Daju otkaze ili samo rade kraće: Novi trend mladih generacija

Trend “Velikog otkaza“, u kome je u razvijenom zapadnom svetu veliki broj ljudi dao otkaz i potražio drugo radno mesto i bolje uslove rada, ne popušta ni treću godinu od izbijanja „okidača“, pandemije korona virusa, a sada poslodavce brine dodatni momenat – zahtevi da se radi kraće makar bila i manja plata.

Stagniranje plata u uslovima povišenih troškova života, dugotrajnog nezadovoljstva postojećim poslom, zabrinutosti zbog pandemija kovida i želje da se bude u kompaniji koja dozvoljava rad od kuće, izazvali su masovni egzodus zaposlenih koji je Entoni Kloc, profesor menadžmenta Univerzitetskog koledža Londonske škole menadžmenta u maju 2021. nazvao „Veliki otkaz“ (Great Resignation).

Danas se, piše „Blumberg“, na tržištu primećuje dodatak tom trendu ili njegova promena , u kome raste broj ljudi koji smanjuju vreme koje provode na poslu da bi imali više vreme za dokolicu i porodicu, čak i u slučaju da to znači manju platu.

Potraga za boljim balansom rada i privatnog vremena mogla bi da se, piše američki medijski servis, podvede pod krilaticu „troši manje da bi radio manje“ jer strategija je jednostavna – prihvatiti manju platu za manje zahtevan posao.

Zaposleni koji su prihvatili ovaj trend morali su da brižljivo tome prilagode i svoj kućni budžet i zaborave neke ranije „luksuze“ ali kažu da se ova „trgovina“ isplati.

Jedna od njih je Mari Krespin, koja je žrtvovala ponešto od svog ranijeg životnog standarda kako bi mogla da napusti stresan posao u ljudskim resursima i nastavi u veb dizajnu. Ova tridesetjednogodišnjakinja Francuskinja iz Nanta, sada zarađuje 1.600 evra mesečno umesto ranijih 2.300. Ta razlika u plati znači da sada ima manje izlazaka na ručak i večeru i nošenje sekondhend robe ali i smanjivanje broja radnih sati sa 50 na 20 do 25 nedeljno.

- Posao ne bi trebalo da vam bude najvažnija stvar u životu. Imati slobodu da radite šta želite sa svojim vremenom je pravi luksuz današnjice – kaže Krespin.

Ne plaše se recesije i inflacije

Iako u svetu raste broj onih koji daju otkaze poslodavcima a biznisu preti recesija, tržište rada je i dalje snažno. Pogotovo u SAD. Broj ljudi koji su svojevoljno dali otkaz pao je nešto u julu, ali i dalje je znatno iznad pretpandemijskog nivoa dok je broj slobodnih pozicija i dalje blizu rekorda.

Za sada, promene vetrova globalne ekonomije nisu obeshrabrili radnike od traženja lagodnijeg posla. Julska anketa vebsajta za onlajn poslove Fleksdžobs (FlexJobs) dala je rezultat da bi dve trećine anketiranih pristalo na manju platu kako bi poboljšalo svoju ravnoteži posla i privatnog života.

24sedam/Profimedia

- Pandemija je učinila da mnogi ljudi shvate da posao ne mora da bude „sve i svja“ u njihovim životima. Neki su shvatili da mogu da troše manje, kupuju manje i ona ne moraju da rade toliko a da imaju komforan životni stil -  kaže Selin Marti, autor knjige „Raditi manje da bi se živelo bolje“.
lives,” i istraživač francuskog Naučnog univerziteta Po.

Doduše, inflacija i ekonomska nesigurnost koju ona nosi mnoge je ljude ostavila bez izbora nego da rade veći broj sati i dodatne poslove. Ali, ima mnogo i onih, dovoljno srećnih da imaju visoke i stabilne prihode, koji su odlučili da smanje troškove kako bi smanjili i opterećenje poslom.

Žerom Limaj (36) iz grada Kvebeka kaže da trošiti manje da bi radio manje znači da ima više vremena sa porodicom, više uživanja u prirodi i preuzimanje kontrole nas svojom ličnom dobrobiti.

Limaj i njegova supruga su uzeli smanjenje plete od 20 odsto da bi imali više vremena za svoje troje dece. Ovaj telekomunikacioni tehničar, supruga i troje dece sad žive od 100.000 kanadskih dolara (77.000 evra) godišnje, nakon što su roditelji prošle godine prešli na četvorodnevnu radnu nedelju.

Zauzvrat, kupuju sekondhend robu, sami popravljaju pokućstvo, oslanjaju se na komšijske grupe za „nasleđivanje“ dečije odeće ali i uživaju u besplatnim muzičkim festivalima i zabavnim aktivnostima u prirodi.

- Sve je u postizanju dobrog balansa u životu, prestanku sulude trke i uživanju zaista kvalitetnog vremena sa svojom porodicom – kaže Limaj koji je popravljao svoju mašinu za veš tri puta, usisivač dva a šporet jednom.

Otpor od SAD do Kine

Trend je posebno zabeležen među mlađom generacijom. Oko 61 odsto mladih između 15 i 25 godina starosti kaže da cene harmoniju rada i privatnog života, nasuprot 42 odsto kojima je draže zarađivanje „velikog novca“, pokazuje nedavno istraživanje neprofitne organizacije „Marmarejšen“ (Murmuration) o fondacije porodice Valton (vlasnika čuvenog lanca „Valmart“).

Fenomen je globalni, i u korelaciji sa pokretom „protiv rada“ koji ima dva miliona članova samo u SAD, kao i „tihim otkazom“, gde se daje minimum rada i zalaganja na poslu.
U Kini, postoji pokret „ležati ravno“ kao otpor 9-9-6 radnoj kulturi – odnosno radu od „devet do devet“ šest dana nedeljno.
U Francuskoj, pažnju nacionalne javnosti dobilo je grupa ekstremnih „štediša vremena“ pod nazivom „Ne-rad“ (francuski Détravail, engleski De-work), koja se okuplja svakog drugog meseca u malom iznajmljenom prostoru u Nantu kako bi razmenjivala iskustva kako smanjiti trošenje i rad.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi