“Čovek krvavih ruku”: Verno služio Obrenoviće i Karađorđeviće, pa kovao zavere protiv njih (FOTO)

Na današnji dan 1861. godine, u Velikom Izvoru kod Zaječara rođen je Đorđe A. Genčić - industrijalac, vlasnik rudnika, gradonačelnik Niša, ministar unutrašnjih poslova u vreme kralja Aleksandra Obrenovića i politički “vođa” Majskog prevrata. Zbog ovog poslednjeg u istoriji je ostao upamćen kao “čovek krvavih ruku”.

Genčić je rođen u bogatoj i uglednoj porodici. Ljubav prema političkim intrigama nasledio je od oca Andrije, koji je bio poslanik i predsednik Narodne skupštine. 

Wikipedia

Posle završene srednje škole u Zaječaru i Beogradu odlazi u Beč, gde studira ekonomske nauke, a kasnije u Rusiju, gde studira vojne nauke. Po povratku u Srbiju čekalo ga je mesto u unosnom porodičnom poslu, ali se Genčić odlučuje za rudarstvo, koje će do kraja života biti njegov glavni izvor prihoda. Međutim, ubrzo se opredeljuje za njemu omiljeno zanimanje – politiku.

Genčić, sa samo 28 godina, postaje poslanik liberalne stranke u Narodnoj skupštini. U narednim godinama ostvaruje uspešnu diplomatsku i političku karijeru. Prvo je bio veleposlanik Srbije u Solunu, a u periodu od 1894. do 1899. godne upravnik grada Niša. 

Čovek od poverenja Obrenovića

Do stvarne moći dolazi posle Ivanjdanskog atentata, kada postaje ministar unutrašnjih poslova. U tom periodu ostvaruje bliske veze sa Obrenovićima i postaje čovek od poverenja oba kralja - Milana i Aleksandra. 

Često je bio glas razuma u komplikovanim i nestalnim odnosima oca i sina. Istovremeno, gajio je netrpeljivost prema kraljicama, prvo prema Nataliji, a potom i Dragi, te je konstantno u pozadini gradio mrežu zavere protiv njih i na sve načine pokušao da izdejstvuje Milanov razvod od Natalije i spreči Aleksandrov brak sa Dragom.

Wikipedia

Upravo će ga porodični odnosi Obrenovića gurnuti u zaveru protiv dinastije kojoj je služio. U vreme kada je dvor već gotovo dogovorio brak Aleksandra i nemačke princeze, kralj se iza leđa Genčiću verio sa Dragom. Objava veridbe izazvala je velike potrese u zemlji, ali i u odnosima kralja i Genčića.

U besu, Genčić je otvoreno pretio Dragi, zahtevao njeno hapšenje i na sve načine pokušavao da je natera da napusti zemlju i prekine vezu sa Aleksandrom. Međutim, kralj Aleksandar je bio odlučan u svojoj nameri.

Wikipedia

Genčić je zato stupio u kontakt sa bivšim kraljem Milanom, koji se nalazio u inostranstvu, i pozvao ga da se vrati u zemlju. Plan je bio da se kralj Aleksandar natera da abdicira, da se Milan razvede od Natalije i oženi dostojnom suprugom sa kojom će izroditi novog naslednika prestola. Sa tim bi se složili i oficiri, među kojima je kralj Milan bio omiljen.

Ipak, Milan je odlučio je da se ne vraća u zemlju, a Aleksandar se posle kratke veridbe venčao sa Dragom.

Zavera

Ovo je bio preveliki udarac za Genčića, koji potom napušta mesto ministra. Na ovo je bio primoran i zbog otkrivanja prepiske u kojoj na najgori način vređa novu kraljicu. Zbog skandalozne prepiske osuđen je na sedam godina robije, ali je posle godinu dana pomilovan. Istovremeno i iznenada umire kralj Milan, rušeći sve Genčićeve planove za obnovu dinastije. 

Wikipedia

Od tog trenutka Genčić je rešenje video u kraljeubistvu. Oko sebe okuplja nezadovoljne oficire i viđenije političare. Kako su radikali bili protiv republike, koja je bila bliska mladim oficirima koji su činili udarnu pesnicu prevarta, odlučuje se da na presto dovede Petra Karađorđevića.

Onda je došao i taj 29. maj 1903. godine. Kralj Aleksandar i kraljica Draga su ubijeni i bačeni sa terase dvora. Genčić je sve vreme bio tu – naoružan iza leđa atentatora. Od tada je dobio nadimak "čovek krvavih ruku".

Doveo Karađorđeviće na vlast, pa se okrenuo protiv njih

U prvoj vladi posle dolaska Karađorđevića bio je ministar unutrašnjih poslova i privrede, ali je zbog sukoba sa Pašićem i stalnog isticanja da je izdajnik odlučio da se povuče iz politike. Njegov politički ugled dodatno je bio ukaljan time što su ga i sami liberali optuživali da je izdao interes stranke i ostvarivao ideje radikala. Pragmatični Genčić objašnjavao je da je to učinio jer je jedini način za ostvarenje plana za spas Srbije bilo stupanje u kontakt sa radikalima, koji su kao većinska stranka prenosili volju i glas naroda. Na kraju, i sami Karađorđevići koje je doveo na vlast na sve načine su pokušavali da se distanciraju od njega i operu krv sa svojih ruku, prebacujući svu odgovornost za krvavi ishod na zaverenike. Zbog svega toga, Genčić je odlučio da se povuče iz politike i javnog života.

Wikipedia

Duboko nezadovoljstvo podstaklo je Genčića na još jednu zaveru, ovog puta protiv Karađorđevića. I tada je podršku našao među mladim oficirima, koje je uveravao da je stvar rešena uz blagoslov Velike Britanije i da je engleski princ novi kandidat za srpski presto. Ostvarenje zavere sprečili su balkanski ratovi. 

Politici se vraćao još u dva navrata. Prvi put za vreme ratova za oslobođenje 1912-1918, kada, koristeći svoje bogatstvo i brojne diplomatske veze, lobira u Rusiji i Francuskoj za pomoć Srbiji. Drugi put je pokušao da se vrati posle uspostavljanja šestojanuarske diktature, ali krajnje neuspešno.

Umro je u Beogradu 1938. godine.

Testamentom je svu svoju imovinu zaveštao na uživanje rođacima, pod uslovom da bude predata državi posle njihove smrti. Imovina je obuhvatala i prelepu vilu na uglu ulica Prote Mateje i Krunske, u kojoj su pod portretom kneza Mihaila zavrenici kovali zaveru protiv Obrenovića. Danas se tu nalazi Muzej Nikole Tesle.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi