Učenici imaju svu slobodu, pa čak i da maltretiraju nastavnike: Scena iz škole u Trsteniku zgrozila javnost - kakva kazna sledi đacima?

Skandalozni video-snimak koji je zabeležen u Tehničkoj školi, u Trsteniku, uzdrmao je čitavu Srbiju, ali i pokrenuo neka važna pitanja - kada su prosvetni radnici izgubili autoritet, poštovanje i uvažavanje i kada su đaci postali "nedodirljivi". 

Naime, na snimku se vidi kako su učenici za vreme časa, dok su razgovarali sa profesorkom, izvukli stolicu na kojoj je sedela, nakon čega je ona završila na podu učionice.

Nakon toga, usledio je gromoglasan smeh.

I nije ovo usamljen slučaj, nažalost. U Smederevskoj Palanci prošle godine učenica osnovne škole napala je i posekla nožem nastavnicu matematike. Javnost je zgrozio i snimak vandalizma u srednjoj školi u Batočini na kome se vidi kako đak prevrće školsku klupu dok ga ostali učenici bodre i sve to naočigled nastavnice. I direktor škole je bio na meti učenika nasilnika - u Sremskoj Mitrovici 2019. u toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole.

Prema rečima Aleksandra Markova iz Foruma beogradskih gimnazija, nastavnica može da podnese privatnu krivičnu prijavu, jer je reč o starijim punoletnicima i punoletnicima.

- U ovom slučaju imamo elemente fizičkog, verbalnog i psihičkog nasilja. Osim toga, nastavnica je bila na radnom mestu. Osim privatne tužbe, smatram da tu ima mesta i za nadležno tužilaštvo da reaguje, po službenoj proceduri - navodi Markov za 24sedam. 

"Nastavnici izgubili sva prava"

Printscreen/N1

On ističe da prosvetni radnici moraju da se udruže kako bi se izborili za svoja prava. 

- Ne možete vi nekog đaka koji je sklon huliganskom ponašanju da izbacite iz odeljenja, ali ako on takvo ponašanje pokaže za vreme nastave, postoje metode kako se boriti sa tim. Međutim, u poslednje vreme nastavnicima su oduzeta sva prava, situacije fizičkog i verbalnog nasilja se često zataškavaju - napominje naš sagovornik.

Prijava direktoru, pa vaspitno-disciplinski postupak

Tanjug/Christophe Gateau/dpa via AP

Na pitanje šta nastavnik može da uradi u situacijama kada dođe do neke vrste nasilja, Markovac kaže da prosvetni radnik može da napusti nastavu, da pozove direktora ili neko drugo lice kako bi nasilnik bio obuzdan.

Takođe, on napominje da ne postoji protokol postupanja prosvetnih radnika u situacijama kada učenik fizički nasrne na njih!

- Po prijavi, škola pokreće vaspitno-disciplinski postupak. Kada je reč o osnovnoj školi učenik po zakonu ne sme biti izbačen, već premešten u neku drugu obrazovnu ustanovu, a kada je reč o srednjoj školi oni mogu biti isključeni iz iste po okončanju vaspitno-disciplinskog postupka - objašnjava naš sagovornik. 

Pixabay

Markov kaže da se vaspitno-disciplinski postupak vodi po Zakonu o upravnom postupku, gde učenik ima pravo na advokata, a kada se okonča taj postupak, donosi se vaspitno-disciplinska mera koja može biti dvojka iz vladanja, jedinica ili isključenje iz škole. 

Naravno, dodaje on, nakon toga roditelji učenika imaju pravo žalbe školskom odboru, pa ukoliko školski odbor žalbu odbaci, roditelji mogu da pokrenu sudski postupak za zaštitu svojih prava.

Nasilje - odraz poremećenog sistema vrednosti

Printscreen/N1

Školski psiholog Biljana Lajović za 24sedam navodi da bi događaj, koji se dogodio u Trsteniku, trebalo da nas zabrine, jer tu možemo da vidimo da on predstavlja odraz ukupnog poremećenog sistema vrednosti u državi.

- Neprimereno ponašanje je postalo sastavni deo svakodnevnog života. Na ulici, u prodavnici, u prevozu, na društvenim mrežama i na televiziji imate različite vrste ponašanja koje su potpuno neprihvatljive. Vlada jedno nevaspitano i bahato ponašanje, neuvažavanje sagovornika, upadanje u rečenicu, ali i neprimeren izgled, tačnije oblačenje koje ne može da bude uzor bilo kome, osim za neku scenu ili pozorišnu predstavu - navodi psihološkinja za 24sedam.

24sedam/Profimedia

Lajovićeva napominje da sve to zajedno pravi jednu klimu koja je, kako je ona opisala, kao zemljotres.

- Takve situacije predstavljaju zemljotrese koji u prvom trenutku ne naprave veliku štetu, ali stalno tresu zemlju, pa se pojavi pukotina. Te pukotine pokazuju koliko smo mi na lošem nivou što se tiče vaspitanja dece i toga da budemo uzori i modeli, i da možemo da delujemo na decu tako da se ona ponašaju na jedan prihvatljiv i primeran način, u smislu humanih vrednosti, elementarne kulture ponašanja, razumevanja drugih, uvažavanja i rešavanja konflikta, i svega ostalog što treba da čini jedno civilizovano društvo - pojašnjava naša sagovornica.

Izgubljene porodične vrednosti

Psihološkinja navodi da takvo ponašanje nikada nije rezultat dejstva jedne stvari.

Sa druge strane, dodaje ona, imate situaciju u kojoj porodica nema onu snagu koju je nekada imala, već su se izgubili modeli porodičnog uticaja.

- Znate, nekada je postojala porodična tradicija koja se negovala da bi gradila svoj autoritet. Danas, a ja to uvek pomenem, mali broj ljudi održava te tradicije, kao što je naprimer nedeljni ručak. Porodice više ne ručaju zajedno, a i kada svi zajedno sednu za stol, svi u rukama drže mobilne telefone - kaže Lajović.

Trka za karijerom i novcem

24sedam/Profimedia

Da je vaspitanje dece iskiznulo iz ruku velikog broja roditelja govori činjenica, kako tvrdi psihološkinja, da roditelji u svojoj brizi za egzistenciju i trčanjem za zaradom i karijerom nemaju dobru komunikaciju sa decom.

- Roditelji kao da su se pogubili u svemu tome. Nema više onih standardnih institucija porodičnog sistema. Starije generacije će uvek da kažu da su osim roditelja imale i još nekog u porodici ko im je bio uzor, deca danas to nemaju - zaključuje za 24sedam psihološkinja Biljana Lajović.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi