Štap ne radi, pa poslodavci imaju novu šargarepu – radni rizort

Izgleda da nema boljeg trenutka za fokusiranje na temu zapošljavanja i fleksibilnosti rada od ovog sada, kada je profesorka sa Univerziteta Harvard Klaudija Goldin dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju za rad koji ilustruje važnost fleksibilnosti kada je reč o zaradi žena.

Ova nagrada, piše “Blumberg“, dolazi u vreme kada gotovo jedna od 10 nemačkih kompanija planira da smanji kancelarijski prostor kao odgovor na promenu radnih navika na daljinu, dodajući pritisak na tržište komercijalnih nekretnina koje već škripi zbog viših kamata i troškova izgradnje, kada na svakih 100 muškaraca unapređenih u menadžersku ulogu 2022. godine, samo 87 žena dobija isto povećanje („Žene na radnom mestu“ LeanIn.Org i McKinsei & Co iz Šeril Sandberg), i na kraju, kada najnoviji podaci o zapošljavanju u SAD sugerišu da restorani i barovi zapošljavaju velikom brzinom, ali u stvarnosti oni verovatno samo dvaput razmišljaju o otpuštanjima nakon što su se borili da se vrate na nivoe platnog spiska pre pandemije.

U takvoj konstelaciji poslodavci pokušavaju da nađu najnoviju šargarepu kako bi vratili zaposlene na posao, na kome nisu svi bili od epidemije korone. I šta je sada osmišljeno?

Pakovanje je i u poslu važno

Zamislite kancelarijske radnike kao turiste, kaže kolumnista „Blumberga“ Sara Grin Karmajkl. Smestite ih u zgradu o kojoj mogu da pišu ukućanima, pomešajte ih sa istomišljenicima i učinite da se osećaju zbrinutim, a oni će onda podnositi putovanje na posao.

Naravno, pakovanje je važno.

- Kada prođete pored (neke poslovne) zgrade, samo morate stati, pogledati unazad i reći šta je ovo? Želim da budem ovde – kaže Matijas Holvič, osnivač njujorške arhitektonske firme „HVKN arhitekčur“ i zagovornik ideje. „To je kraj kutije. Izvini, Kanari Varf.”

Koncept radnih „odmarališta“ (rizorta) pojavljuje se dok banke i drugi veliki poslodavci izmiču iz zastarelih nebodera u tradicionalnim poslovnim četvrtima kao što su londonski Kanari Varf (Canari Vharf) ili pariski La Defense, umesto toga naseljavajući se u kompaktnije prostore okružene prodavnicama i kafićima.

„Štapovi“ u pregovarnju, kao što su strogi zahtevi za povratak na posao, do sada su dali mešovite rezultate u privlačenju ljudi da se vrate za svoje radne stolove. Nedavna studija „BCG-a“ pokazala je da se za firme kojima je potrebno osoblje u kancelariji sa punim radnim vremenom, manje od 70 odsto zaposlenih pridržavalo ove politike.

Dizajneri i arhitekte, kao što je Holvič, kažu da će pretvaranje kancelarija u mesta na koja ljudi zaista žele da idu biti uspešna šargarepa.

Jedan poslovni prostor koji odgovara je 22 Bišopsgejt u Londonu. Zgrada od 62 sprata ima prizemlje otvorenog prostora sa izloženom modernom umetnošću, brze liftove, veliku pijacu sa tezgama u stilu ulične hrane, šarene zone za saradnju i zid za penjanje. Takođe je poznat kao dom najviše besplatne platforme za gledanje u Londonu na nivou 58.

- Operatori za saradnju i konvencionalni iznajmljivači takmiče se sa kafićima, klubovima članova i hotelima kako bi privukli ljude nazad u radno okruženje i za mnoge pružaoce prostora, što znači uvođenje elemenata sveta gostoprimstva u kancelariju. Neke od najbolje kafe i hrane u Londonu sada se mogu naći u ko-vorking prostorima kao što je Ministarstvo u Borou, i nije slučajno da je takav prostor zauzet 95 odto u poređenju sa prosečnim konvencionalnim iznajmljenim prostorom koji privlači manje od 40 odsto ljudi koje se vratilo u kancelariju -  rekao je Džon Vilijams, direktor marketinga „Instant grupe“, pijace za kancelarijske prostore.

Evolucija od "rudnika" do "zabavišta"

Naravno, dodavanje zanimljivih ili zabavnih elemenata poput stolova za pingpong i gurmanskih štandova za kafu na radna mesta nije novo. Zaista, poslovni prostori su ​​daleko od onoga na čemu su počeli, a radna odmarališta su deo te dugoročne evolucije.

Nekada je bilo da su kancelarijski prostori morali da obezbede vrednost za novac na odličnoj lokaciji da bi dobili pečat odobrenja od strane izvršnog direktora. U svetu nakon pandemije - i skučenom tržištu rada - moraju da dobiju pečat odobrenja od svakog pojedinačnog zaposlenog. To pretvara kancelarije iz običnih proizvoda u usluge. Oni više nisu samo mesto za rad, već alat za produktivnost koji okuplja ljude i omogućava povezivanje.

- To je u velikoj meri ukus trenutka. Mešovita upotreba je tema buduće kancelarije. Kada dođete u kancelariju, potrebni su vam različiti objekti, ali takođe se radi o korišćenju vašeg lokalnog okruženja kao magneta za talente. Različita mesta će postati središta i fizička manifestacija određenih industrija – objašnjava Antoni Slambers, nezavisni savetnik za radne prostore.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi