Ruski car i najveći prijatelj Srba! Na današnji dan boljševici su ubili cara Nikolaja i celu carsku porodicu (FOTO)
Cara Nikolaja, zajedno sa suprugomm i njihovih petoro dece, 1981. godine kanonizovala je Ruska pravoslavna crkva, a 2000. godine proglasila za svete novomučenike
Na današnji dan 1918. godine, u Jekaterinburgu, boljševici su ubili rusku carsku porodicu Romanov – cara Nikolaja, caricu Aleksandru, njihovog sina, prestolonaslednika Alekseja i četiri kćerke, velike kneginje Olgu, Tatjanu, Mariju i Anastasiju.
Nikolaj Drugi Romanov bio je veliki prijatelj Srba i ušao je u rat 1914. godine, nakon što je Austrougarska objavila rat Srbiji.
Mesta gde su sahranjeni otkrivena su 1991. i 2007. godine.
Profimedia
Pročitajte još:
Njihovi posmrtni ostaci izvučeni su iz neobeleženih grobova i oni su ponovo sahranjeni u porodičnoj grobnici porodice Romanov, u Katedrali Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu.
U julu 1918. godine ruska Bela armija, potpomognuta češkim snagama, nadirala je ka Jekaterinburgu. Uplašeni da bi belogardejci mogli osloboditi cara Nikolaja, boljševici odlučuju da cara i njegovu porodicu likvidiraju.
Profimedia
Komunistički tvrdolinijaš Jakov Jurovski nalazio se na čelu lokalnog komiteta kome je bila poverena sudbina poslednjeg ruskog cara i njegove porodice.
Nekoliko dana pred egzekuciju, Jurovski je promenio stražare, koji su od dolaska u Jekaterinburg obezbeđivali Romanove. Bili su to novi ljudi, spremni da bespogovorno izvrše egzekuciju zatočenika.
Profimedia
Iza ponoći, stražari su carsku porodicu probudili pod izgovorom “da nisu bezbedni, jer se na ulicama čuje puškaranje”. Car Nikolaj, carica Aleksandra, petoro njihove dece i posluga, odvedeni su u podrum gde su likvidirani.
Cara Nikolaja, zajedno sa suprugomm i njihovih petoro dece, 1981. godine kanonizovala je Ruska pravoslavna crkva, a 2000. godine proglasila za svete novomučenike.
Čuda Svetog Cara u Srbiji!
U srpskoj štampi jos 1925 godine pisalo je o tome kako je jedna stara Srpkinja u ratu izgubila dva sina, a treći je bio proglašen nestalim i ona ga je smatrala ubijenim; no jednom, nakon goruće molitve za sve vojnike poginule u minulom ratu, imala je viđenje. Jadna mati zaspala je i u snu videla Cara Nikolaja II, koji joj je rekao da joj je sin živ i da se nalazi u Rusiji, gde se on zajedno sa svoja dva brata borio za slovensku stvar.
– „Nećeš umreti,“ – rekao joj je ruski Car, – „dok ne vidiš svog sina„.
Uskoro nakon toga starica je dobila izveštaj da joj je sin živ. Nekoliko meseci nakon toga zagrlila ga je živog i zdravog, kada se vratio u svoju otadžbinu.
Avgusta 1927 novine u Beogradu prenele su vest pod naslovom „Lik Cara Nikolaja II u manastiru Sv Nauma na Ohridskom jezeru„.
Ruski umetnik i akademik Kolesnikov bio je odabran da živopišhe novi hram u drevnom srpskom manastiru Sv Nauma. Pritom ostavljena mu je potpuna sloboda pri odabiru likova i tema za živopisanje zidova i kupola. Četrnaest lukova umetnik je živopisao lako, a petnaesti beše ostavio praznim ,ne znajući šta bi tu živopisao. Kada je jedno veče ušao u hram, zapanjeni živopisac ugledao je na petnaestom luku zabrinuto lice Cara Nikolaja II. Poražen čudesnim javljenjem mučenički postradalog ruskog Gospodara, umetnik je neko vreme stajao kao ukopan. Potom, kako je kazivao sam Kolesnikov, nije mogao da zaspi celu noć, a ujutru pokrenut molitvenom željom grozničavo je postavio lestve kraj ovala i radio sa žarom kao nikada do tada, uz zrake izlazećeg sunca. „Živopisao sam bez fotografije,“ – pisao je umetnik jednom prijatelju. – „Za sve vreme, nekoliko puta ukazao mi se sam Gospodar, dajući mi objašnjenja kako da živopisem njegov lik. Lik njegov potpuno mi se urezao u pamćenje. Završio sam delo i ispisao natpis: „Sveruski Imperator Nikolaj II, primivši mučenicki venac za dobra dela svoja i žrtve učinjene za slavjanski narod.“ Kada je uskoro u manastir dosao komandir bitoljskog vojnog okruga, general Rostić, ugledavši fresku Svetog Cara Nikolaja, rasplakao seod ganutosti. Tada je tiho izgovorio: „Za nas Srbe, to jeste i biće najveći, i najpoštovaniji od svih svetih„.
Mnogi oficiri i vojnici srpske vojske pre II svetskog rata pričali su da se godinama svake večeri uoči dana ubistva Gospodara i njegove porodice, ruski Car pojavljuje u Sabornoj Crkvi u Beogradu, gde se moli pred ikonom Svetoga Save za srpski narod. Zatim, prema toj priči, on odlazi u glavni štab i tamo proverava sastav i stanje srpske armije.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari