Porast broja građevinskih dozvola: Preokret na tržištu ili raskorak sa stvarnošću
Broj izdatih građevinski dozvola u avgustu, prvi put veći nego lani još od januara, mogao bi da se tumači kao oporavak građevinske industrije, ali stručnjaci kažu da to treba uzeti s rezervom
Najnoviji podatak Republičkog zavoda za statistiku iz oblasti nekretnina je da je u avgustu ove godine u Srbiji izdato 2.877 građevinskih dozvola. To je povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine i, što je još važnije, prvi put je broj ovogodišnjih dozvola izdatih u jednom mesecu nadmašio isti mesec prošle godine još od januarskih 12,8%.
Ovaj podatak mogao bi da, na prvi pogled, da neku naznaku da je građevinska industrija pokrenuta i da bi mogla da izađe iz oseke u kojoj se nalazi od kraja prošle godine.
Međutim, ovaj broj dozvola, pogotovo što se tiče 540 dozvola koje su date za izgradnju stambenih zgrada ovog avgusta naspram 506 iz prošlog, treba uzeti s rezervom, kaže za 24sedam Petar Matunović, direktor građevinskog preduzeća „Lastavica“, čiji se prefabrikovani elementi nalaze na brojnim novim građevinama u Srbiji.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Pročitajte još:
- U dobijanje tih dozvola investitori su krenuli pre nekih godinu dana, kada je situacija na tržištu bila umnogome drugačija nego danas. Same dozvole važe tri godine, tako da je pitanje i šta će se od objekata koji su odobreni stvarno i izgraditi. Situacija ne terenu trenutno uopšte ne izgleda dobro – kaže nam Matunović.
Aktuelnu situaciju na gradilištima po Srbiji, bar kada je stanogradnja u pitanju, Matanović opisuje kao „dosad neviđenu“.
- Odavno nam se nije dešavalo da nam dolaze majstori fasaderi, keramičari, instalateri… i traže da im damo neki posao da rade. Obično ti juriš njih i srećan si kada možeš da imaš neku ekipu na raspolaganju. Da se investitori polako povlače iz posla, vidimo već mesecima i po tome da nedostaje para na tržištu, i da počinju da se gomilaju dugovi prema podizvođačima. Sve je, naravno, posledica toga što su stambeni krediti preskupi i da ih gotovo više niko ne uzima – napominje Matunović.
Stisla kriza, pa i cene počele da padaju
Na samom tržištu prodaje nekretnina, kriza se oseća već gotovo cele godine. Ali cene su počele tek sada da padaju.
Ni na nebu ni na zemlji 3.800 stanova
Prema podacima zvanične statistike, u avgustu 2023. izdato je 2.877 građevinskih dozvola, od čega 83,5% odsto otpada na zgrade (stambene i nestambene), a 16,5% na ostale građevine.
Prema izdatim dozvolama, prijavljena je izgradnja 3.777 stanova, s prosečnom površinom od 76 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 148 m², a 88% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 67 m².
- Investitori još drže cene jer se nadaju da će izvući uloženo i još zaraditi. Oni i dalje mogu da prodaju kupcima za keš sve što se gradi, i to u neizgrađenoj fazi, pa se plaća kako se koja faza završi. Ali u starogradnji su prodavci počeli da budu svesni situacije. Sve češće se događa da su spremni da spuste cenu i počnu da pregovaraju sa ozbiljnim kupcima – kaže za 24sedam Kaća Lazarević, vlasnica istoimene beogradske agencije za nekretnine.
Da ipak ima i investitora koji su sada spremni da idu ispod zacrtane cene, kaže nam Matunović.
- Nastao je neki vakuum u plaćanju i sve je više problema sa naplatom za završne radove. Oni koji žele da im majstori završe započeto, moraće da negde nađu keš i plate. Recesija je u građevinarstvu evidentna i svako mora nekako da se snađe – zaključuje Matunović.
I kod Nemaca duboka kriza
Nemačka industrija stanogradnje nalazi se u dubokoj krizi, a poslovno raspoloženje u ovoj grani industrije je najgore od početka merenja, ocenjeno je u danas objavljenoj analizi Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
I tamo je kao jedan od glavnih razloga krize navedeno povećanje kamatnih stopa, ovoga puta Evropske centralne banke (ECB), koje je povećalo troškove izgradnje.
Nemačka industrija stanogradnje je pre početka pandemije cvetala zbog niskih kamatnih stopa i akutne potrebe za stanovanjem u velikim nemačkim metropolama. Ali danas se došlo u situaciju da je broj dozvola za izgradnju novih stambenih jedinica je u prvoj polovini 2023. godine pao za 27,2% u odnosu na isti period lane, a indeks poslovnog raspoloženja u ovoj grani industrije je u septembru pao na minus 54,8 poena, što je najniže od početka merenja.
- Mnogi projekti više nisu ekonomski održivi zbog visokih kamatnih stopa i povećanih troškova izgradnje. Ako se sada ne počne sa izgradnjom stanova, oni će nedostajati na tržištu za dve godine - prokomentarisao je šef istraživanja IFO Klaus Volrabe.
Stambeni projekti se odlažu, otkazuju ili čak propadaju u fazi planiranja. Kratkoročno nema poboljšanja, a u srednjem roku je posebno važno kako će se razvijati referentne kamatne stope, zaključuje se u analizi.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari