Koliko je rad od kuće efikasniji? Mnogo, ako pitate radnike ali mnoge firme ne misle tako

Više od polovine radnika ali samo trećina firmi, u Srbiji rad od kuće vide kao veliko poboljšanje efikasnosti u poslu.

Anketa koju su sprovele firme „Osiguranik“, „Rezilient“, „Infostud“ i „TIM Centar“, 58 odsto radnika je reklo da rad od kuće dovodi do veće produktivnosti. Od anketiranih 26 odsto smatra da takav način rada nema uticaja, a 16 procenata da ima negativan uticaj na produktivnost, piše „Blumberg Adrija“.

S druge strane, firme većinski od 62 odsto ne misle da rad van kancelarije ima pozitivan efekat u tom pogledu. U 29 odsto kompanija vide negativni, a 33 odsto nikakav uticaj na produktivnost - dok se pozitivno izjašnjava tek 38 procenata anketiranih kompanija.

Njihovo istraživanje pod nazivom "Šta to radi zaposlene?" prikupilo je odgovore donosilaca odluka (HR menadžeri, vlasnici i top menadžeri) iz 407 kompanija u našoj zemlji, kao i od 2.465 zaposlenih iz više od 2.200 firmi koje posluju u Srbiji. Prikupljanje podataka je sprovedeno putem onlajn platforme, u periodu jun - jul 2023.

Za nove radnike lošije rešenje

Zanimljivo je da je jedna druga studija, koju su sproveli Masačusetski institut za tehnologiju (MIT) i Univerzitet Kalifornije (UCLA), pokazala da su zaposleni kojima je dodeljen isključivo rad od kuće 18 odsto manje produktivni od onih u kancelariji.

Oni su proučavali novozaposlene radnike koji su se bavili unosom podataka u Indiji i koji su nasumično raspoređeni na rad od kuće ili u kancelariji. Pokazalo se da je već prvog radnog dana kod onih koji rade isključivo na daljinu u nekim slučajevima zabeležen pad produktivnosti za čak dve trećine u odnosu na kolege iz kancelarije.

Preostala razlika kristalizovala se tokom vremena, a dobrim delom je rezultat toga što su kancelarijski radnici brže usvajali znanje potrebno za posao od onih koji su radili kod kuće. Posebno je interesantno to što su još manje bili produktivni upravo oni radnici koji su preferirali da rade iz svog doma.

Međutim, ovde valja uzeti u obzir jedan od uobičajenih problema koji se pojavljuje kod merenja produktivnosti. S obzirom na to da su radnici bili novozaposleni, njihovi se rezultati mogu razlikovati od zaposlenih koji prelaze na stalni rad od kuće nakon što su proveli ozbiljnije vreme na kancelarijskom radnom mestu.

Uz to, kako je primetio ekonomista i suosnivač „WFH Riserča“, Jose Maria Barero, "velik broj članaka koji kritikuju rad od kuće i pružaju dokaze da je rad od kuće manje produktivan zapravo govore o potpunom radu od kuće, dok je za većinu ljudi koji mogu da rade od kuće važan hibridni način rada".

Analiza radne snage konsultantske kompanije „Mekinsi“ otkrila je da je otprilike 50 odsto vremena provedenog na radnom mestu optimalno za hibridni rad. Sve više od toga šteti fleksibilnosti i vremenu usredsređenosti radnika i ne doprinosi poboljšanju performansi. Međutim, druga istraživanja pokazala su da hibridni rad nema bitniji uticaj na produktivnost, a zaposleni su znatno srećniji i manje skloni napuštanju posla.

I tu dolazimo do tačke gde se ove studije i mišljenja preklapaju.

- Hibridni oblik rada se pokazao kao najbolji, jer obezbeđuje najviše zadovoljstvo poslom, angažovanje, balans između privatnog i poslovnog života i povezanost sa kolegama - zaključak je i najnovijeg istraživanja ovdašnjih kompanija, pomenutog na početku članka.

Sem sporenja u vezi s produktivnošću, treba reći da i su pandemija i sve masovniji rad od kuće doneli i druge poteškoće. Tako je, na primer, polovina preduzeća u Velikoj Britaniji poručila da se mentalno zdravlje zaposlenih pogoršalo od kovida, prema studiji „PwC-ja“.

„Ejming“ (Ayming), britanska poslovna konsultantska kuća, zaključila je da je motivacija na poslu opala u poslednje tri godine.

- Problem nije u tome što hibrid ne funkcioniše, problem je u tome što većina organizacija nije uložila trud da bi to funkcionisalo - ", rekla je Kristin Armstrong, koja se bavi istraživanjem radnog mesta

Koliko je posao od kuće raširen po Srbiji

Prema podacima istraživanja "Šta to radi zaposlene?", 30 odsto radnika u Srbiji ima mogućnost rada na daljinu, a 25 procenata to i koristi u nekoj meri.

- Kada se uzme u obzir koliko dana zaposleni u Srbiji provode radeći od kuće, a koliko na poslu, dolazimo do zaključka da, u momentu dok čitate ovaj izveštaj, 14 odsto rada u Srbiji se odvija "remote" (na daljinu, prim. aut.) - kaže se u izveštaju.

Gledano prema generacijama, kod hibridnog modela situacija je sledeća:

• Bebi-bumeri (1946 - 1964) u proseku rade četiri sata nedeljno od kuće;
• Pripadnici generacije X (1965 - 1980) tokom sedmice prosečno rade pet sati na daljinu;
• Za milenijalce (1981 - 1995) taj broj iznosi osam sati nedeljno;
• Oni koji spadaju u generaciju Z (1996 - 2010) u proseku 11 sati u nedelji provode radeći od kuće.

Oni koji rade hibridno su podeljenog mišljenja, pri čemu je 59 odsto njih za održavanje statusa kvo, 31 odsto želi još više rada od kuće, a 10 odsto bi volelo da više budu u kancelariji.

Unsplash

 

U grupi ispitanika koji 100 odsto rade na daljinu, njih 78 procenata želi da tako i nastavi, dok preostalih 22 odsto kaže da im nedostaje kancelarija. Među onima koji 100 odsto rade u kancelariji, 35 procenata ih je zadovoljno takvim načinom rada, dok većina (65 odsto) priželjkuje da dobije mogućnost rada od kuće.

Koje pogodnosti traže (mladi) zaposleni

Kada je reč o tome koje povlastice u ovom momentu imaju, odgovori srpskih radnika pokazali su da su najzastupljenije mogućnost rada od kuće, fleksibilno radno vreme i dodatni slobodni dani.

Sve tri pogodnosti, zajedno sa četvorodnevnom radnom nedeljom, našle su se kao vodeće i na listi onih koje su zaposlenima lično najvažnije. Iako je radna nedelja od četiri dana jako tražena, tek jedan odsto anketiranih je reklo da tako nešto i imaju kao mogućnost u firmi u kojoj rade.

Zaključak istraživača je da zaposleni uglavnom nisu zadovoljni koristima koje kompanije u Srbiji obezbeđuju.

Slično pitanje u anketi dobile su i same firme: "Prema Vašem mišljenju, koje beneficije zaposleni smatraju najvažnijim?" Do najdrastičnijeg mimoilaženja u mišljenjima kompanija i zaposlenih došlo je u domenu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, gde je 50 odsto privrednih društava poručilo da je to dobrobit za koju cene da njihovi zaposleni smatraju jednom od najvažnijih, dok je tek 24 odsto radnika ovu opciju zaista i zaokružilo kao jednu od najbitnijih povlastica.

Evropa radi na jačanju prava radnika na daljinu

Dok "za i protiv" rada od kuće ostaje otvorena rasprava, Evropska unija pokazala je pojačano interesovanje za zaštitu prava onih koji rade na daljinu. Više od trideset zakonodavaca bloka potpisalo je dokument koji bi, kako je „Blumberg“ izvestio ranije ove godine, na kraju osigurao pristup zajedničkim radnim prostorima, zabranio praćenje računara radnika kod kuće i zaštitio ih od slanja ili odgovaranja na imejlove van radnog vremena.

- Rad na daljinu, hibridni modeli i fleksibilni poslovno-privatni odnosi dodatna su vrednost za našu privredu, poslovanje i radnike. Međutim, to ne bi smelo da ide na štetu naših ljudi sa zamagljenom granicom između ličnog i profesionalnog života, povećanjem stope sagorevanja (engl. burnout, prim. prev.) i usamljenosti - rekao je Dragoš Pislaru, predsednik Odbora Evropskog parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi