"Školice" koriste decu za bogaćenje: Zarađuju hiljade evra za nastupe mališana, a roditelji moraju da finansiraju čak i scenske kostime!

Razne škole plesa za decu, pozorišne trupe i muzičke "školice" često organizuju javne nastupe u kojima učestvuju i njihovi maloletni polaznici. Kako smo nezvanično uspeli da saznamo, uzimaju i po nekoliko hiljada evra za učestvovanje dece u manifestacijama, a da sama deca i roditelji nemaju nikakve koristi od toga, sem neke vrste promocije. 

Tako nam se javila Maja Z., majka devojčice koja ide u muzičku školu, a koju je "regrutovalo" udruženje koje sarađuje sa njenom školom.

- Oni su okupili nekoliko talentovanih mališana i napravili jednu pozorišno-muzičku grupu. I sada ih vodaju po Srbiji i drže predstave. Mi roditelji znamo da to udruženje uzima novac za svaku održanu predstavu i, kako smo uspeli da saznamo, radi se o sumi od oko 500.000 dinara po predstavi, a deca od toga imaju samo promociju i obaveze  - objašnjava ona.

Maja objašnjava da roditelji jesu potpisali sa školom dozvolu da se deca slikaju, snimaju i pojavljuju na TV-u. Ali se pita da li je reč o zloupotrebi.

- Moja ćerka je igrala u promotivnom spotu jedne poznate fondacije i oni su joj to posle mesec dana platili. Čak su je sami pozvali. Ali mene sada zanima da li smo mi kao roditelji dece iskorišćeni, i šta je ispravno u tom momentu. S jedne strane, mi smo finansirali razvijanje talenata naše dece, a sada to neko koristi - kaže ona.

Majinoj ćerki ovo nije prva muzička škola, i ranije je, kako tvrdi njena mama, pohađala časove u jednom poznatom horu. Tu su plaćali mesečnu članarinu, a onda je došlo do ponude za njen prvi javni nastup.

- U jednom momentu smo došli u situaciju da ja kupujem uniformu za taj nastup. I na sve to nam se kaže da bismo mogli da kupimo i CD sa koga vežbaju pesmice, prilikom čega se naglašava tačna lokacija radnje. Dakle, nije bilo dovoljno što smo basnoslovno plaćali članarinu nego smo još morali i da finansiramo nastupe - objašnjava ova mama.

Na pitanje zašto nije odbila da joj dete ide na nastup, odgovorila je da su skoro svi roditelji puštali svoju decu i da ona nije želela da se njeno dete oseća loše zato što se izdvaja iz grupe.

Dodaje da je problem u tome što će većina roditelja učiniti sve za svoju decu, pa onda često i ne razmišljaju o njihovim pravima.

Izgleda da je upravo roditeljska slabost ono što razne "školice" koriste kako bi na konto dece zarađivale novac.

S druge strane, čini se da je ovaj segment dečjeg obrazovanja prilično haotičan i nesređen. Tome u prilog ide i činjenica da smo kontaktirali s čak tri ministarstva, ali jedino nam je odgovorilo Ministarstvo prosvete gde su objasnili da ne mogu da vrše kontrolu ovih škola i da se oni ne obraćaju ministarstvu za bilo kakve dozvole za rad.

A da je to loše uređena oblast, potvrdili su nam i u Centru za prava deteta.

- U Srbiji postoji niz privrednih subjekata koji obavljaju aktivnosti sa decom i mladima, a koji nisu prepoznati od strane bilo kog sistema na način koji bi omogućio da se osigura bezbednost i zaštiti lični integritet, kao i psihički i zdravstveni razvoj dece. Zatim, ne prati se i ne vrednuje sadržaj i način njihovog rada, niti rezultati koje postižu - piše u saopštenju koje su nam dostavili, a koje je urađeno na osnovu njihovog istraživanja.

Oni dodaju da zabrinjava činjenica da nije propisano u kojim uslovima rad ovih privrednih subjekata treba da se odvija, s obzirom na specifičnost delatnosti i ciljnu grupu sa kojom rade. Takođe, kakve kvalifikacije i kompetencije imaju oni koji rade sa decom, da li postoji i kakav je plan po kome se radi, šta se očekuje da deca saznaju, nauče ili razviju...

- Takođe, neki od ovih privrednih subjekata nemaju čak ni obrazovanje u opisu svojih registrovanih delatnosti - naglašavaju u centru. 
Ono što je zabrinjavajuće jeste da prilikom registracije u Agenciji za privredne registre ovi privredni subjekti treba da ispune iste uslove iz bezbednosti kao bilo koji privredni subjekt, bez obzira na to što rade sa decom i mladima.

Profimedia

I Aleksandar Ilić, predsednik i osnivač Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, kaže za 24sedam da pitanje javnih nastupa dece nije dovoljno regulisano, kao ni rad privatnih škola koje se bave obukama dece.

- To su vanškolske aktivnosti i to su uglavnom škole za hobi i rekreaciju. Nemamo uređen sistem rada tih škola, niti po kom principu i odobrenju one rade. Ti plesni studiji čak pripadaju sportskoj disciplini, a ne umetničkoj grani - objašnjava on.

Što se tiče samih dečjih nastupa, Ilić kaže da oni nisu zabranjeni zakonom već da nisu dovoljno definisani.

- Škole uglavnom egzistiraju preko tih nastupa ili kotizacija. Na odluci je i savesti roditelja na koji način će da plaća aktivnosti svog deteta. I ako pošaljete dete na rekreativnu nastavu, morate da platite. Inače, često je prisutno iskustvo da roditelji dece koja idu na takmičenja plaćaju kotizacije ili kostime. Ne mogu da kažem da je to protivzakonito. Jer ako želim da dete pozicioniram u javnosti i scenski, onda je to nekako i ispravno. Drugo je da pričamo o detetu koje radi u fabrici. Ovo je neka vrsta zabave - kaže on.

Ilić dodaje da je veliki problem i to što sistem rada raznih "školica" nije dovoljno uređen, zbog čega se može desiti da deca rade i po pogrešnom sistemu.

- Pa se onda kasnije susreću sa određenim povredama. Ali to je prisutno i van naše zemlje - rekao je Ilić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi