Zelena Evropa "radi": Ključ u bravu za polovinu termoelektrana

Mreža organizacija ”Evropa van uglja” saopštila je da je, samo pet godina od Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj zatvorena ili su se obavezale da će prestati sa radom do 2030. godine.

Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

U saopštenju se navodi da 13 evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još 11 je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. godine.

U nekim zemljama gde je ugalj osnovni energent radi se na ubrzanom prelasku sa uglja na čiste izvore energije već do 2023. godine. Primer je Grčka, čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50 odsto na 20 odsto u proteklih pet godina.

U zaostatku su jedino zemlje Zapadnog Balkana, koje bi morale što pre da usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije, navodi se u saopštenju Mreže.

Za razliku od komšija iz Rumunije, koji su i zvanično rekli da više neće graditi nove termoelektrane na ugalj nakon što su otkazali projekat izgradnje zamenskog bloka od 600 MW u termoelektrani Rovinari, Srbija i Bosna i Hercegovina ostaju jedine zemlje u južnoistočnoj Evropi koje planiraju njihovu izgradnju.

Srbija i Bosna i Hercegovina, osim termoelektrana Kostolac B3 i Tuzla 7, planiraju još nekoliko takvih projekata: Kolubara B, Kakanj 8, Banovići, Gacko II i Ugljevik III.

Pritisak iz Evrope na ove zemlje raste i ovog meseca Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupke za rešavanje sporova protiv Bosne i Hercegovine, Kosova (vode ga zasebno), Severne Makedonije i Srbije zbog neispunjavanja sopstvenih planova (NERP) gornjih granica emisije sumpor-dioksida, praškastih čestica i azotnog oksida u 2018. i 2019. godini.

Pročitajte još:

Zelena Evropa “radi”: Ključ u bravu za polovinu termoelektrana

Usvojeni predlozi zakona: Po 60 evra za sve građane, prijave od 28. aprila do 15. maja

Problem ima i Crna Gora, gde Vlada zasad neuspešno pregovora o produženju roka za gašenje termoelektrane Pljevlja, koja je već potrošila 20.000 radnih sati koji su joj dozvoljeni da se iskoriste do kraja 2023. godine.

Najveći pojedinačni emiteri ovih gasova su ložišta elektrana.

Poznati su podaci da je emisija sumpor-dioksida (SO2) u Srbiji u 2018. godini iznosila je 345,5 kilotona, da 90 odsto od toga naprave u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Ova industrija napravi i 20 odsto ukupno emitovanih 250 kilotona ugljen-monoksida (CO).

Udeo energije iz obnovljivih izvora je tek nešto veći od 20 odsto, iako je cilj za 2020. bio 27  procenata. Pritom su “fid-in“ tarife zelenim proizvođačima “nepotrebno visoke“, kako zaključuje Energetska zajednica, a nove investicije se praktično blokiraju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi