Kraljica čiji život je obeležila tuga: Natalija Obrenović umrla daleko od Srbije, ali našu zemlju zauvek čuvala u srcu

29.05.2022

10:00

0

Autor: 24sedam

Iako je život nije mazio, tokom svog boravka na prestolu pokazala je veliku plemenitost, zbog čega je bila jedna od omiljenih srpskih kraljica

Kraljica čiji život je obeležila tuga: Natalija Obrenović umrla daleko od Srbije, ali našu zemlju zauvek čuvala u srcu
Wikipedia

Od kada je postala kraljica Srbije, Natalija Obrenović bila je osuđena na tugu. Pored problema u braku sa kraljem Milanom, brojne tragedije u njenom životu dolazile su jedna za drugom, te je često nazivaju i najtužnijom evropskom kraljicom.

Ipak, iako je život nije mazio, tokom svog boravka na prestolu pokazala je veliku plemenitost, te je istorija zapamtila kao jednu od omiljenih srpskih kraljica.

Wikipedia
 

Rođena je kao Natalija Keško 1859. u Firenci, glavnom gradu pokrajine Toskane. Otac joj je bio ruski pukovnik Petar Keško, što je dosta uticalo na njena životna i politička opredeljenja. Majka joj je bila princeza Pulherija Sturdza od Moldavije. Rano je ostala bez oca, sa samo šest godina, a u 15. godini je ostala i bez majke. Odrastala je i školovala se u Moldaviji, Rumuniji i Rusiji. 

Za kralja Milana se udala 1875. godine i sa njim je imala sinove Aleksandra i Sergeja, koji je umro pet dana po rođenju. Rusija je u to vreme u potpunosti podržavala Bugarsku, čak i na srpsku štetu, te je Milan odlučio da se okrene Austrougarskoj. Za to vreme Natalija je bila ubeđeni rusofil, ali to nije bila jedina trzavica koja je urušavala njihov brak.

Najtužnija evropska kraljica

Posle dobijanja međunarodnog priznanja na Berlinskog kongresu, Srbija je 1882. godine, prvi put posle Kosovske bitke, postala kraljevina. 

Međutim, nova kraljevska porodica bila je daleko od srećne. Ono što je razaralo njihovu vezu bilo je Milanovo neverstvo i brojne avanture.

Kralj Milan, kraljević Aleksandar i kraljica Natalija/Wikipedia
 

Rezignirana, Natalija više puta napušta Beograd i Srbiju, a sa sobom vodi i mladog naslednika. Tako 1887. godine odlazi na Krim, gde dobija veliku podršku ruske javnosti, ali se posle pregovora sa Milanom vraća u Beograd. Iako su odnosi između vladarskog para bili zategnuti, Natalija ostaje u Srbiji. Nekoliko meseci kasnije, ona i prestolonaslednik ponovo napuštaju Srbiju i odlaze u Visbaden. 

Ovaj događaj umalo se nije pretvorio u međunarodni skandal, jer je Milan na sve načine pokušavao da vrati sina, u čemu je i uspeo, a Natalija je dobila pravo da leta provodi u Srbiji. Zvanično su se razveli 1888. godine, ali je razvod bio neregularan i kasnije poništen, a ni Natalija ga nikada nije priznala.

Omiljena u narodu

Tokom boravka na srpskom prestolu, Natalija je osnovala Žensko udruženje za nacionalnu domaću radinost i delovala u pravcu emancipacije srpske žene. Bila je mecena mnogih pisaca, slikara i umetnika. Pomagala je srpskim ranjenicima u ratovima tokom trideset godina srpske državnosti, što je narod izuzetno cenio, te je bila jedna od omiljenih kraljica među građanima.

Posle napuštanja prestola Milana Obrenovića 1889. godine, u korist svog maloletnog sina Aleksandra, prisiljena je da još jednom, 1891. godine, napusti Srbiju.

Wikipedia
 

Oba supružnika ponovo su u kraljevskom domu 1894, po stupanju njihovog sina Aleksandra na presto. Natalija je sina usmeravala na saradnju sa Rusijom i radikalima, verujući da bez njih neće biti političke stabilnosti u Srbiji. S druge strane, Milan je Aleksandra savetovao da "pije vodu sa dva izvora" i da se ne veže ni za jednu veliku silu.

Kada se Aleksandar venčao sa Dragom, dvorkinjom iz njene svite, Natalija se razočarala i javno ga se pismom odrekla. Prešla je u katoličku veru 1902. godine i zamonašila se.

Zauvek vezana za Srbiju

Njeno ponašanje i interesovanje u vreme Aneksione krize, balkanskih ratova (1912–1913) i posebno Prvog svetskog rata (1914–1918) pokazuju koliko je i tokom života u Francuskoj bila vezana za srpski narod. U vreme Velikog rata učestvovala je u dobrotvornim akcijama za pomoć srpskom narodu, a zabeleženo je i da je posredovala u uspostavljanju diplomatskih kontakata. Diskretno je posredovala i preko Vatikana u oslobađanju i pomilovanju Srba uhapšenih 1915. i 1916. u takozvanom Banjalučkom veleizdajničkom procesu. 

Wikipedia
 

Pisana svedočanstva ukazuju na to da je pomagala srpske đake i studente koji su se nakon sloma Srbije našli na školovanju u Francuskoj. Tada se susretala i sa Jovanom Žujovićem, sa čijom suprugom Stanom je bila prijateljica. Žujović je u svom Dnevniku i pismima pisao o empatiji kraljice Natalije prema srpskom narodu, njenim nastojanjima da svojim kontaktima i vezama pomogne, kao i da se molila za Srbe i Srbiju u čuvenoj bazilici Sakr Ker u nadi da će se odupreti neprijatelju.

Kraljica Natalija je umrla 8. maja 1941. godine u manastiru Sen Deni kod Pariza. Sahranjena na groblju Lardi nedaleko od Pariza.

Dobrotvorka Beogradskog univerziteta

Posle gubitka sina i Majskog prevrata 1903. godine, Natalija Obrenović je nosila crninu do kraja života i povukla se iz javnosti. Nasledila je celokupnu imovinu Obrenovića i postala velika dobrotvorka, pomažući kako pojedince, tako i ustanove.

Jedna je od najvećih donatora Beogradskog univerziteta. Povod poklonu je znak zahvalnosti beogradskim studentima i profesorima, koji su jednom prilikom sprečili kralja Milana da je protera iz zemlje. Naime, studenti su, kada je kočija krenula putem zemunskog pristaništa, sprečili kraljicu da napusti Beograd. 

Wikipedia
 

Kao zakonski naslednik svog sina, postala je vlasnik imanja koje je 1923. godine poklonila Univerzitetu, a reč je o više od 9.000 hektara šume u Majdanpeku i Kučevu, kao i dva rudnika zlata. Manji deo ovog imanja danas koristi Šumarski fakultet, dok je ostatak pod upravom "Srbijašuma".

Univerzitet u Beogradu pre Drugog svetskog rata je bio jedan od tri sa najvećim prihodima u Evropi, čije se bogatstvo procenjivalo na više od milijardu tadašnjih dolara. Sredstva su stizala od oko 90 zadužbina i fondova, odnosno imovine koju su dobrotvori ostavili svom narodu.

Darovala je i manastire i crkve koje su zadužbine Obrenovića.

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti