Ne žele ih baš svi: „Proteruju“ digitalne nomade jer prave probleme
Sve rašireniji rad na daljinu dao je vetar je u leđa „digitalnim nomadima“, ali platežnim profesionalcima koji mogu da rade preko interneta odakle hoće ne raduju se baš svi
Digitalne nomade, obično IT profesionalce koji si svoj posao odnosno kancelariju „poneli sa sobom“, mnogo su u protekle dve godine s radošću najavljivali i opisivali maltene kao posebnu turističku kategoriju i ekonomsku prednost onih koji mogu da ih privuku.
Ali, odnedavno, lokalno stanovništvo ih više ne dočekuje raširenih ruku baš posvuda u svetu, jer su meštani shvatili da su žrtve džentrifikacije, piše zagrebački „Večernji list“.
Do pandemije na digitalne se nomade gledalo kao na simpatične avanturiste i egzotične putnike, a od pandemije i one koji su rado viđeni „gosti na duže“ jer su dobri potrošači. Države su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove za (privremeno) preseljenje, pa je to napravila i Hrvatska. Ali, nakon što je rad na daljinu postao masovni fenomen, vetar je počeo da duva iz drugog smera. Počeli su „da se pitaju“ i lokalni meštani.
Lokalno stanovništvo iz popularnih destinacija za nomade, goste sve češće dočekuju porukama da se vrate odakle su došli. U aprilu su na ulice izašli stanovnici portugalskog glavnog grada Lisabona, prije njih učinili su to stanovnici Meksiko sitija, kolumbijskog Medeljina, a nelagodnost u svojim nekad tihim sredinama oseća i domicilno stanovništvo svetske prestolnice digitalnih nomada Ćiang Maija u severnom Tajlandu.
Pročitajte još:
Svi su oni postali žrtve džentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a njime se iz korijena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća. S dolarima ili evrima koje donose i troše nomadi dižu cene najma nekretnina, ali donose i svoje navike življenja.
Digitalni nomadi rado i sve više dolaze u Hrvatsku, tvrdi i najpoznatiji hrvatski zet iz Holandije, te lobist za interese nomada Jan de Jong. On je kazao da svaki mesec s laptopom u rancu u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada te se zadržavaju oko dva meseca i solidno troše.
Džentrifikacija je prisutna i u Hrvatskoj, ali pre svega zbog turizma, kaže grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb (Mikulić, Vizek, Stojčić…) koji će i idućeg meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i život uz more, piše „Večernji list“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari