I Epl je morao da popusti: Društvene mreže oštar kritičar reklama

Nakon što je „Epl“ na društvenoj mreži X objavio reklamu za novi ajped, pritisak korisnika primorao je tehnološku kompaniju iz Kupertina da je vrlo brzo ukloni. Ma koliko ajped bio popularan a „Epl“ moćan, ne može se baš igrati sa nipodaštavanjem dobrog dela ljudske civilizacije zarad promocije veštačke inteligencije.

Sporni oglas prikazuje veliku presu kako uništava brojne predmete – od klavira i metronoma do kanti boje i automata za igre -  da bi se potom umesto svih njih pojavio „ajped pro“, objašnjava „Blumberg Adrija“.

Sugestija da ajped može da sabije kulturnu snagu čovečanstva u predmet debljine pet milimetara naišla je na različite reakcije komentatora na društvenim mrežama. Glumac Hju Grant je na X napisao da reklama predstavlja „uništenje ljudskog iskustva, zahvaljujući Silicijumskoj dolini“.

Džastin Bejtman, američka rediteljka koja je kritikovala uticaj AI na svoju industriju, napisala je na istoj mreži:

– Zašto je Epl napravio reklamu koja guši umetnost? Tehnologija i veštačka inteligencija imaju za cilj da unište umetnost i društvo uopšte.

Reklama je kada je lansirana dobila skromnu ocenu od 1,9 zvezdica prema istraživačkoj firmi „Sistem1“, koja predviđa dugoročni rast brenda na osnovu oglasa i omogućava brendovima da testiraju efikasnost svojih reklama.

Takođe ima nisku ocenu "spike" od 0,78, što znači da oglas ima slab kratkoročni prodajni potencijal. Pored toga, oglas je ostvario "skroman" fluency skor od 77, što se koristi kao merilo prepoznavanja brenda, navodi Marketing Week.

„Epl“ se kasnije izvinio i priznao da je reklama bila pogrešno procenjena.

– Kreativnost je u našoj DNK u Eplu i izuzetno nam je važno da dizajniramo proizvode koji osnažuju kreativce širom sveta. Naš cilj je da uvek slavimo bezbrojne načine na koje korisnici izražavaju sebe i oživljavaju svoje ideje kroz ajped. Nismo uspeli sa ovim videom i izvinjavamo se – rekao je Tor Miren, potpredsednik za marketinške komunikacije, u izjavi poslatoj trgovačkoj publikaciji „Ed ejdž“.

Prijavljeno je da, iako reklama ostaje dostupna na nalogu prvog čoveka Tima Kukana X i na YouTubu, „Epl“ je otkazao planove da je prikazuje na televiziji.

Prokletstvo društvenih mreža

Snagu i glas koje su društvene mreže dale pojedincima mnogi koriste kako bi određene stvari stavili u pravi kontekst ili korisnicima pružili relevantne informacije do kojih inače ne bi došli, međutim, vrlo često može da se desi i da se određeni pojedinac ili kompanija nađu na udaru javnosti iz pogrešnih razloga ili tumačenja njihovih poteza.

– Mislim da je to potpuno pragmatičan potez, jer ne žele da podsvesno odbijaju grupaciju koja sada već decenijama formira mišljenje o ovoj kompaniji i širi ga dalje – objašnjava za „Blumberg Adrija“ Vladimir Ćosić, kreativni direktor u agenciji „Reprezent“.

Sa ovim stavom saglasna je i Ivana Mijatović, senior digital marketing menadžer i stručnjak za društvene mreže koja veruje da je „Epl“ na trenutak zanemario svoje korisnike i poslao im poruku koja po mnogima nije na mestu.

– S obzirom na to da ajped (sada) ima mali doprinos u njihovoj prodaji, bilo kakav negativan sentiment može dovesti ne samo proizvod već i sam brend u problem. Imajući u vidu da je reakcija javnosti bila prilično i po meni opravdano oštra, korak da uklone reklamu je sasvim opravdan. Ako pogledamo popularnost i uspeh serije „Blek miror“, smatram da svi tek brendovi treba da obrate posebnu pažnju na svoju komunikaciju prema krajnjim korisnicima. Iako je „Epl“ reklama „Kraš“ (Crush) potekla od popularnog TikTok trenda, ona u takvoj postavci povlači ozbiljne „red flags“ (crvene zastavice) – kaže Mijatovićeva.

Ona dodaje da kada uzmeš gitaru u svoje ruke, taj osećaj nijedan tek uređaj ne može da zameni – niti treba da menja.

– I to je ono što je „Epl“ zanemario. Tehnologija treba da bude tu da te inspiriše, da otključa tvoj potencijal i pomogne ti da još više napreduješ, a ne suprotno, da uništava i kreira vajb distopije – kaže sagovornica.

U današnjem povezanom svetu, gde se informacije i dezinformacije, a neretko i mržnja, šire neslućenom brzinom, jasno je da samo jedno pogrešno tumačenje bilo čijeg dela vrlo lako može da pokrene požar negativnosti. Međutim, da li bi trebalo da umetnici nastave da slušaju kreativne muze ili pokleknu pod pritiskom društvenih mreža?

– Mislim da je ova pojava mračna strana medalje zvane društvene mreže. S jedne strane, društvene mreže, internet i ostala tehnička dostignuća su demokratizovale proces proizvodnje i distribucije umetnosti do neslućenih razmera. S druge, demokratizovala je i kritiku, s obzirom na to da doslovno svaka osoba ima pravo i sredstva da iskaže svoj stav u vezi sa bilo čime, čak i stvarima o kojima ne zna ništa. Pored toga, stavovi koji su ekstremno negativni su vidljiviji jer su podržani od strane algoritama i tako se stvara lavina negativnosti. Jedan od meni omiljenih umetnika koji se puno bavi ovim pitanjima na beskompromisan način u kontekstu komedije je britanski komičar Riki Žerve i sklon sam da sledim njegove stavove po ovim pitanjima – kaže. Ali ako brend može da stane 100 odsto iza poruke i bude siguran da ono što radi je ispravno za ljude i generalno društvo u kome živimo, onda pritisak javnosti neće imati toliko uticaja. Primer toga je „Najk“ reklama “Drim krejzi“ (Dream Crazy) - gde i pored pritiska javnosti, „Najk“ nije odustao od svoje poruke – kaže Ćosić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi