Srbija je u još nečemu prošla mnogo bolje od ostatka sveta, a posebno od EU

Dok su strane direktne investicije u prvoj polovini ove godine, usled zatvaranja ekonomija širom sveta, gotovo prepolovljene, a u pojedinim evropskim zemljama čak je došlo do povlačenja novca, Srbija je imala sreće. Tako je u našu zemlju priliv stranih direktnih investicija za prvih šest meseci 2020. iznosio 1,61 milijardu dolara, što je za 16,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Naime, prema najnovijem izveštaju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ekonomskog instituta, ističe se da je priliv direktnih investicija u Srbiju usled pandemije smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali da je kontrakcija slabija u odnosu na globalne tokove.

Ima i dobrih primera

Pandemija ne pogađa sve evropske zemlje podjednako, pa su neki nadmašili rezultat iz predkriznog perioda. To je slučaj sa Irskom, navode u MAT-u, gde je priliv stranih direktnih investicija krajem juna premašio 75 milijardi dolara, što je za 10 milijardi više nego lane. Slično je i u Nemačkoj, rast od 15 odsto, te je ukupan iznos ulaganja ovde dostigao zaključno sa junom 21 milijardu dolara.

Analitičari MAT-a navode i da je najveći procenat stranih investicija, oko 60 odsto, uložen u razmenljive sektore, pre svega prerađivačku industriju, 32,9 odsto i saobraćaj, 20,7 odsto, a za njima slede građevinarstvo, 13,7 odsto i finansijski sektor, sedam odsto.

I dalje najviše iz evropskih zemalja

– Najviše investicija u Srbiju je došlo iz evropskih zemalja, iz EU oko 68,4 odsto i Rusije oko 5,3 odsto. Zatim iz azijskih zemalja, 20,2 odsto, i to pre svega Кine, oko 18,9 odsto – ističe se u izveštaju MAT-a.

Kako je ocenjeno, neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, i u periodu od januara do avgusta ove godine, omogućava u potpunosti pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Pročitajte još: Odlične vesti: Privreda se već resetovala na 2019.

Pročitajte još: Mladim poljoprivrednicima državna zemlja bez nadoknade

Kada se radi o svetu, krajem oktobra je objavljen izveštaj UN-a o kretanju globalnih investicija. U njemu se ističe da su strane direktne investicije u prvom polugođu 2020. usled zatvaranja ekonomija širom sveta redukovane za 49 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Aktuelni investicioni projekti se usporeno realizuju dok se manje bitni projekti odlažu kako bi kompanije sačuvale potrebnu likvidnost.

Tako su, kako ističu analitičari MAT-a, svi oblici investicija smanjeni, grinfild ulaganja za 37 odsto, tzv. kros-border preuzimanja i akvizicije za 15 odsto, dok su novo-najavljeni međunarodni projektno-finansijski sporazumi, kao bitan izvor infrastrukturnog ulaganja, redukovani za četvrtinu.

– Najveći pad je registrovan kod razvijenih ekonomija, gde vrednost stranih direktnih investicija u prvom polugođu 2020. dostiže 98 milijardi dolara, što je za 75 odsto manje nego u istom periodu 2019. Trend priliva je naglo i nadprosečno pogoršan u evropskim zemljama – ističu analitičari MAT-a.

U Africi najveći pad ulaganja

U zemljama u razvoju pad stranih direktnih investicija u proseku iznosi 16 odsto, što je manje nego što je UN očekivao sredinom godine.

– U Africi je zabeležen pad od 28 odsto, u Južnoj Americi 25 odsto, te 12 odsto u Aziji, gde je dobar rezultat potekao, pre svega, od brzog oporavka kineske ekonomije. Interesantno je da je upravo u prvom polugođu 2020. ovaj deo Azije privukao više od polovine ukupne vrednosti stranih direktnih investicija u svetu – ističu analitičari MAT-a.

Najviše muke za Holandiju

Ono što zabrinjava je to da je, zaključno sa junom 2020. godine, najpogođeniji region sveta u pogledu stranih direktnih investicija Evropa. Tu je neto priliv zašao u negativnu zonu.

– Ovako loš rezultat se u Evropi prvi put registruje od kad se vodi statistička evidencija investicija. Svi oblici stranih direktnih investicija su u dramatičnom padu, najavljeni grinfild investicioni projekti smanjeni su za 17 odsto, a kros-border preuzimanja i akvizicije za pet odsto – navodi se u analizi MAT-a.

Pročitajte još: Kod njih je srpsko pivo jednako nemačkom…

Pročitajte još: Ne isplati se biti “zelen” u Srbiji: Firme opterećene taksama…

Tako u okviru EU pad u prvom polugođu iznosi 29 odsto jer su strane direktne investicije sa prošlogodišnjih 186 milijardi dolara svedene na 133 milijade. Holandija je najteže pogođena i tu je neto priliv negativan, pri čemu je zabeleženo veliko dezinvestiranje u imovinu od minus 70 milijardi dolara i negativne međukompanijske pozajmice od minus 57 milijardi.
Značajno dezinvestiranje registruje se i u Italiji, gde je samo Vodafone iz Telecom Italia SpA izvukao preko 4,2 milijarde dolara.

– Cela Italija je u prvom polugođu 2020. ostvarila neto priliv stranih direktnih investicija od jedva dve milijarde dolara, što je uporedivo sa rezultatom „majušne“ Srbije – ističu analitičari MAT-a.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi