Deca ne mogu bez interneta, kako da im to učinimo bezbednim (FOTO+VIDEO)
Mudar i siguran klik moto je akcije koju je pokrenuo m:tel i koja pokazuje da su internet i digitalne tehnologije odlična stvar, ako ih za decu bezbednim učine roditelji, nastavnici ali i kompanije
„Svi imamo crne poveze na očima, koji samo izgledaju kao ekrani kompjutera i mobilnih uređaja, i moramo ih skinuti i pomoći deci da digitalne tehnologije upotrebljavaju u svoju korist a uz minimum opasnosti koje vrebaju na internetu“, kaže generalna direktorka kompanije „m:tel Bosna i Hercegovina“, Jelena Trivan.
Ova kompanija već šest meseci sprovodi kampanju „Ne zatvarajmo oči, zaštitimo decu na internetu“, koja ima veliki regionalni odziv, što ne čudi s obzirom na to da je problem digitalnog nasilja i kriminala i lokalni, i regionalni, i svetski…
S kakvim se sve izazovima sreću deca ali i njihovi roditelji i nastavnici, razgovarano je danas u Beogradu na Konferenciji o bezbednom i konstruktivnom korišćenju digitalnih tehnologija.
24sedam/Nenad Vujanović
Pročitajte još:
– Krajnji cilj je svima jasan, da deca ni ne dođu u situaciju da im treba psihološka pomoć ili da postanu tragična žrtva digitalnog nasilja, ali on se može postići samo sinhronizovanim radom državnih institucija, škola, kompanija, pre svega, samih roditelja – napomenula je na otvaranju konferencije Trivan.
Srbija, kao i druge moderne zemlje sveta, ima upotrebu savremenih tehnologija kao predmete već u osnovnim i srednjem obrazovanju, deca se sa digitalnim aparatima sreću od malih nogu ali sa porastom upotrebe, višestruko je poraslo i nasilje u tom domenu, istakla je ministarka obrazovanja Slavica Đukić Dejanović.
24sedam/Nenad Vujanović
– Nažalost, ne samo da su žrtve deca već sve češće daca postaju i progonioci. A kuća, koja je ranije bila za decu bezbedna oaza od spoljnjeg sveta, danas to nije jer je digitalna svet prodro duboko u naše živote. Deca su sve izolovanija u svojim domovima i time izloženija strancima i sklonija depresiji. A u školama imamo nastavnike koja problem zanemaruju ne iz namere ili nebrige već zbog toga što nemaju dovoljno znanja o opasnostima od te vrste nasilja ali i bolesti zavisnosti– upozorila je Đukić Dejanović, inaće klinički psihijatar.
Zbunjeni su i roditelji, koji ne mogu ni da sagledaju horizont digitalnih opasnosti, dodaje Trivan, čija kompanija sarađuje na digitalnoj bezbednosti dece sa UNICEF-om i Plavim telefonom (Blue Phone).
Ako ste napadnuti, čuvajte dokaze
Da se ne bi postala žrtva digitalnog nasilja potrebna je svet i edukacija. A kada je neko već napadnut, potrebno je nadležnima obezbediti dokaze ako bi mogli da reaguju protiv počinilaca.
– Sporne slike ili poruke nikako ne brisati sa ako mogu da same nestanu odmah uraditi snimke ekrana uređaja. Bez toga nema dokaza i policija ne može da radi svoj posao. Kada dokaz postoji, mi formiramo slučaj i kroz aplikaciju u kojoj su povezani i policija i tužilaštvo, prosleđujemo ga odgovarajućoj službi – objašnjava Sandra Bakić, koordinatorka Nacionalnog kontakt centra.
Bakić ističe da se ćesto dešava i da deca traže od njih zaštitu ali da ne saznaju roditelji, iz stida ili straha.
- A bez učešća roditelja ne može se voditi istraga i postupak. Zbog toga je potrebno raditi na toma da dete ima poverenja u svoje roditelje – zaključuje Bakić.
– Zastrašujuće je kada spoznate slika vašeg deteta sa plaće koju ste jednom objavili na društvenim mrežama na internetu ostaje zauvek, čak i kada je vi obrišete sa svog posta. Na roditeljima je velika odgovornost, i kod objavljivanja ličnih podataka ali i odnosa prema detetovom digitalnom životu ali i nastavnicima i školi. Govori se o zabrani telefona u školama, najlakše je doneti zabranu, ali njih niko ne poštuje pre svega jer roditelji podržavaju decu da krše propise u želji da im “stalno budu dostupni“. Roditelji treba da puste školu da uradi svoj deo posla, oni ga sa svojom decom imaju dosta i kod kuće – napominje direktorka Trivan, majka deteta koje ide u jednu od kola u kojima je, kako kaže, navodno „zabranjen mobilni“.
Državni sekretar u ministarstvu informisanja i telekomunikacija, Milan Dobrijević, istakao je da je uvreženo pogrešno mišljenje da su deca „majstori za mobilne“ i da roditelji zbog toga ne mnogu ili ne treba da ih u tome prate.
– Oni se snalaze sa aparatima i aplikacijama ali ne znaju šta je bezbedan i kvalitetan sadržaj a šta nije. U tome im moraju pomoći roditelji, a oni za to moraju da prvo nađu vremena u svojim prezauzetim životima – naglašava Dobrijević.
Dobrijević je istakao da država sa svoje strane kroz Nacionalni kontakt centar (poznati broj 19833), pomaže žrtvama sajber-bulinga, bolesti zavisnosti ali i napada digitalnih predatora. Do sada je obavljeno 41.000 kontakata sa potencijalnim žrtvama nasilja, oformljeno je 7.000 predmeta, od kojih je 600 odmah prosleđeno na hitni reagovanje nadležnim organima – od policije do Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
24sedam/Nenad Vujanović
Sandra Bakić, koordinatorka Nacionalnog kontakt centra dodaje da su "svuda gde ima dece" i da su kreoz obuke i radionice, često i po sportskim kampovima, prošlo 15.000 dece i 8.000 roditelja.
- Ali ma koliko se mi trudili, ima nas malo prema tolikim potrebama. Želimo da napravimo mrežu dece-edukatora, jer oni najlakše mogfu da dopru do svojih vršnjaka - napominje Bakić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari