Smart charging kao korak dalje: Automobilima ćemo grejati i osvetljavati kuće (VIDEO)
Deluje kao naučna fantastika, ali već se delomično primenjuje u Holandiji – pametno punjenje e-automobila otvara vrata proširenju energetske mreže i „na točkove“
Ako ste u Evropi i želite da budete mudri, gledajte kako to rade Holanđani. Država i društvo, koji su dobar deo svoje teritorije oteli od mora i svetu prodaju najviše poljoprivrednih proizvoda po vrednosti posle SAD, igraju „na pamet“ i pokazuju to i po „pitanju budućnosti“ – e-mobilnosti.
Dok su drugi još zapeli na nivou pitanja da li da kupim električni automobil i gde ćemo ih puniti, ili hoćemo li imati struje za to, u Holandiji već gledaju kako da električne automobile iskoriste za proširenje svoje energetske mreže. Praktično, kako da se greju ili osvetljavaju kuće „na automobil“.
Prvi korak ka tome je sistem „pametnog punjenja“ (Smart charging), i o njemu je 24sedam pitao Berta de Breja, iz kompanije „Elaadnl“, čoveka koji je na 10. Simpozijumu e-mobilnosti u Beogradu predstavljen kao neko ko je najzaslužniji što Holandija ima najbolju mrežu javnih punjača u Evropi.
- Izračunali smo u Holandiji da su vozila u proseku parkirana 22 časa dnevno, pa možete da odaberete trenutak u danu kada ćete da ih punite i time rasteretite energetsku mrežu. Ako ih svi pune u pet popodne, mreža ima problem, ali ako rasporedite da ih neki pune ujutro na poslu, neko noću kod kuće, mreža će to lako podneti – kaže za 24sedam De Brej.
Pročitajte još:
Tu se onda pojavljuje mogućnost da u ta 22 sata odaberete i trenutak kada su cene na tržištu niske, jer one prilično variraju tokom dana. Tako i vozači e-automobila i svi potrošači struje iz mreže mogu da imaju beneficije od pametnog punjenja. Ali, tu nije kraj…
Energetska mreža koju razvijaju Holanđani, čak i kada su električni automobili u pitanju, mora da bude bidirekcionalna. To znači da ima raširenu mogućnost da daje električnu energiju za snabdevanje domaćinstva (i privrede) i punjenje automobila, ali i da prima struju iz njih. Iz panela na krovovima privatnih kuća jednako kao i iz – automobila.
Upravo kombinacija bidirekcionalne mreže i „smart čardžing“ omogućava da se automobili koriste kao mnogobrojne baterije na točkovima.
- Već sada imate automobile koji mogu da napajaju spoljne uređaje, ali ovako to ide mnogo dalje. Vlasnik automobila bi mogao da napuni vozilo strujom kada je ona najjeftinija, a proda je kroz mrežu kada je najskuplja. Tako bi on profitirao na razlici cene, a mreža na sigurnijem snabdevanju – objašnjava De Brej.
Striktna satnica
Bez obzira na to što se EU sada premišlja oko nekih svojih ekoloških ciljeva, pa je npr. ublažila euro 7 standard izduvnih gasova, Holandija ostaje pri svojim. I to po striktnoj satnici gde je smanjenje emisije za 49 odsto zakazano do 2030. godine, od kada više neće prodavati nove SUS automobile. Pre toga će se rešiti SUS autobusa, 2025. godine, do kada će uvesti „zone bez emisije“ u 40 najvećih gradova.
Krajnji cilj je, zasada, 2050. kao godina uvođenja potpuno cirkularne ekonomije i potpunog odustajanja od upotrebe gasa.
Holandija ima striktne i veoma ambiciozne planove što se tiče e-mobilnosti i postizanja ekoloških ciljeva Zelene agende. Uveliko se spremaju da 2030. godine kupuju samo električne automobile, a za javni prevoz imaju čak i kraći rok.
- Želimo da izbacimo vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) sa tržišta novih automobila do 2030. godine, a već vidimo veliki priliv. Sada već četiri od 10 novih automobila koji se kupe budu s pogonom na struju. Kod javnog transporta ciljevi su još veći, jer već 2025. godine ne bi trebalo da se prodaju novi autobusi koji imaju SUS motore.
Zbog toga im treba i ozbiljna energetska i prenosna mreža, ali i razgranata mreža punjača. Danas imaju 80.000 javnih i 60.000 polujavnih (lokalnih, „komšijskih“) punjača, a žele da imaju više od miliona do 2030. U svakoj opštini u proseku imaju zadatak da izgrade 1.000 punjača godišnje.
Globalni ciljevi smanjenja emisije gasova staklene bašte su, kaže De Brej, veliki razlog zbog čega sve ovo treba raditi, ali pre svega građani treba da imaju u vidu one lokalne, nažalost već „vidljive“, razloge.
- Kao i u Beogradu, i u nekim industrijskim gradovima u Holandiji imamo veoma loš kvalitet vazduha, i to je dodatak na globalnu emisiju gasova staklene bašte. A postoje još dva razloga, jedan državni i jedan lični – dodaje De Brej.
Državni razlog je energetska nezavisnost, zbog čega se Holandija odrekla ruskog gasa o kojem je bila visokozavisna nakon što je prestala da (zbog učestalih zemljotresa) ispumpava svoj. A upotrebu gasa uopšte planira da izbaci do 2050. godine.
Onaj lični, i veoma primamljiv, jeste – profit.
- Ako generišete svoju struju, na primer sa solarnih panela na svom krovu, ne samo da ste nezavisni od energenata iz ratnih zona, nego je to i biznis priča. Tu struju možete da prodate – kaže Bert de Brej za 24sedam.
Dvodnevni 10. Simpozijum e-mobilnosti, koji su prošle nedelje u Beogradu organizovali srpska kompanija "Vozim na struju" i slovenačko udruženje E-mobility, okupio je stručnjake i ljude iz automobilske i prateće industrije, proizvodnje opreme za e-mobilnost, ali i bezbednosti u saobraćaju.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari