Parizu 1889. iz Srbije se, između ostalog, šalje i pet vrsta rakija - šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača, a 11 godina kasnije, takođe na svetskoj izložbi u Parizu, ocenjeno je da ponudu Kraljevine Srbije najbolje karakteriše „srpska šljiva, kao i od nje napravljena šljivovica".
Ministarstvo kulture je 2021. nominovalo šljvovicu za Reprezentativnu listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
KAKO JE NASTAO NAZIV “RAKIJA”
Naziv “rakija” u srpski jezik je ušao iz turskog, na kome se isto piće zove “raki”. Turci su kod nas uveli i bakarne kazane, bez kojih je danas nemoguće zamisliti najbolju srpsku rakiju i ostala žestoka voćna pića. Po srpskim kafanama i restoranima uvek se prvo pita za "domaću rakiju", ali ipak, u našoj zemlji postoje i odlične industrijske rakije.
Rakija je na stolu da dočeka goste i da ih isprati, uz rakiju se u Srbiji odvajkada veseli i tuguje, a većina ljudi će vas posavetovati da popijete jednu “naštinu” ujutru, pre kafe, meda i doručka.
Elementi na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz Srbije su porodična slava (2014. godine), kolo - tradicionalna narodna igra (2017. godine), pevanje uz gusle (2018. godine) i Zlakusko lončarstvo (2020. godine).
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari