Da li ste i vi sagoreli na poslu?! Ova firma ima rešenje - neograničeni godišnji odmor
Poslodavac se na ovaj korak odlučio kako bi smanjio "emotivno izgaranje", a da li je to i dugoročno rešenje za zaposlene koji su "izgoreli", za 24sedam pojašnjava psiholog Aleksa Milević
Brojne svetske kompanije već godinama se trude da doskoče sindromu "burnout" (izgaranju na poslu) i da svojim zaposlenima obezbede što zdravije okruženje za rad.
Tako je jedna finansijska firma, sa sedištem u Londonu, odlučila da od 2022. godine omogući svojim zaposlenima neograničen broj slobodnih dana tokom cele godine.
- Investicioni bankari, prodavci i drugo osoblje kompanije moraće da godišnje uzmu najmanje četiri nedelje slobodno, kao i dva ili tri slobodna dana u tromesečju - rekla je za "Blumberg" glavna izvršna direktorka firme Sem Smit.
Kako dolazi do sagorevanja na poslu?
- Ne postoji maksimum, postoji minimum slobodnih dana koje moraju da iskoriste. Ostalo je na njima - dodaje ona.
Pročitajte još:
Kompanija se potrudila da omogući slobodne dane za još neke aktivnosti koje će zaposlenima dati dozu samopouzdanja da ih bez zadrške i koriste.
- Tiču se svakodnevnih obaveza, poput posete lekaru, veterinaru ili pak dolaska vodoinstalatera, a ne računaju se u četvoronedeljni minimum - objasnila je direktorka.
Profimedia
Sindrom "Burnout" je specifičan oblik stresa na radu koji se javlja onog trenutka kada se smanjuje efikasnost, a rastu iscrpljenost i nezadovoljstvo poslom koji obavljamo.
Ova takozvana bolest modernog doba javlja se kada dođe do nesklada između naših ciljeva i onoga što se od nas traži, objašnjava za 24sedam psiholog Aleksa Milević.
- Kada uvidimo da su radni izazovi preveliki u odnosu na naše kapacitete, dolazi do sagorevanja - ističe psiholog.
Kako prepoznati da ste "sprženi"?
Sindrom "burnout" se identifikuje kroz tri osnovne dimenzije, objašnjava Milević.
- Reč je o iscrpljenosti, depersonalizaciji, hladnom i negativnom stavu prema korisnicima usluga, kolegama na radnom mestu, ravnodušnom odnosu prema poslu i osećaju smanjene efikasnosti - kaže on.
Naš sagovornik objašnjava da ovakvi potezi kompanija jesu dobri, ali da ne dovode do krajnjeg rešenja problema.
- Kroz njih se suštinski ne rešava problem. Oni privremeno izoluju osobu, ali se ona vraća u toksičnu sredinu kasnije. Suština je u rešavanju korena problema. Potrebno je uočiti koji su to uzroci stresa na poslu koji dovode do sindroma sagorevanja i raditi protiv njih. A to upravo može da učini samo osoba koja ih proživljava - objašnjava Milević, i dodaje:
- Faktori stresa mogu biti kolege, međuljudski odnosi, samo radno okruženje, organizaciona struktura, zahtevi, kao i nejasne i nedovoljno definisane uloge koje obavljamo. Rešenje je u njihovom redefinisanju.
Koga najčešće pogađa?
Profimedia
Iako savremena psihologija sindrom "burnout" definiše kao radnu dijagnozu, on se sve više širi i na svakodnevne aktivnosti.
- Kada ne postoji jasno definisana uloga na poslu, jedna osoba ispunjava više radnih zadataka istovremeno i često se dešava da ne može sve da postigne. Tada se javlja konflikt uloga, pa je, na primer, jedna osoba i zaposlena, i majka, i ćerka, a svaka uloga iscrpljuje onu drugu - pojašnjava psiholog.
Kako dodaje, najčešće sagorevanje pogađa mlade i one sa višim stepenom obrazovanja, dok pol ne igra ključnu ulogu.
- Mladi na početku karijere skloniji su idealizaciji posla, a oni koji imaju viši stepen obrazovanja nalaze se na višim pozicijama, što nosi sa sobom druge faktore sagorevanja. Nevenčani su manje skloni sindromu "burnout", dok ne postoji jasan parametar kada je u pitanju pol - zaključuje Milević.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari