Stručnjaci savetuju: Kako detetu saopštiti da je neko dojavio da je bomba u školi?

20.05.2022

19:15

0

Školski psiholozi kažu da je najbitnije da roditelji ostanu pribrani i uliju deci sigurnost

Stručnjaci savetuju: Kako detetu saopštiti da je neko dojavio da je bomba u školi?
Profimedia

Dojave o podmetnutoj elektronskoj napravi stigle su jutros na elektronske adrese više osnovnih i srednjih škola u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


Dojave su stigle na mail adrese 134 osnovne škole na teritoriji Školske uprave Novi Sad, kao i nekim školama u Pirotu, Nišu, Babušnici, Vlasotincu, Lebanu i Kuršumliji.

Ovo je samo jedan u nizu ovakih incidenata koji su maltene postali svakodnevni. Međutim, postavlja se pitanje kako detetu saopštiti da je da je neko dojavio da je bomba u školi i šta raditi ako se uspaniči.

Školski psiholog Biljana Lajović kaže za 24sedam da je ovo potpuno nova pojava i da se tu mogu desiti dve situacije. Prva je kada dođe do dojave u samoj školi.

- Deca koja su odrasla i velika shvataju šta to znači, a mislim da im treba reći istinu rečima koje će razumeti. Dakle, reći im da je neko javio da je postavio napravu, da će to biti provereno, a najvažniji momenat je da im se kaže da neće biti problema. Najviše zavisi od toga kako odrasli reaguju. Ako vi budete u panici, i deca će biti u panici. Moramo da povedemo računa da budemo oprezni, ali da ne pravimo paniku. Ako reagujemo razumno, onda se deca neće uspaničiti - objasnila je Lajovićeva. 

S druge strane, ona naglašava da je veoma važno i da ne pričaju drugačiju priču onda kada misle da ih deca ne slušaju.

- Ako pričate telefonom sa nekim i kažete da vas je strah, a deci ste rekli da se ne boje, onda im šaljete duple poruke. A to je veoma loše i treba izbegavati - kaže Lajovićeva.

Nastavnom osoblju i roditeljima savetuje da u takvoj sizuaciji deci kažu da mirno izađu iz škole, da ne trče i ne prave paniku.

- Školsko osoblje treba da kaže da je neko javio da je postavljena bomba, da se ništa ne zna, ali da će škola da preduzme sve da ih zaštiti. Ne smeju ni da izađu iz zgrade pre dece. Ali treba znati da sve ustanove i škole kod nas imaju plan evakuacije - dodaje ona.

24sedam/Maja Kostić
Ilustracija

Međutim, ako se dete tokom evakuacije uspaniči, psihološkinja savetuje školskom osoblju da proba da mu pruži osećaj sigurnosti.

- Ako se dete uspaniči, nastavnik treba da priđe detetu, da ga zagli, nagovori ga da izađu zajedno, da mu kao odrasla osoba pruži sigurnost. Ako dete uhvati panika postoji opasnost da se blokira, da odluči da neće da izađe, da ne čuje ništa šta mu govorite... A drugi momenat je da i druga deca počnu da paniče, odnosno da se panika proširi. I zato je važno da svi odrasli deci kažu da postoji mogućnost da je postavljena bomba i da će evakuacija biti izvedena na određeni način - objašnjava ona.

Lajovićeva čak savetuje da se situacije sa evakuacijom isprobaju pre nego što uopšte do nje dođe, kako bi učenici bili spremni i da ne bi paničili. 

Druga situacija je da se dete uspaniči i da onda ne želi da ide u školu iz straha. Lajovićeva savetuje da i tada roditelji moraju da razgovaraju sa decom.

- Treba da pričaju sa detetom, da mu objasne da će u školi preduzeti sve neophodne korake i da će škola povećati bezbednost. Deci je potrebno da imaju poverenje da će odrasli uraditi sve što može da se uradi da ih zaštite. Važno je samo da se roditelji ponašaju smireno, da ne budu preplavljeni panikom i da ne kažu da neće pustiti dete u školu. Čak i ako ne žele da ga puste, treba da to saopšte bez povišene tenzije, da kažu da dete ne treba da ide u školu dok se ne uspostave sve procedure - rekla je ona. 

I psihološkinja Vera Ristivojević izjavila je da je veoma važno da do najmlađih članova porodice stigne poruka da odrasli brinu o njihovoj bezbednosti, kao i da je situacija pod kontrolom.

- Naravno, svako dete reaguje na svoj način. Deca su veoma osetljiva na atmosferu u porodici. Ukoliko je ona relaksirajuća, mala je verovatnoća da će imati neadekvatne reakcije - ističe Ristivojevićeva, i dodaje da je škola "Sveti Sava", u kojoj radi, adekvatno reagovala na novonastalu situaciju.

24sedam/Maja Kostić
Jedna od dojava bila i na niškom aerodromu


Na pitanje kako roditelji treba da postupe u datoj situaciji, Ristivojevićeva je za Tanjug objasnila da izbegavanje razgovora o nekom događaju, poput dojava o bombama, može dovesti dete do uverenja da je taj događaj toliko strašan da se o njemu ne može ni govoriti.

Tada dete, kaže ona, povećava strah, umesto da ga eliminiše.

- Kao što majka prepozna zašto beba plače, tako i većina roditelja ume da prepozna ako je njihovo dete u strahu. Reakcije su individualne. Može se pojaviti izbegavajuće ponašanje, kada deca otvoreno izražavaju strah. U ovom slučaju to bi bilo odbijanje odlaska u školu - navodi Ristivojevićeva.

Ona objašnjava da su nekada reakcije dece manje otvorene, da ona mogu biti agresivna, besna, povučena, a zapravo iza svega toga, kaže, može biti strah. Ristivojevićeva ističe da je zadatak roditelja, kao i pedagoško-psihološke službe, da decu nauče da svako ima strahove, da se o njima može razgovarati i da ih je moguće prevazići.

Ekipe Ministarstva unutrašnjih poslova izvršile su danas pregled ukupno 224 škole sa teritorija školskih uprava Novi Sad, Niš i Leskovac i utvrđeno je da su dojave bile lažne. U školama koje još nisu pregledane nastava će se odvijati onlajn. O načinu organizovanja časova i povratku na neposrednu nastavu škole će obavestiti učenike i njihove roditelje.

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti