Najluđe priče iz škole skijanja: "Obuju levu cipelu na desnu nogu, stave skije naopako, pa dođu na čas!"

Skijaška sezona je u jeku, a mnogi će ove zime prvi put u životu stati na skije. Zoran Žugić, instruktor skijanja IV stepena i profesor sporta i fizičke kulture, kaže za 24sedam da u škole skijanja dolaze ljudi svih godišta i dodaje da je obučavao i dete od dve godine. 

Žugić kaže da na skije najređe staju ljudi između 20 i 30 godina, a ako se kod njih želja za skijanjem i pojavi, ne dolaze u ski-škole, već budu samouki. A to kasnije može da stvori ozbiljne probleme.

- Najstariji polaznik bio mi je Englez od 67 godina. Britanci nemaju predrasudu da je u nekim godinama kasno da počnu da skijaju. On je dolazio pre pandemije. Naučio je da se spušta na blagim padinama, ovde na Kopaoniku. Nismo želeli da rizikujemo, da ne dođe do pada i ozbiljnijih povreda. Svidelo mu se, naučio je najosnovnije skijaške pokrete, da može da se spusti, zaustavi, takoreći da uživa - izjavio je on.

RINA

 

Polaznici su obično deca od šest-sedam godina. Žugić preporučuje da se deca ne stavljaju na skije pre četvrte-pete godine, iako se dešava da dete mlađe od tog uzrasta izrazi želju da skija. Kako kaže, to su još uvek mala deca da bi učila ozbiljnije da skijaju i treba vremena dok porastu i postanu svesni sebe, okruženja, skija i svega što ide uz to.

- Najmlađi polaznik kod nas bila je devojčica od dve godine. Kada su deca baš mala, postoji i poteškoća prilikom pronalaska odgovarajućeg broj cipela, tj. pancerica - kaže Žugić.

Deca uglavnom nemaju strah kada stanu na skije, a oni malo stariji obično se plaše krivina i visina.

- Bilo je slučajeva i da su odustajali. Jednostavno više ne žele da stanu na skije, ne osećaju se sigurno. Probaju i to je to. Ali retki su to slučajevi. Kada naučite da skijate, jednostavno uživate - rekao je instruktor.

Povrede se najčešće dešavaju pri promeni i ukrštanju staza, tačnije na raskrsnicama i prilikom zatvaranja skijališta. 

- Faktor koji utiče na to je umor ili ako je skijašu hladno pa juri. Svi žele da što pre dođu u hotel i onda im je koncentracija na nižem nivou. Ne vode računa kao na početku dana, pa se dešavaju sudari. Kada se vraćaju u ski-centar, svi moraju da prođu kroz tu jednu stazu koja ih vodi pravo tamo, pa se tada i dešavaju sudari i povrede. Ukazali smo i skijalištima na to da se takve situacije obično dešavaju pri kraju radnog vremena - ističe on.

Pixabay

 

Tokom godina bilo je raznih situacije. Polaznici su dolazili sa obrnutim pancericama, leva na desnoj i obrnuto, ili su pokušavali da stave skije naopako. 

- Kinezi, kada dođu, obično nemaju nikakvu opremu, budu u farmerkama, bundicama... Takve i slične stvari su se dešavale u našoj školi našim ski-učiteljima - rekao je instruktor.

Iako je korona i dalje prisutna u našim životima, čini se da skijališta nisu dugo ispaštala. Osim, možda, što su zajedno sa ugostiteljskim objektima podigli cene, što nema uske veze sa ovom pričom, ali činilo se kao da ipak treba napomenuti, da se ne zaboravi. 

- Situacija tokom korone može da se gleda iz dva ugla. S jedne strane posećenost je velika zato što ljudi nisu mogli da idu van zemlje, jer su svi centri zatvoreni. Išli su i logikom da su na otvorenom i da će se tako sačuvati od korone. Što se tiče ski-centra na Kopaniku, on je radio, a i dalje radi punom parom, uz poštovanje epidemioloških mera - objasnio je za 24sedam Zoran Žugić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi