Odlične vesti: Privreda se već resetovala na 2019.

U periodu januar-septembar proizvodnja ukupne industrije i prerađivačke industrije su skoro dostigle proizvodnju iz istog perioda prethodne godine – zaostatak je beznačajan i već dodavanjem oktobra on će biti prevaziđen, kaže analiza tima biltena Makroekonomskih analiza i trendova pri Ekonomskom institutu u Beogradu.

Kumulativni rezultat spoljnotrgovinske razmene još uvek je niži, ali se taj zaostatak rapidno smanjuje i, ako bi se taj tempo zadržao, do kraja godine bi bio eliminisan. Promet robe u trgovini na malo je u osetnom međugodišnjem porastu, i nominalno i realno.

Dinamika koju je uspela da ostvari srpska privreda je veoma dobra. Nakon međugodišnjeg pada za 16,7 odsto u aprilu, međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje je usledio i u maju, ali je redukovan na 9,3 odsto. Kumulativni pad u periodu januar – april izneo je 6,5 odsto. Već u junu je ostvaren međugodišnji porast za 2,7 odsto, u julu za 0,4 odsto, u avgustu za 4,2 odsto i u septembru za 4,6 odsto. To daje kumulativni međugodišnji pad za period januar – avgust sveden na 0,2 odsto.

Motor oporavka prerađivačka industrija

– U celini, presudna za dinamiku ukupne industrijske proizvodnje je dinamika proizvodnje prerađivačke industrije – kaže Stojan Stamenković, autor ovog dela studije MAT-a.

U septembru je ona međugodišnje povećana za 4,1 odsto, a porast ukupne industrijske proizvodnje na nešto viši nivo podigao je porast proizvodnje elektroprivrede koji je u tom mesecu izneo 9,6 odsto.

U celom periodu januar-septembar proizvodnja prerađivačke industrije je međugodišnje smanjena za 0,1 odsto.

Dinamika oporavka je opet na prvo mesto istakla proizvodnju trajnih proizvoda za široku potrošnju i kapitalnih proizvoda. Inače, trendovi svih oblasti su trenutno rastući, izuzev trenda intermedijarnih proizvoda koji je u septembru zadržao nivo iz prethodnog meseca (6,5 odsto iznad proseka prethodne godine).

Trendovi trajnih proizvoda za široku potrošnju i kapitalnih proizvoda su u septembru dostigli nivoe u intervalu 15 odsto do 20 odsto iznad proseka prethodne godine (respektivno, 19,3 odsto i 17,3 odsto).

Ostali trendovi su na znatno nižem nivou – intermedijarni proizvodi i energija nešto iznad 5 odsto, a netrajni proizvodi za široku potrošnju iznad 2 odsto.

Proizvodnja cele oblasti osnovnih metala međugodišnje je pala u samom septembru za 22 odsto a u periodu januar-septembar za 15,1 odsto., a proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 25 odsto u septembru i za 23 odsto u periodu januarseptembar. I desezonirani indeks i trend u septembru pokazuju mali pad na nivou koji je blizu 20 odsto ispod prošlogodišnjeg proseka.

I prehrambena industrija je svoju najnižu tačku dostigla u aprilu ove godine ali je njen međugodišnji pad u tom mesecu za 11 odsto skoro upola manji od pada proizvodnje prerađivačke industrije u tom mesecu koji izneo 20 odsto.

Kumulativno, proizvodnja ove oblasti je u periodu januar-septembar povećana za 1,9 odsto.

U prošlom i nekoliko ranijih brojeva MAT-a ukazivali smo na to da je presudan faktor ograničavanja rasta proizvodnje cele oblasti pad proizvodnje mesne industrije, zbog problema u izvozu. U septembru je zabeležen međugodišnji porast izvoza mesa za 4,3 odsto i, ako je to rezultat novih ugovora o izvozu mesa, onda to može biti znak stabilizacije rasta ove oblasti.

U pretprošlom broju MAT-a ocenjeno je da tekuće tendencije ukazuju na mogućnost da proizvodnja prerađivačke industrije u celoj godini iznese najmanje 1 odsto. Indikatori za avgust i septembar su u međuvremenu poduprli takvu prognozu.

Međutim, u međuvremenu, u oktobru i novembru svet, a posebno zemlje EU, suočava se sa novim talasom pandemije korona virusa i zatvaranjem pojedinih zemalja u vezi s tim.

Koliko će to uticati na naš izvoz i industrijsku proizvodnju ostaje da se vidi.

Krenuli da rastu i uvoz i izvoz

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u septembru 2020. iznela je 3613 miliona evra, što je za 6,8 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. Septembar je prvi mesec posle februara 2020. u kome je vrednost spoljnotrgovinske razmene međugodišnje porasla.

U tom okviru izvoz je vredeo 1.570 miliona evra, ili 4,7 odsto više, a uvoz 2.043 miliona, ili 8,5 odsto više. Septembar je tako i prvi mesec posle marta 2020. u kome su i izvoz i uvoz međugodišnje porasli.

Pročitajte još:

Kod njih je srpsko pivo jednako nemačkom: Kraft pivari se ne daju koroni

Spasići ne odustaju: Grešite, strancima je zanimljiva tamjanika

U periodu januar – septembar izvoz je vredeo 12,2 milijarde evra, ili 6,1 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, a uvoz 16,5 milijardi evra, ili 4,8 odsto manje.

Pri međugodišnjem upoređenju, u periodu januar-septembar porastao je jedino izvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju (za 2,9 odsto), dok je izvoz ostalih namenskih kategorija je pao (od 13 odsto u slučaju energije do pet odsto u slučaju trajnih proizvoda za široku potrošnju).

Kada je uvoz u pitanju, u periodu januar – septembar takođe je povećan uvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju (10 odsto), a uvoz ostalih namenskih kategorija je smanjen (30 odsto u slučaju energije, te 1,0 odsto do 7,0 odsto kod ostalih kategorija).

Inače, tekuće su trendovi uvoza svih namenskih kategorija uzlazni i dostigli su vrednosti iznad prošlogodišnjeg proseka, sem trenda uvoza energije koji, posle obrušavajućeg pada, simbolično raste tokom poslednjih pet meseci u zoni između 50 odsto i 55 odsto ispod prošlogodišnjeg proseka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi